- Подгоричко Министарства културе: „Наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије „Иво Андрић” у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитно идентитетско обиљежје, организатори овог наступа посегнули су у конкретно културно насљеђе Црне Горе, представљајући га као своје”
- Став Србије: „Гуслар који је извео своју песму на отварању Културног центра ‘Иво Андрић’ у Пекингу био је одевен у ношњу коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини и то је чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени. Део српског наслеђа, и то веома изразит, потицао је и потиче из Црне Горе и Србија није ни овом приликом узела ништа туђе“
МИНИСТАРСТВО културе у Подгорици оцијенило је да је приликом отварања Културног центра Србије у Пекингу, организатор „посегнуо у конкретно” културно насљеђе Црне Горе и „представио га као своје”.
„Наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије „Иво Андрић” у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитно идентитетско обиљежје, организатори овог наступа посегнули су у конкретно културно насљеђе Црне Горе, представљајући га као своје”, прецизирало је Министарства културе Црне Горе.
У Пекингу је 29. новембра отворен Културни центар Србије „Иво Андрић”, и том приликом је приређена свечаност коју је пратио и културно-умјетнички програм. Једна од тачака је била и музичка нумера на гуслама од стране момка који је носио црногорску националну ношњу.
„Чињеница да је пјевање уз гусле део културног насљеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа, од оне презентације коју смо могли видјети приликом отварања Културног центра Србије „Иво Андрић” у Пекингу”, казали су у Министарству културе Црне Горе, преноси Бета.
Додали су да то што је пјевање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу наметеријалног културног насљеђа човјечанства као дио културног насљеђа Србије, подразумијева да Србија приликом презентације овог насљеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских пјесама.
„Поштујући чињеницу да пјевање уз гусле припада и културном насљеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на Унеско листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематеријалног достигнућа не би смјело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном насљеђу друге државе”, наводи се у саопштењу.
Закључује се да ће Црна Гора, „вођена таквим приступом убудуће презентирати пјевање уз гусле, као дио сопственог културног насљеђа, што ће се посебно односити на период након што кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БиХ, буде прихваћена од стране Унеска”.
Министарство културе о гуслама: Нисмо узели ништа туђе
МИНИСТАРСТВО културе и информисања Србије одбацило је оцјену црногорског Министарства културе да су организатори наступа гуслара на отварању српског Културног центра у Пекингу „посегнули у конкретно културно наслеђе Црне Горе”.
„Гуслар који је извео своју песму на отварању Културног центра ‘Иво Андрић’ у Пекингу био је одевен у ношњу коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини и то је чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени. Део српског наслеђа, и то веома изразит, потицао је и потиче из Црне Горе и Србија није ни овом приликом узела ништа туђе”, истиче се у саопштењу, преноси Танјуг.
Министарство културе и информисања такође напомиње да је Србија, приликом номинације пјевања уз гусле за Унескову листу нематеријалне културне баштине, поднијела опсежну документацију.
„Током двогодишње процедуре, стручњаци Унеска су вредновали приложени досије и читава процедура је била јавна. Упис на листу Унеска не значи да тврдимо да су Срби измислили гусле и гуслање, него да је реч о темељној и живој баштини српског народа, о чему сведоче бројна удружења и посећене гусларске вечери”, указује се у саопштењу.
У том министарству такође оцјењују да је Министарство културе Црне Горе „са више такта и скрупула требало да се огласи у вези са овом темом”.
„Обавештавамо их да Србија није ‘посегнула’ ни у чије културно наслеђе ‘представљајући га као своје’ и охрабрујемо их да пажљивије изуче неспорне етнографске и етномузиколошке чињенице пре него што посегну за непримереном и неаргументованом јеткошћу. Министарство културе и информисања Републике Србије и наше установе културе, спремни су да им у том послу пруже и одговарајућу помоћ и податке”, додаје се у саопштењу.
Додај коментар