Враћање надлежности и раздруживање су одговор Српске на укидање Дејтона и притисак колективног Запада

• Млађен ЦИЦОВИЋ: Могуће раздруживање, које је овдје дио наслова трибине видим само као крајњу могућност, након упорне борбе за повратак на суштинско поштовање Дејтонског споразума, то јест на враћање свих надлежности Републике Српске које су јој отели високи представници Запада
• Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Предсједник Српске одавно говори да је Српска загледана у Србију, а у Декларацији постоји и формулација „заједничка будућност“, али се та формулација као нова јавља и на међународном пољу, гдје су предсједници Србије и Кине Александар Вучић и Си Ђинпинг такође говорили о тој теми. Али, треба одговорити на питање да ли је у околностима притисака којим је Српска изложена тај тренутак сада или није
• Александар ПАВИЋ: Ако сви прихвате повратак на изворни Дејтон – то неће значити раздруживање. То што је Српска ушла у наставак напора да поврати надлежности које јој по Дејтону припадају представља најмекши могући начин који не би требао бити споран за никога. Тешко је замислити да ће они да прихвате мирно раздруживање и концепт Дејтона“
• Срђан ПЕРИШИЋ: Република Српска је дошла у историјски моменат када су јој се и међународне околности и унутрашње у БиХ поклопиле. Дошла је у позицију да може да говори о раздруживању или о враћању надлежности. То је историјски моменат и не сме да га пропусти
• Дарко ТАНАСКОВИЋ: Термин „раздруживање“ треба истовремено избегавати и политичком дискурсу РС и инсистирати на спремности РС да буде конструктиван чинилац у спровођењу комплекса Дејтонских споразума
• Предраг ЋЕРАНИЋ: Ад хок донесена одлука о осамостаљењу Републике Српске наишла би на снажан отпор западних сила и партнера из Федерације БиХ те би „активирање СВИХ надлежности“ и покретање мирног раздруживања били искоришћени и са Запада и из Сарајева за угрожавање тренутног дејтонског статуса Српске и њене међународне позиције
• Александар ВРАЊЕШ: Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи је на манифестацији ”Дани Босанскохерцеговачко-америчке академије наука и умјетности” одржао до сада најбезобразнији говор од доласка у БиХ фебруара 2022. године. Без обзира што је тај говор за Републику Српску битан колико и та академија за бошњачку науку, његови ставови потврђују тезу о хибридној окупацији БиХ од стране колективног Запада на челу са САД

У БEОГРАДУ је одржана трибина под називом „Српска између мирног раздруживања и Декларације“ у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић поручио је на отварању трибине:

– Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа“, усвојену на Свесрпском сабору, видим као заклетву да ћемо заједно и са истим увјерењем заступати право свих Срба на Републику Српску и Републику Србију, што даље значи да ћемо истом снагом чувати и захтијевати поштовање и Дејтонског споразума и Резолуције Савјета безбједности УН 1244 који гарантују територијални и политички суверенитет и наше Републике Српске и наше Србије.

Цицовић је рекао да само високи ниво јединства двије српске државе значи истинско јединство српског народа са двије стране Дрине, народа једног језика и писма, једне вјере и молитве, једне историје и једне будућности.

Цицовић је нагласио да се покушаји колективног Запада, или конкретније САД, да од БиХ начине своју колонију у Европи „цијелу и послушну“ константно спотичу о интересе српског народа и његове на изборима потврђене власти Републике Српске, са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком на челу.

– Невјероватно је да онај који је био домаћин и главни актер у стварању неке државе тако свесрдно ради против ње, као што САД у чијој је кући створена ова и оваква БиХ, упорно и неуморно раде против те државне заједнице два ентитета и три конститутивна народа помирених Дејтонским споразумом – каже Цицовић.

Поручио је и да Дејтонски мировни споразум са прецизним Анексом четири, који је Устав БиХ, није бајка коју свако на свој начин може препричавати и тумачити, него међународни правни документ прве врсте, који су гарантовале велике силе Истока и Запада.

– Могуће раздруживање, које је овдје дио наслова /трибине/ видим зато само као крајњу могућност, након упорне борбе за повратак на суштинско поштовање Дејтонског споразума, то јест на враћање свих надлежности Републике Српске које су јој отели високи представници Запада у настојању да БиХ прилагоде својим интересима, а не народима и ентитетима који је чине – рекао је он.

