Раковић: Срби имају историјску спону са свим српским средњовековним државама укључујући и Босну

• Данашња БиХ је сецесионистичка творевина настала нелегитимним и нелегалним отцепљењем од Југославије. С тим у вези, сецесија Босне и Херцеговине нарушила је редовно стање које је настало 1918. стварањем јединствене државе српског народа и осталих југословенских народа
• Ако посматрамо Републику Српску кроз континуитет вишевековне српске државности, онда је државност Републике Српске знатно старија од државности сецесионистичке творевине БиХ
• Требало би у потпуности уједначити симболе Републике Србије и Републике Српске, укључујући и грб и химну. Јер, према Нацрту Устава Републике Српске „Моја Република“ остаје химна, а „Боже правде“ се изводи као свечана песма. Нема потребе за тим јер српски народ има само једну химну – „Боже правде“. То не би било никакво ново решење јер Грчка и Кипар имају истоветну химну
• Нови Устав Републике Српске требало би подржати и искористити за раздруживање, а потом и за уједињење са Србијом. Треба ићи ка српским интеграцијама а не ка стварању паралелних система који могу да доведу до ривалства између српских држава, па чак и до промене идентитета, у ком би српска националност била замењена локалном припадношћу

ДАНАШЊА БиХ је сецесионистичка творевина настала нелегитимним и нелегалним отцепљењем од Југославије. С тим у вези, сецесија Босне и Херцеговине нарушила је редовно стање које је настало 1918. стварањем јединствене државе српског народа и осталих југословенских народа.

Даље, садашња БиХ нема никакву историјску спону са средњовековном Босном, за разлику од нас Срба који имамо историјску спону са свим српским средњовековним државама у које се укључује и Босна.

Државност Републике Српске је по елементима, критеријумима и симболима државности, у изворној варијанти, истоветна као државност Републике Србије. Притом, Република Српска и Република Српска Крајина су свој државни идентитет устројиле према државном идентитету Краљевине Србије.

Када је реч о Републици Србији, она је још 12 до 15 година касније неговала југословенски тип српске државности. Стога, ако посматрамо Републику Српску кроз континуитет вишевековне српске државности, онда је државност Републике Српске знатно старија од државности сецесионистичке творевине БиХ.

Нови Устав Републике Српске требало би да доведе до повратка надлежности.

У исто време разговарамо о томе како су Срби, као једна од европских протонација, доведени у ситуацију да им се намеће опстанак државног провизоријума БиХ. У овом моменту очито нема друге опције. Али ипак је важно што ће у наредном Уставу Републике Српске стајати да Република Српска има право на самоопредељење и уједињење с неком другом државом.

Наравно, то се најпре односи на уједињење са Србијом. И то је врло важна промена која ће, надамо се, бити усвојена.

Има још неких тема о којима треба разговарати. Најпре су то симболи који су уведени вољом западних фактора. У том контексту треба гледати и на амблем Републике Српске који је усвојен као замена за одстрањеног двоглавог орла Немањића.

Насупрот томе, требало би у потпуности уједначити симболе Републике Србије и Републике Српске, укључујући и грб и химну. Јер, према Нацрту Устава Републике Српске „Моја Република“ остаје химна, а „Боже правде“ се изводи као свечана песма. Нема потребе за тим јер српски народ има само једну химну – „Боже правде“.

То не би било никакво ново решење јер Грчка и Кипар имају истоветну химну. И када Грчка и Кипар играју фудбалску утакмицу два пута се изводи иста химна, са истом мелодијом и текстом. Дакле, нису нам потребени никакви дуализми и тријализми јер смо на примеру Црне Горе видели да то може да буде штетно.

Врло нам је важно да искористимо наредне четири године Трампове владавине.

У време његовог првог мандата срушили смо ДПС у Црној Гори, а тада смо победили на НАТО територији. Да потом на власт није дошла Бајденова администрација, вероватно би до данас у великој мери била обновљена српска државност Црне Горе.

Дакле, ове четири године су суштински важне и требало би да их искористимо за раздруживање Републике Српске са БиХ.

Ако је нови Устав Републике Српске најава да ћемо ићи тим путем, чак ако се догоди да неке од наших лидера до краја санкционишу, то не значи да треба да застанемо на свом путу.

Српска идеја је већа од свих нас и ми смо слуге српске националне идеје. И ако један ешалон у неком моменту падне, то значи да други ешалон треба да настави истим путем.

На крају, нови Устав Републике Српске требало би подржати и искористити га за раздруживање, а потом и за уједињење са Србијом. Треба ићи ка српским интеграцијама а не ка стварању паралелних система који могу да доведу до ривалства између српских држава, па чак и до промене идентитета, у ком би српска националност била замењена локалном припадношћу.

(Трибина је одржана у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)