- На проблем са тим спомеником указао је недавно писац и сликар Милета Продановић који је оцијенио да је „Победник“ у катастрофалном стању
- Сама скулптура бронзане мушке фигуре израђена је 1913. као дио монументалне фонтане чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу и посвећено ослобађању од турског ропства. Због избијања Првог свјетског рата – све је одложено до 1928-ме, а споменик је посвећен пробоју Кајмакчалана и побједи српске војске у Великом рату
СПОМЕНИК „Победник“ на Калемегдану дјелимично се накривио због чега је из Завода за заштиту споменика културе града Београда најављено да ће до краја године, упркос недостатку званичне техничке документације, бити израђен пројекат рестаурације и санације једног од симбола главног града Србије.
Агенцији Бета је у Заводу речено да су посљедњи радови на том споменику изведени прије више од двије деценије, односно још 1996. године, када су у постамент споменика постављени шипови ради спрјечавања нагињања.
Ни тада, међутим, споменик није враћен у апсолутну вертикалу већ је само стабилизован у дјелимично накривљеном положају.
„Не поседујемо званичну архивску, техничку документацију која се односи на подизање тог споменика током 1928. године. Накнадним анализама утврђено је да се језгро постамента састоји од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Споменик је фундиран делом на насипу, а делом на бедему који је остао у структури насипа, што је као последицу изазвало нагињање споменика“, рекли су агенцији Бета у Заводу за заштиту споменика.
Из Завода су најавили да ће сва оштећења која су накнадно настала на том споменику бити дио третмана новог конзерваторског пројекта.
На проблем са тим спомеником указао је недавно писац и сликар Милета Продановић који је оцијенио да је „Победник“ у катастрофалном стању и да се нада да ће се надлежни заинтересовати за рестаурацију.
Споменик „Победник“ подигнут је 1928. године на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Споменик чине бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића и постамент који се састоји од дорског стуба.
Сама скулптура бронзане мушке фигуре израђена је 1913. као дио монументалне фонтане чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.
Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од вјековног турског ропства.
Због избијања Првог свјетског рата одложено је постављање фигуре, па је споменик откривен тек 1928. године.
Назив споменика проистекао је из његове нове посвете Солунском фронту и побједи Српске војске у Првом свјетском рату, а његов првобитни назив био је „Весник победе“.
Додај коментар