- Деловање Лондона и Вашингтона је данас ограничено опадањем њихове моћи, као и освешћивањем српских политичара. Више немају моћ којом су управљали светом после 1989. године. Зато је могућа дестабилизација и у БиХ, на Космету, као и у чланицама НАТО – у Бугарској и Црној Гори
- Британија користи једну Сорошеву параобавештајну структуру под називом Белингкет (Bellingcat). Они су нарочито фокусирани на Србију, Црну Гору, Бугарску, С. Македонију, Грчку и Украјину (православне земље). Пре две године су у Србији лансирали аферу „руски шпијун“ и на моменат успели да поремете односе Београда и Москве, а пре тога су фабриковали аферу „државни удар“ у Црној Гори
- Тренутно су фокусирани на Бугарску, где су лансирали шпијунску аферу у војној фирми „Арсенал“. Наиме, бугарске службе су ухапсиле неколико људи под оптужбом да су продавали тајне Русима. Међутим, открило се да су то шпијуни који раде за Британце
- Британија данас у БиХ делује преко војних и обавештајних структура. Они су у војној бази у Бутмиру, код Сарајева, основали Центар за мировне операције. Међутим, центар је маска и за подривачка деловања. Тај центар се не бави само обуком за НАТО мисије по свету, већ има намеру да прерасте у војну академију за потребе Оружаних снага БиХ
- Британско деловање у Српској се може видети и у политичкој позицији Партије демократског прогреса (ПДП). Оснивач и дугогодишњи председник те партије Младен Иванић никада није крио сарадњу са Лондоном. Он је заступао политику да БиХ мора да постане чланица НАТО, а као српски члан Председништва БиХ је, пред крај свог мандата, потписао стратегију спољне политике БиХ, у којој се учлањење у НАТО ставља у први задатак БиХ. Његов син је један од директора Парибас банке у Лондону. Како је могуће да један Србин, уз то веома млад човек, буде на високој позицији у Лондону? Можда је Иванић уцењен његовом позицијом? Не знамо…
- Отворени Балкан је наставак западног пројекта „унија Западни Балкан“, али сада под другим именом. Тај пројекат је у функцији спречавања земаља (Србије, БиХ, Ц. Горе, С. Македоније, Албаније, и тзв. Косова) да развијају економске и политичке односе са Русијом и Кином. То је заједнички пројекат Вашингтона, Лондона и Брисела
ДАНАС се Лондон политички оглашава и делује увек када примети да Србија и Српска покушавају да остваре јединство у условима подељености Срба у више држава – упозорио је др Срђан Перишић, у наставку разговора за „Факте“ чији повод је била његова колумна објављена на информативно-политичком порталу „Све о Српској“.
Перишић је професор међународних односа, а „Фактима“ је у наставку још рекао:
– Због тога је Лондон увек први када треба осудити Србе у Црној Гори, када треба зауставити српске интересе по питању Космета, зауставити реализацију резолуције 1244, и разорити Дејтонски споразум. Лондон у томе увек делује заједно са Вашингтоном. И Британија и САД су исте геополитичке оријентације. У питању је атлантизам.
– На Косову Британија делује војно, опремајући и обучавајући Косовске снаге безбедности. Недавно је Лондон послао у Приштину Први краљевски батаљон Гурки, елитну јединицу британске армије која је стигла због вежбе чија је главна тема сузбијање нереда, што се, случајно или не, поклопило с недавно окончаним тензијама на административним прелазима Јариње и Брњак.
– Званични назив вежбе је ОПРЕХ (OPREH – Operational Rehearsal), која је заправо оперативна проба британског брзог размештања у случају потребе на овом простору. Наиме, поменута јединица је као стратешка резерва практично у својеврсном дежурству које траје годину дана, у приправности да се, ако затреба, брзо размести из своје базе у месту Фолкстон у Великој Британији на Косово.
– Деловање Лондона и Вашингтона је данас ограничено опадањем њихове моћи, као и освешћивањем српских политичара. Једноставно, већ више од 10 година Запад предвођен са САД и Британијом губи политичку, економску, културну и сваку другу моћ којом су они управљали светом после 1989. године. Због тога имају само једну могућност у свету, а коју могу да употребе и на Балкану. То је изазивање смутњи и додатна дестабилизација Балкана. То је Британија више пута чинила на Балкану и међу Србима.
