- Противно свим процедурама и пракси ГС УН, слањем „ревидираног“ текста резолуције договореног у уском кругу коспонзора, државе чланице се покушавају довести у заблуду да се ради о суштинским измјенама које треба да убиједе државе чланице да подрже текст
- Покушај коспонзора да укажу да се судским поступцима утврђује индивидуална кривица, настоји се прикрити да се, у ширем политичком дискурсу, морална одговорност за геноцид настоји колективно приписати цијелом народу. Српски народ, који је током двадесетог вијека бивајући на страни истине и правде током два свјетска рата, изложен страшним страдањима, покушају истребљења и геноциду, никада на то неће пристати
- О правој намјери која стоји иза резолуције говори недавна изјава званичника БиХ, министра спољних послова Елмедина Конаковића, који је рекао да „таква Србија заслужује презир и не заслужује никакву руку сарадње“, те да ће БиХ на све друге начине тражити надокнаду ратне штете, као и обнову ревизије пресуде против Србије
ОТПРАВНИК послова Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама Саша Март апеловао је на коспонзоре да, у интересу свих, прије свега народа у БиХ, али и свих чланица УН, повуку текст резолуције о Сребреници, како државе чланице не би биле доведене у позицију да гласају о осјетљивом питању које захтијева консензус.
Писмо Саше Марта објављујемо у цијелости:
„У вези са посљедњим писмом које су Сталне мисије СР Немачке и Руанде упутиле свим државама чланицама 17. маја у својству главних спонзора и „ко-фацилитатор-а“ резолуције о Сребреници, дужан сам да скренем пажњу на сљедеће елементе.
Насупрот тврдњама о постојању снажне регионалне подршке резолуцији, коспонзори су наставили са праксом једносмјерне комуникације, без могућности питања и коментара, уз одсуство отворених консултација које би подразумијевале учешће свих држава чланица УН. Наведено само потврђује чињеницу на коју Република Србија указује од самог почетка – нетранспарентност процеса без ширег регионалног консензуса и сагласности разоткрива стварну намјеру која се крије иза резолуције.
Противно свим процедурама и пракси ГС УН, слањем „ревидираног“ текста резолуције договореног у уском кругу коспонзора, државе чланице се покушавају довести у заблуду да се ради о суштинским измјенама које треба да убиједе државе чланице да подрже текст.
Покушај коспонзора да укажу да се судским поступцима утврђује индивидуална кривица, настоји се прикрити да се, у ширем политичком дискурсу, морална одговорност за геноцид настоји колективно приписати цијелом народу. Српски народ, који је током двадесетог вијека бивајући на страни истине и правде током два свјетска рата, изложен страшним страдањима, покушају истребљења и геноциду, никада на то неће пристати.
Досљедно истицање Републике Србије да резолуција која се односи на осјетљиво питање жртава једног трагичног рата мора да представља, прије свега, „власништво“ БиХ, покушава се неувјерљиво у посљедњем писму главних коспонзора замаскирати „регионалним власништвом“.
Истовремено потпуно се занемарује да иницијатива о овако осјетљивом питању није покренута у договору сва три народа у БиХ, противно Уставу БиХ и без сагласности тројног Предсједништва БиХ.
О правој намјери која стоји иза ове резолуције говори недавна изјава званичника БиХ, министра спољних послова Елмедина Конаковића, који је рекао да „таква Србија заслужује презир и не заслужује никакву руку сарадње“, те да ће БиХ на све друге начине тражити надокнаду ратне штете, као и обнову ревизије пресуде против Србије.
Овакве неодговорне и непримјерене изјаве званичника једне земље откривају праве намјере и засигурно не доприносе стабилности, како у БиХ, тако ни у региону, на шта Србија од почетка упозорава.
Државе чланице УН, које су се вољом предлагача нашле у незавидној ситуацији, не треба даље доводити у заблуду покушајем представљања наводно ревидираног текста. Државе чланице не треба доводити у заблуду ни о правовремености иницирања резолуције о Сребреници, јер насупрот настојањима да се 2024. представи као најадекватнија, годину у којој се налазимо карактеришу сложене геополитичке околности, па отварање историјски осјетљивих тема само продубљује подјеле и може произвести додатне нестабилности на Балкану.
Имајући у виду несагледиве посљедице оваквог нацрта резолуције већ у овој фази, на крхки процес помирења отварањем старих рана, још једном апелујемо на коспонзоре да, у интересу свих, прије свега народа у БиХ, али и свих чланица УН, повуку текст резолуције, како државе чланице не би биле доведене у позицију да гласају о осјетљивом питању које захтијева консензус.
Уколико то не буде случај, указујемо да ова резолуција већ изазива дубоке подјеле у међународној заједници и доводи до усложњавања процеса у читавом региону, због чега позивамо све државе чланице УН да не гласају за поменуту резолуцију.
Додај коментар