Раковић: Србија, Српска и Црна Гора биће слободне и уједињене

• Република Српска је 1992. обновила идентитет државности Краљевине Србије, а Република Србија обновила је идентитет државности Краљевине Србије чак 14 година касније, односно 2006. Србија и Српска су – по свом идентитету – две Србије 
• Због очите двовековне традиције идентитета своје државности, Република Српска не може бити нипошто третирана као „сепаратистичка територија“ јер је њен државни идентитет знатно старији од протектората БиХ у који је Република Српска гурнута насиљем међународне заједнице
• На видику је, надамо се, моменат када ће Црна Гора обновити српску државност Краљевине Црне Горе. Стога ће поново бити могуће да се размишља о Његошевој визији „све Србије од Дунава до мора“ (Горски вијенац, Беч 1847, страна 3)
• Не постоји нико ко би нама Србима могао да ускрати право да мислимо, говоримо и радимо на томе да српски народ оствари државно јединство. Стога само треба да наставимо путем којим смо кренули

Др Александар РАКОВИЋ, научни саветник, Институт за новију историју Србије, Београд

1. СРБИЈА и Црна Гора су у 19. веку установиле модерну српску државност с два државна центра.

2. Уједињењем Црне Горе са Србијом 26. новембра 1918. два типа српске државности су уједињена у државност Србије.

3. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије 1. децембра 1918. државност Србије уздигнута је у државност Југославије, с територијом која је проширена шесто километара наЗапад, СА Шапца на Алпе.

4. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и у међународном поретку сматрана је изданком Краљевине Србије и њене државности.

5. Дакле, српска и југословенска државност су једна те иста државност. Југословенска државност је фаза развоја српске државности.

6. Та фаза државности која обухвата простор од Триглава до Ђевђелије углавном се окончава 1991/92. разбијањем СФР Југославије.

7. Током стварања новог поретка на простору Југославије, Република Српска Крајина 1991. обнавља српску државност а Република Српска 1992. обнавља такође српску државност, а обе у оквиру југословенске државе.

8. Пошто су у Уједињеним нацијама 1992. признате сецесионистичке републике Словенија, Хрватска и тзв. Босна и Херцеговина и након што су Србија и Црна Гора створиле СР Југославију, Република Српска Крајина и Република Српска обновиле су српску државност чији је идентитет утемељен у државности Србије из 19. века.

9. Симболи, елементи и критеријуми државности Републике Српске и Републике Српске Крајине су преузети из државности Краљевине Србије – застава, грб, химна, валута, војска.

10. У исто време, Република Србија није обновила државност Краљевине Србије ни по симболима, ни по елементима ни по критеријумима државности, већ је с Црном Гором наставила да негује југословенски тип државности као једне фазе у оквиру српске државности – с југословенском заставом и химном, па чак и грбом као даљим изданком грба Краљевине Југославије.

11. Република Србија – у оквиру СР Југославије и Државне заједнице Србија и ЦрнаГора – није до 2004. укинула грб социјалистичке Републике Србије, већ је те године Народна скупштина Републике Србије донела препоруку да се уместо грба СР Србије као државни симбол користи грб Краљевине Србије.

12. Република Србија је тек 2006. до краја обновила симболе, елементе и критеријуме државности Краљевине Србије – грб, заставу с грбом и химну – чиме је у симболичком виду обновљена српска државност створена у 19. веку, а напуштена југословенска државност као једна фаза српске државности.

13. Дакле, Република Српска је 1992. обновила идентитет државности Краљевине Србије, а Република Србија обновила је идентитет државности Краљевине Србије чак 14 година касније, односно 2006.

14. Очито је, дакле, да су Република Србија и Република Српска – по свом идентитету – две Србије.

15. Због тога су терором и притисцима окупационих гувернера у протекторату БиХ (тзв. високих представника) и судским одлукама званичног Сарајева укидани симболи, елементи и критеријуми државности Републике Српске који сежу у 19. век, а у том смислу посебно су видљиви укидање валуте, војске, грба и химне „Боже правде“.

16. С тим у вези, једини правичан одговор Републике Српске је повратак свих симбола, елемената и критеријума државности српског народа који сежу у 19. век и на чијим темељима је створена Република Српска.

17. Због очите двовековне традиције идентитета своје државности, Република Српска не може бити нипошто третирана као „сепаратистичка територија“ јер је њен државни идентитет знатно старији од протектората БиХ у који је Република Српска гурнута насиљем међународне заједнице.

18. Република Српска има непорециво историјско право на самосталност.

19. Руководство Републике Српске понудило је да се дође до разумног решења и да се у оквиру „изворног тумачења“ Дејтонског мировног споразума, Босна и Херцеговина устроји као унија два сасвим самостална субјекта – Републике Српске и ФедерацијеБосне и Херцеговине.

20. Република Српска дакле своју државну самосталност може имати у оквиру лабаве унијеБиХ.

21. Међутим, уколико се то не покаже као могуће решење, Република Српска своју државност може остварити и сасвим самостално или као део ширих српских интеграција.

22. С обзиром на то да су Република Србија и Република Српска две Србије, оне могу наставити под тим кровом као јединствена Србија: или као унитарна држава или као Савезна Република Србија коју би чиниле Република Србија и Република Српска.

23. На видику је, надамо се, моменат када ће Црна Гора обновити српску државност Краљевине Црне Горе. Стога ће поново бити могуће да се размишља о Његошевој визији „све Србије од Дунава до мора“ (Горски вијенац, Беч 1847, страна 3).

24. Не постоји нико ко би нама Србима могао да ускрати право да мислимо, говоримо и радимо на томе да српски народ оствари државно јединство. Стога само треба да наставимо путем којим смо кренули.

25. Србија, Српска и Црна Гора биће слободне и уједињене.