Професор Ненад Кецмановић поручио је да су предсједник Русије Владимир Путин и руски министар спољних послова Сергеј Лавров досљедни у ставу да подржавају изворни Дејтон, да је Република Српска по том питању увијек имала подршку Србије, али не као што је то било на Сабору.

– Предсједник Српске одавно говори да је Српска загледана у Србију, а да у Декларацији која је усвојена на Свесрпском сабору у Београду постоји и формулација „заједничка будућност“, али да се та формулација као нова јавља и на међународном пољу, гдје су предсједници Србије и Кине Александар Вучић и Си Ђинпинг такође говорили о тој теми. Професор са Кембриџа Тимоти Лес прије неколико година рекао је да је Република Српска пропустила прилику за осамостаљивање, али да не значи да неће доћи нови моменат да се то деси – рекао је Кецмановић.

Кецмановић је истакао да треба одговорити на питање да ли је у околностима притисака којим је Српска изложена тај тренутак сада или није.

Политиколог Александар Павић изјавио је да је у БиХ на сцени нешто попут партије покера и да Српска не треба да одустаје од својих карата и инсистирања на повратку изворном Дејтонском споразуму.

– Ако сви прихвате повратак на изворни Дејтон то неће значити раздруживање. Српска ће наћи модел да избјегне причу о сепаратизму, а да досљедно поштује међународно право. То што је Српска ушла у наставак напора да поврати надлежности које јој по Дејтону припадају представља најмекши могући начин који не би требао бити споран за никога, а ако је споран у међународној и западној јавности, онда значи да им је споран сам Дејтон – оцијенио је Павић.

Павић је нагласио да је Тешко замислити да ће они да прихвате мирно раздруживање и концепт Дејтона“.

– Очито је да је „дотјерало цара до дувара“ и да је Српска схватила да више нема куда; или ће да поврати своје надлежности или ће бити дио унитарне БиХ. Не значи да Српска сада треба бити паралисана у свом чињењу да не би неког наљутила – поручио је Павић.

Професор геополитике Срђан Перишић оцијенио је да је ово историјски моменат за Републику Српску да врати своје дејтонске надлежности, али да њихово враћање треба да буде сукцесивно.

– Република Српска је дошла у историјски моменат када су јој се и међународне околности и унутрашње у БиХ поклопиле. Дошла је у позицију да може да говори о раздруживању или о враћању надлежности. То је историјски моменат и не сме да га пропусти – рекао је Перишић на трибини „Српска између мирног раздруживања и Декларације“ у Београду.

Академик Дарко Танасковић је на трибини рекао:

„У процесима који се сада одвијају у БиХ, у РС, а и у вези са БиХ и РС, кључан за одлучивање је фактор препознавања тзв. momentum-a, што подразумева јасну стратегијску оријентацију, одлучну и ажурирану обавештеност и способност антиципирања реаговања укључених домаћих и страних фактора на потезе који се желе повући. Остваривање свих правних/законских претпоставки за „активирање свих надлежности“ у складу са словом Дејтонског споразума, а уз инсистирање на одржавању дејтонског оквира, процес је који нема алтернативу.

– Термин „раздруживање“ треба истовремено избегавати и политичком дискурсу РС и инсистирати на спремности РС да буде конструктиван чинилац у спровођењу комплекса Дејтонских споразума. У овом тренутку, без обзира на реторику појединих бошњачких политичара из Сарајева, као и сасвим конкретних поступака дела међународне заједнице, има основе за претпоставку да нису спремни за радикалну дестабилизацију ситуације у БиХ/РС. Треба доследно инсистирати на томе да би, као последица евентуалног прибегавању инцидентима или неком виду насиља, неминовно дошло до докидања опстанка било каквог модела одржања БиХ као државе.

– Слаба карика у међународном механизму притиска на РС је тзв. „високи представник“, што некима и на Западу постаје јасно, тако да тему његове нелегалности и нелегитимности треба и даље наметати и аргументовати, поготово у контактима са представницима Француске, па донекле и Велике Британије. Тешко је проценити – указао је Танасковић – у којим ће временским терминима и интервалима доћи до коренитијих промена на политичкој мапи (Западног) Балкана, али је промена граница у региону, која је данас табу тема за „политички коректан“ западњачки дискурс, могућност коју никако на дужу стазу не треба искључити. Раних деведесетих година је у круговима британских геополитичких аналитичара једно време у оптицају била симулација грубе конфигурације региона, са „Великом Србијом“, „Великом Хрватском“ и „Великом Албанијом“, као кључним државним формацијама.

