- Неолиберални глобализам је пустио дубоке корене у људској свести, која је у великој мери вредносно измењена, па поплава суверенизма наилази на бране и отпор очигледно умирућег неолибералног глобализма
- Примера политичког прогона суверениста кроз кривични прогон има на свим странама, почев од Доналда Трампа у Америци, преко Мари Лепен, Матеа Салвинија, прогона АФД-а, Калина Ђорђескуа, Милорада Додика…
- За организовани отпор суверенизму, неолиберални глобализам ангажује кадрове који су већ раније регрутовани кроз разне врсте грађанског активизма и невладиних организација
- Реакција суверениста у Америци усмерена на прекид изопачене спољне политике оличене у мешању у унутрашње послове суверених држава, и прекид финансирања оваквих реметилачких фактора, у многоме ће помоћи суверенизму у читавом свету у настојању да нанесе коначни пораз неолибералном глобализму
ПРОЦЕС суверенизације који је захватио свет у последњих двадесет година, свакодневно се интензивира.
Неолибералне вредности на глобалном нивоу се замењују вредностима новог суверенизма. Држава, нација, вера и породица постају вредности којима суверенизам придобија све више присталица.
Након победе суверениста у Сједињеним Америчким Државама, на последњим изборима, отворила су се широм врата суверенизму и у преосталом делу света.
Европски суверенизам се суочава са огромним отпором неолибеларног глобализма којим је заражена Европска Унија дугогодишњом индоктринацијом од стране англосанксонских аутора неолиберализма.
Имајући у виду да је неолиберални глобализам пустио дубоке корене у људској свести, која је у великој мери вредносно измењена, за очекивати је да поплава суверенизма наилази на бране и отпор очигледно умирућег неолибералног глобализма.
Четири вредносна стуба која одликују нови суверенизам су главни непријатељи глобалистичких неолиберала. Управо држава, нација, вера и породица чине кишобране који штите нове генерације од неолибералне заразе.
Рушењем ова четири стуба неолиберални глобализам остварује свој основни циљ у његовом програму коначне победе, а то је потпуна доминација над младим генерацијама. Отклањањем ова четири штита, свако дете које се роди на планети постаје плен неолибералних глобалиста и од њега се може направити глобални радник, глобални менаџер, глобални ратник и глобални терориста и може га се послати да у складу са његовим усмерењем мисионари неолиберални глобализам по читавој планети.
Имајући у виду да је политичка идеологија која је постојала у протеклом периоду и била основ политичког организовања политичке власти, мртва, и да више не постоје идеолошке разлике у пуном смислу те речи, појавила се нова подела. Ову нову поделу на суверенизам и неолиберални глобализам карактеришу управо претходно поменуте вредносне разлике.
Оне су толико велике да се могу сматрати супротностима и из тих разлога су и сукоби на тој линији поделе јако оштри и готово непомирљиви.
Отпор који неолиберални глобализам пружа за сада није стихијски, већ је очигледно резултат доктринарног планирања дефанзивног деловања.
Након америчких председничких избора део америчких неолиберала је избегао у Европску Унију и Велику Британију тако да се данас бастионима неолибералног глобализма могу сматрати Лондон и Брисел.
Огорчена борба коју неолиберални глобализам води у настојању да у вредносном контранападу порази надолазећи суверенизам има различите облике. Један од највидљивијих је елиминација суверенистичких лидера као предводника суверенизма првенствено у Европи, а потом и у читавом свету.
Загушивање међународног права и права уопште и замена права правилима је такође једна од одлика неолибералног глобализма. У складу са тим принципом се широм Европе и света злоупотребљавају правосудни системи у правцу елиминације суверенистичких лидера методом кривичног прогона. Изналазе се најразличитији видови оптужби којима би се дошло до било какве судске одлуке на штету суверенистичких лидера, а што би за последицу повлачило и њихову политичку ликвидацију.
Непринципијелност у примени и сопствено измишљених правила су такође једна од одлика неолибералног глобализма.
Примера политичког прогона суверениста кроз кривични прогон има на свим странама, почев од Доналда Трампа у Америци, преко Мари Лепен, Матеа Салвинија, прогона АФД-а, Калина Ђорђескуа, Милорада Додика… Све ове процесе одликује исти модус операнди.
Активности у кривичном прогону, у измишљеним политичким процесима увијеним у кривичноправну форму су мање више слични, или готово истоветни. Ове процесе прати хајка неолибералних медија и спинује их до неслућених размера. Њихов циљ, циљ медијског линча је каштиговање суверениста до мере њихове неприхватљивости учествовања у политичком животу.
Овим судским процесима се на најгрубљи начин поништава политичка демократија и воља бирача у државама у којима се воде.
Поред метода злоупотребе правосудних институција у сврху политичке елиминације суверениста, неолиберални глобализам паралелно покушава да спроведе изазивање нестабилности, грађанских протеста, обојених револуција па све до унутрашњих сукоба. Не бирају се методе, а циљ је само један – елиминација суверениста по сваку цену.
У појединим ситуацијама, због немогућности политичке елиминације, било кроз мешање у изборе, било кроз судске поступке неретки су и покушаји физичке ликвидације суверенистичких лидера. Нажалост, ова последња метода постаје све чешћа и њеном применом се могу изазвати веома тешке последице не само по физичко здравље суверенистичких лидера већ и у правцу избијања већих сукоба.
За примену ових метода отпора суверенизму, неолиберални глобализам у конкретним државама ангажује кадрове који су већ раније регрутовани кроз разне врсте грађанског активизма и невладиних организација.
Реакција суверениста у Америци у погледу прекида овакве изопачене спољне политике оличене у мешању у унутрашње послове суверених држава, и прекида финансирања оваквих реметилачких фактора у многоме ће помоћи суверенизму у читавом свету у настојању коначног пораза неолибералног глобализма.
(Трибина је одржана у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар