- Исписници првог „Устава“ Српске данас су тридесетогодишњаци. Они држе садашњост, а још више будућност Републике Српске у својим рукама. Не знају за другу државу, а још мање отаџбину, осим Републике Српске
- Као што није препоручљиво користити се називима „Косово” и „Босна” за Косово и Метохију и Босну и Херцеговину, а таква се употреба неосетно одомаћила, у вези са страним приступом и деловањем према БиХ и РС, кад се мисли на међународне актере који делују против интереса РС и српског народа, систематски би назив „међународна заједница“ ваљало прецизирати и говорити/писати “ (западни) део међународне заједнице“, а „међународна заједница“ искључиво онда кад се ова подразумева у целини
- Још траје процес постепеног враћања равнотеже снага и утицаја на великој шаховској табли Евроазије, а и шире, процес чијој драматичној фази „прерастања квантитета у квалитет“ управо присуствујемо у Украјини и око Украјине. Ова чињеница од суштинског, поготово перспективног значаја, са свим изазовима које носи, изискује да се појмовно-терминолошки апарат политичког и уопште јавног дискурса, условно речено, дисциплинује и прилагоди стварности, а не да по инерцији каска за њом
Дарко ТАНАСКОВИЋ
КАД се данас осврћемо на три деценије од усвајања „Устава“ Реоублике Српске, некако олако изговарамо : „Тридесет година“. А тридесет година никако није мало.
Довољно је рећи да су исписници „Устава“ данас тридесетогодишњаци. Они држе садашњост, а још више будућност Републике Српске у својим рукама.
Не знају за другу државу, а још мање отаџбину, осим Републике Српске.
Тај фактор времена и укупног друштвеног, политичког, културног и менталног развоја у државним координатама Републике Српске нико ко жели да утиче на њен положај у оквиру система „дејтонске“ БиХ не би смео да превиди или пренебрегне. Превид би имао ефект бумеранга.
У свему се морају разложно и одговорно узимати у обзир промене које су донела три последња десетлећа.
Током протекле три деценије живота Републике Српске дошло је до битног померања у међународним односима на глобалном плану, што се одражава и на регионалном нивоу.
У време кад је завршен рат на простору БиХ владало је раширено уверење да је свет постао монополаран и да ће доминација Запада, предвођеног Америком, заувек или бар веома дуго трајати.
Тада се и код нас уврежила и употреба термина „међународна заједница“, са подразумеваним смислом пресудног утицаја држава западне хемисфере на целину међународних односа. У међувремену је текао процес постепеног враћања равнотеже снага и утицаја на великој шаховској табли Евроазије, а и шире, процес чијој драматичној фази „прерастања квантитета у квалитет“ управо присуствујемо у Украјини и око Украјине.
Ова чињеница од суштинског, поготово перспективног значаја, са свим изазовима које носи, изискује да се појмовно-терминолошки апарат политичког и уопште јавног дискурса, условно речено, дисциплинује и прилагоди стварности, а не да по инерцији каска за њом.
Иако некима то не мора тако изгледати, терминологија никако није само терминолошко питање, поготово у стварима именовања политичких појмова и појава. А инерција на овом плану постоји.
Зато, као што није препоручљиво користити се називима „Косово” и „Босна” за Косово и Метохију и Босну и Херцеговину, а таква се употреба неосетно одомаћила, у вези са страним приступом и деловањем према БиХ и РС, кад се мисли на међународне актере који делују против интереса РС и српског народа, систематски би назив „међународна заједница“ ваљало прецизирати и говорити/писати “ (западни) део међународне заједнице“, а „међународна заједница“ искључиво онда кад се ова подразумева у целини.
Албер Ками је једном приликом записао: „Давати стварима погрешна имена значи доприносити несрећи света“. А никако не би требало да и на овај само привидно безначајан начин доприносимо сопственој несрећи.
Има сасвим довољно оних који се тим послом усрдно баве.
Додај коментар