Предраг Ћеранић је истакао да Декларација Свесрпског сабора о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, која садржи 49 закључака, стратегија за чију реализацију треба разрадити тактику реализације циљева. У смислу: да ли све дејтонске надлежности Српске вратити одмах, или сукцесивно, како су и одузимане.

Уговор о раздруживању, уверен је Ћеранић, користан је у смислу стварања атмосфере за поштовање слова Дејтонског споразума и повратка отетих надлежности као што је у истом смислу користан и приједлог о разграничењу, што стоји у Дејтонском споразуму.

Ћеранић је оцијенио: „Ад хок донесена одлука о осамостаљењу Републике Српске наишла би на снажан отпор западних сила и партнера из Федерације БиХ те би „активирање СВИХ надлежности“ и покретање мирног раздруживања били искоришћени и са Запада и из Сарајева за угрожавање тренутног дејтонског статуса Српске и њене међународне позиције. Међународна позиција Српске за мирно раздруживање била је далеко повољнија прије руске специјалне операције у Украјини него је сада“.

Александар Врањеш је указао да за америчког амбасадора, Мајкла Марфија, мирно раздруживање представља пријетњу суштинским интересима САД у БиХ:

„Често ћемо чути како за администрацију САД-а БиХ није ни десета “рупа на свирали” њихове спољне политике. То је суштински тачно, али из презентације и дјеловања америчких амбасадора у Сарајеву стиче се потпуно супротан утисак. Kвака је у методологији. Стејт департмент буквално ”периферним видом” прати шта се дешава у БиХ, што је видљиво и по рангу службеника задужених за БиХ. Ипак, уз вјешту комуникацију показују да снажно подржавају своје амбасадоре који дјелују доста аутономно у формулисању ставова. Они прате шири оквир властите спољне политике према БиХ, али када је ријеч о детаљима, њих самостално формулишу уз јавну подршку сједишта које вјероватно и не разумије контекст.

– Примјер је, наставио је Врањеш, био долазак Џејмса О’Брајена у Сарајево. На билатералним састанцима није улазио у меритум, држао се општих ствари и тог најширег оквира односа САД са БиХ, али када је отишао на сарајевски ФПН да одржи предавање студентима, фактички је прочитао припремљен говор који му је написан у Марфијевој амбасади и чији контекст му није много познат. Тиме је послао поруку и створио утисак да САД до најситнијих детаља прате дешавања у БиХ и да све што Марфи сугерише америчка администрација снажно подржава. Речено језиком неоколонијализма, ставови у далеким колонијама су препуштени вице-краљевима који аутономно дјелују, а извјештаји који иду из колоније ”одоздо према горе” подешавају контекст на ниво разумијевања саме империје. Kада је предсједник Вучић скоро упитао Марфија који члан дејтонског Устава БиХ дефинише државну имовину, Марфи се позвао на тај О’Брајенов говор којег је лично сачинио. Другим ријечима, његова ријеч је закон“.

Оно што не знамо јесте до које би мјере администрација подржала Марфија уколико би његово дјеловање изазвало веће посљедице, напоменуо је Врањеш и наставио:

– У комбинацији Шмита и Марфија у БиХ политичке прилике су доведене пред кључање, па није необично што су неке земље чланице УО ПИK-а тражиле да се мандат ОХР-а ипак ограничи. Друга посљедица је да је Марфи добио информацију да ће вјероватно крајем ове године напустити БиХ. Ипак до одласка одлучио је да пошаље снажне поруке, не би ли. насљеднику скицирао будуће кретање и појачао утврђене стереотипе. Тако је на манифестацији ”Дани Босанскохерцеговачко-америчке академије наука и умјетности”, која се одржала прошли петак у БиХ, одржао до сада најбезобразнији говор од доласка у БиХ фебруара 2022. године. Без обзира што је тај говор за Републику Српску битан колико и та академија за бошњачку науку, његови ставови потврђују тезу о хибридној окупацији БиХ од стране колективног Запада на челу са САД.

(Трибина је одржана у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији)