- Директор Србијагаса Душан БАЈАТОВИЋ: „Обратили смо се српској Агенцији за енергетику за добијање дозволе за градњу. Првостепено смо добили позитиван одговор. Сад је то пред Енергетској заједницом. Све припреме које ми у Србији можемо да обавимо, а које не угрожавају законске процедуре, фактички су у току”
- „Гаспром и турска компанија Ботас потписали су уговоре и граде 130 километара копненог дела у Турској. Бугари граде првих 40 километара, очекујемо да ће у току децембра и они расписати тендер за даље радове. Негде око 15. децембра ћемо и ми и Бугарска страна синхронизовано расписати обавезујуће закупе капацитет“
- „Проширићемо складиште у Банатском двору у првој фази до 750 милиона метара кубних и до милијарде у скоријем времену, што је око 50 одсто постојеће потрошње у Србији колико нам треба на годишњем нивоу“
ЗАЈЕДНИЧКА српско-руска компанија Гастранс покренула је процедуру за изградњу Турског тока кроз Србију и Енергетска заједница има рок од 60 дана да се о томе изјасни, изјавио је данас директор Србијагаса Душан Бајатовић.
Он је за ТВ Прва рекао да је од Агенције за енергетику Србије већ затражена дозвола за изградњу Турског тока кроз Србију и да је сада тај пројекат пред Енергетском заједницом.
Србија се озбиљно припрема за изградњу Турског тока и све се ради у складу са европским правилима, додао је Бајатовић.
Гастранс је заједничка српско-руска компанија која ће градити гасовод кроз Србију.
„Обратили смо се српској Агенцији за енергетику за добијање дозволе за градњу. Првостепено смо добили позитиван одговор. Оно што је најважније, све припреме које ми у Србији можемо да вршимо, а које не угрожавају законске процедуре, фактички су у току”, навео је Бајатовић.
Подсјетио је да је прва цијев Турског тока дном Црног мора већ на турској облали.
„Друга цев која би требало да доведе гас преко Бугарске, Србије и Мађарске, до Словачке или евентуално Аустрије суштински је прошла половину руте кроз Црно море на 2.200 метара”.
Како је рекао, Гаспром и турска компанија Ботас потписали су уговоре и граде 130 километара копненог дијела у Турској.
„Бугари граде првих 40 километара, очекујемо да ће релативно брзо у току децембра и они расписати тендер за даље радове. Негде око 15. децембра ћемо и ми и Бугарска страна синхронизовано расписати обавезујуће закупе капацитета, а то је уствари услов да видите колико има заинтересованих”, додао је Бајатовић.
Указао је да се и по буџету Србије за ову и наредну годину може видјети да су обезбијеђена средстава за докапитализацију заједничке компаније.
„Србија је спремна да изгради нову гасну инфраструктуру у земљи која ће бити део унутрашњег транспортног система Србије. То ће бити интерконектор који нас повезује са Мађарском и све је спремно за изградњу тог гасовода”.
На питање хоће ли ЕУ поново прекинути такво снабдевање гасом и да ли ће се десити нешто слично као са Јужним током, Бајатовић је нагласио да је огромна разлика између та два пројекта.
„Јужни ток се реализовао по основу међудржавних споразума, док се тренутно све ради по српском закону о енергетици који је у себе имплементирао сва правила Трећег енергетског пакета. Папири су тако урађени да одговарају свим могућим паралелним процесима изузећа и сличним пројектима који су рађени у Европи. Према томе, не може ЕУ бити негативна. Не би требало (да се буни)”, каже Бајатовић.
Он је подјсетио да се већ гради интерконекција Ниш-Димитровград-Софија, затим да постоји и европско-америчка варијанта довођења гасовода која није комерцијална.
„За то ћемо добити грант, али и тај пројекат радимо и он ће са обала Александропулиса у Грчкој преко Бугарске до Србије доводити гас који би требало да се довози бродовима”.
Затим, додаје Бајатовић, трећи пројекат је проширење складишта у Банатском двору – у првој фази до 750 милиона метара кубних и до милијарде у скоријем времену, што је око 50 одсто постојеће потрошње у Србији колико нам треба на годишњем нивоу.
Бајатовић указује да Србија нема разлога да стријепи од неких ‘професионалних узанси’ које би могле да спријече наставак Турског тока кроз Србије.
„Ако би неко желео да доноси политичке узансе, то би опет значило да Северни ток може да се гради за најразвијеније европске земље, типа Немачке, Француске и Енглеске која такође нама говори да не треба да узимамо руски гас, али да Енглеска може, па и Италија ако хоћете. И Аустрија је укључена у тај пројекат Северни ток 2, она може, док су земље југоисточне Европе које би требале да имају убрзани развој и повећање потрошње енергије осуђене да немају такву могућност”, истиче Бајатовић.
На питање да ли би гас могао да поскупи у наредном периоду, директор Србијагаса каже да неће и да ће ови инфрастрктурни пројекти довести до појефтињења гаса, али не превеликог.
Подсјећа да око четвртине енергије зависи од гаса и да тренутно имамо само један правац преко Мађарске.
Србија сада жели да изгради још један правац према Егејском мору, један правац према Турској и потенцијално желимо да радимо према Румунији која има своје извориште гаса, додао је он.
Додај коментар