Могућа дестабилизација је у БиХ, на Космету, али и у чланицама НАТО – у Бугарској и Црној Гори.
* Колико Британци контролишу Бугарску и колико имају потенцијала за дестабилизацију и других млађих чланица НАТО, као што је Црна Гора, на пример?
– Британци немају никакве пријатеље у оквиру НАТО-а, а поготово у православним народима. Историчар Екмечић у својим делима Србе опомиње – Британци немају сталне пријатеље, већ имају сталне интересе. То значи да се њихови интереси не мењају, онакви какви су им били на почетку 19. века, такви су и данас у 21. веку. То је константа. Тренутно заједно са Америкацима раде против Француске, тако што је спречавају да оствари своје економске и војне споразуме са Аустралијом. Замислите на шта су тек спремни да ураде Бугарској или Црној Гори, као чланицама НАТО-а.
– И Бугарска и Црна Гора се у НАТО не питају ништа, а Лондон их посматра као „заостали простор“ према коме су сва средства дозвољена. То се види и у шпијунском деловању Британаца. Наиме, Британија користи једну Сорошеву параобавештајну структуру под називом Белингкет (Bellingcat), која има и свој портал. Они су нарочито фокусирани на Србију, Црну Гору, Бугарску, С. Македонију, Грчку, Украјину (православне земље).
– Пре две године су у Србији лансирали аферу „руски шпијун“ и на моменат успели да поремете односе Београда и Москве, а пре тога су фабриковали аферу „државни удар“ у Црној Гори. Тренутно су фокусирани на Бугарску, где су лансирали шпијунску аферу у војној фирми „Арсенал“. Наиме, бугарске службе су ухапсиле неколико људи под оптужбом да су продавали тајне Русима. Међутим, открило се да су то шпијуни који раде за Британце. Циљ је био да се војна технологија из бугарске фабрике „Арсенал“ преда влади Украјине. Онда је кренула обавештајна и медијска кампања да се све заташка.
* Написали сте у колумни за СоС да је „данашња политика Британије усмерена против Републике Српске и све чини да Српска нестане. Шта, осим покушаја наметања у СБ УН резолуције о Сребреници о геноцидности Срба и Српске, конкретно имате у виду?
– Видљиво мешање Британаца на штету Србије и Српске је британска резолуција у Савету безбедности УН о Сребреници 2015. године. Међутим, не заборавимо да је Британија инсталирала агента своје обавештајне службе и за Високог представника у БиХ. То је био Педи Ешдаун. Он је био високи представник до 2002. године до 2006. године. Западни интервенционизам у БиХ био је највећи за време његовог мандата.
– Сменио је преко 90 политичара и разних функционера. Наметнуо је огроман броја закона отимањем надлежности Српској. Разарао је Дејтонски споразум. Готово сви ти закони које је наметнуо су после постали нефункционални.
– Поред тога, Британија данас у БиХ делује преко војних и обавештајних структура. Они су у војној бази у Бутмиру, код Сарајева, основали Центар за мировне операције. Међутим, центар је маска и за подривачка деловања. Наиме, центар се не бави само обуком за НАТО мисије по свету, већ има намеру да прерасте у војну академију за потребе Оружаних снага БиХ, и то у сарадњи са Факултетом политичких наука у Сарајеву, који је под њиховом контролом.
– Поред тога, центар је под будним оком и специјалних служби. Циљ им је и да увлаче Србе у такве структуре. Често се у бази организују политички и војно-политички семинари на које се позивају студенти из Републике Српске, и омладина из политичких партија у Српској (из власти, и из опозиције). Семинари се често организују уз финансијску надокнаду позваним омладинцима и студентима из Српске.
– Намера је да се млади Срби индоктринирају са НАТО, Америком и Британијом. У бази Бутмир се налази и штаб НАТО на чијем је челу увек амерички генерал.
– Британско деловање у Српској се може видети и у политичкој позицији Партије демократског прогреса (ПДП). Некадашњи оснивач и дугогодишњи председник те партије Младен Иванић никада није крио сарадњу са Лондоном. Он је заступао политику да БиХ мора да постане чланица НАТО, без обзира што је Народна скупштина Републике Српске донела Резолуцију о проглашењу војне неутралности 2017. године.
– Иванић је, као српски члан Председништва БиХ, пред крај свог мандата потписао стратегију спољне политике БиХ, у којој се учлањење у НАТО ставља у први задатак БиХ. Тиме се оглушио о резолуцију и одлуке институција Српске, јер Народна скупштина обавезује на поштовање Резолуције и све представнике из Српске у заједничким институцијама БиХ, јер су бирани у Републици Српској. Но, интереси Лондона и НАТО за Иванића су важнији.
– Занимљиво је да је син Младена Иванића, један од директора Парибас банке у Лондону. Питамо се – како је могуће да један Србин, уз то веома млад човек, буде на високој позицији у Лондону? Можда је Иванић уцењен његовом позицијом? Не знамо. Међутим знамо да је једна од метода деловања Британаца – уцена.
– Данас, Британија користи и све методе да БиХ представи као унитарну државу. Последња њена акција је била предаја војне помоћи Оружаним снагама БиХ 15. новембра, и то на територији Српске, на Мањачи, недалеко од Бањалуке.
* По вашој процени, Британија се данас залаже и за стварање нове заједнице на Балкану – уније Западни Балкан (Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија и тзв. Косово). Опет са истим циљевима који су били и у формирању обе Југославије – онемогућавање развоја Срба и Србије и удаљавање Србије од Русије – с том разликом што би у тој новој заједници улогу Хрвата играли Албанци. Колико успешно Албанци користе ту могућност и тај економски и геополитички простор? Како се у то уклапа изјава Едија Раме да је Србија са пројектом отворени Балкан пристала на непостојање границе између Косова+ и Албаније?
– Пројекат Отворени Балкан је наметнут Србији. Не би био проблем, чак би био и користан када би се само зауставио на слободном протоку људи, роба, услуга и капитала. Међутим, Отворени Балкан је наставак западног пројекта „унија Западни Балкан“, али сада под другим именом. Тај пројекат је у функцији спречавања земаља (Србије, БиХ, Ц. Горе, С. Македоније, Албаније, и тзв. Косова) да развијају економске и политичке односе са Русијом и Кином. То је заједнички пројекат Вашингтона, Лондона и Брисела.
– Пројекат у другој и трећој фази треба земље тзв. Западног Балкана да стави под економски протекторат ЕУ (периферија ЕУ– без пуноправног чланства у ЕУ) тако што ће се формирати царинска унија Западног Балкана. Наиме, царинска унија не дозвољава постојање царинских или других баријера у трговини између земаља чланица (исто као зона слободне трговине), и врши усклађивање трговинских политика (одређивање заједничких царинских стопа) према осталим земљама света. То значи, када се усвоји такав тарифни систем царина и ратификују сви неопходни споразуми, више промена нема.
– У случају Србије, то би значило да нема више самосталног преговарања о слободној трговини и преференцијалној трговини са трећим партнерима, као што су Русија, Белорусија или Евроазијски економски савез. Дакле, престали би да важе споразуми које тренутно Србија има са Русијом.
– Наравно, споразум о слободној трговини Србије са Русијом се не мора раскинути уколико би све остале чланице царинске уније (Албанија, тзв. Косово, Македонија, Црна Гора и БиХ) постигле договор са Русијом (и са Евроазијским економским савезом) да се слободна трговина прошири на све земље. Међутим, зашто би Русија дозвољавала бесцаринску трговину земљама које су у НАТО и које јој уводе санкције или које су под протекторатом НАТО (Косово)? Такође, мало је вероватно да би Албанија била заинтересована да са Русијом направи такав споразум, имајући у виду да је потпуно окренута Западу, политички, економски и војно.
– То што су Албанци у Приштини тренутно против Отвореног Балкана је чиста тактика. Они ће урадити све оно што САД, Британија и Албанија буду затражили – у погодном моменту.
Такође, пројекат би потпуно спречавао Републику Српску да се искаже у свом економском и политичком капацитету, који јој омогућава Дејтонски споразум.
Диана Милошевић
Линк за први део разговора:
Додај коментар