Вучић: Пандорина кутија није отворена са Украјином већ против Србије, али нико не сме да прича о Србији

• Ја ћу овде разговарати са најважнијим, у реалном животу, са америчким званичницима. Када им ми кажемо ‘зашто газите Резолуцију 1244’ – онда Запад, Турци и сви ти из НАТО који их наоружавају, одговоре да се променила ситуација јер су признали независност Косова
• И данас смо чули од многих да је нападом на Украјину отворена Пандорина кутија рушења међународног права; да је то преседан какав Европа није запамтила од Другог светског рата. Реч је о ноторној неистини. Да не буде нејасноћа, Србија подржава Повељу УН, територијални интегритет Украјине и ниједног секунда то није доводила у питање, нити ће.
• Међутим, када овде велики лидери горљиво и запаљиво говоре о потреби украјинске слободе, о поштовању УН и њене Повеље, резолуција, питам се а што не поштују Повељу УН и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије, коју су у налету сопствене моћи у тренуцима када су мислили како хоће, колико хоће и докле хоће да руше норме међународног права?
• У овом папиру који дружим у руци стоји да нико сем снага под контролом УН – у овом тренутку су то снаге Кфора – са којима имамо коректну сарадњу, не сме да има оружану силу на тлу Косова и Метохије, које је у складу са Резолуцијом 1244 део Србије. А, они који су извршили агресију на Србију, покушали да јој одвоје део територије, покушавају и данас, убеђујући нас да је то једино демократско и смислено решење, покушавају да отцепе КиМ од Србије и свакодневно наоружавају то што се данас назива тзв. косовске безбедносне снаге, а већ сутра прераста у војску Албанаца на територији Србије
• Када их питате: ”По ком то међународном акту ви то радите?”, јер то је све покушај изазивања рата, рушење норми УН, онда, као смоквин лист, добијете најглупљи могући одговор на свету: ”Па, не прихватамо Повељу УН и Резолуцију УН зато што је за нас промењена ситуација, јер ми смо признали независност Косова. Тиме нам говоре: ”Ми смо сила, ми смо Бог, баш нас брига за УН, право УН и Резолуцију УН. Можемо шта нам се хоће, како нам се хоће и колико нам се хоће“
• И сад вас ја питам, драги представници, не оних послушничких и сателитских, марионетских држава, већ вас, слободарске народе и земље, шта да радимо, ми као мала земља, како да се боримо? Јер, данас у свету сви говоре о Украјини, нико не сме да прича о Србији. И када говоре, причају како ћемо ми по руском налогу да поведемо рат на Балкану. И лажу све време, дуже од две и по године. Ми нисмо слуге ни Русије и САД. Ми имамо своју политику и своје интересе

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се у Уједињениим нацијама у Њујорку гдје је у току 79. засједање ГС УН које је окупило више од 140 свјетских лидера.

Предсједник Србије рекао је да ситуација у свијету дјелује још теже и мрачније него прије годину дана. А да Пандорина кутија није отворена са Украјином већ поводом Југославије и Србије.

Преносимо најважније дијелове његовог наступа:

– Када говоримо о актуелном тренутку, и ове године, на моју неизмерну жалост, морам да констатујем да ситуација у свету делује још теже и мрачније него пре годину дана, да тензије постају све веће, а изазови све бројнији и сложенији. Највише ме забрињава то што се, упркос нашим декларативним залагањима за мир, развој и просперитет човечанства, овом геополитичком кошмару крај не назире.

– Не бих желео да се мудре ријечи председника Џона Фицџералда Кенедија, покажу и као пророчке: „Морамо да зауставимо праксу примене дуплих стандарда – да вратимо веру у међународно право“.

– Свет је на ивици нуклеарне катастрофе и нуклеарног Холокауста. Живимо у свету где нико никога не слуша, постоје само наши аргументи и наша истина, док они други морају да нестану јер увек угрожавају наше или универзално лажне вредности.

– И ове године поново говоримо о трагичним сукобима и разарањима који доносе патњу и огромне људске жртве, као и о бројним тешким последицама које неминовно прате ратне сукобе. Република Србија и српски народ дубоко саосећају и деле бол за свим изгубљеним животима у сукобима који се дешавају широм света, укључујући трагичне догађаје на Блиском истоку и у Украјини.

– Обраћам вам се у име Србије, државе слободе и правде. Обраћам вам се у име земље која својим деловањем и принципијелном политиком одражава тему овогодишње скупштине. Ситуација у свету делује још теже и мрачније него пре годину дана.

– У духу братске љубави, и отвореног срца обраћам вам се данас у име Републике Србије, земље оснивача Уједињених Нација, државе слободе и правде. Част ми је да вам се обратим као председник Републике Србије – земље у чије име пред вама данас поносно стојим. Земље која, упркос актуелним глобалним изазовима, доследно истрајава у одбрани принципа Повеље Уједињених нација и међународног права и која својим деловањем и принципијелном политиком, снажно заступа идеју коју носи главна тема овогодишњег заседања.

– Даме и господо, Када говоримо о актуелном тренутку, и ове године, на моју неизмерну жалост, морам да констатујем да ситуација у свету делује још теже и мрачније него пре годину дана, да тензије постају све веће, а изазови све бројнији и сложенији. Највише ме забрињава то што се, упркос нашим декларативним залагањима за мир, развој и просперитет човечанства, овом геополитичком кошмару крај не назире.

– Човечанство мора окончати рат, пре него што рат оконча човечанство.

– Само мирно, стрпљиво, ја ћу овде разговарати са најважнијим, у реалном животу, америчким званичницима. Када им ми кажемо ‘зашто газите Резолуцију 1244’ онда Запад, Турци и сви ти из НАТО који их наоружавају одговоре да се променила ситуација кад су признали независност Косова.

– Морамо да обновимо урушени кредибилитет и ауторитет УН. Морамо да зауставимо праксу примене дуплих стандарда – да вратимо веру у међународно право и принципе око којих смо се сви одавно сагласили. Морамо да вратимо веру у мир – једини пут који нема алтернативу. То дугујемо свакој невиној жртви било где у свету, свим садашњим и будућим генерацијама. Будућност света у наредних пет или двадест и пет година наш је избор, али и наша одговорност.

– Сви ми, који смо се овде из целог света окупили, дошли смо из, ми бисмо рекли, племенитих, али, пре свега, себичних разлога. Готово увек лидери свих, па и најмоћнијих земаља, овде говоре пред вама, наводно обраћајући се вама, а у ствари обраћају се само свом јавном мњењу и суштински не бринући бриге које стварно муче данашњи свет. Ни ја се не разликујем много, али нећу данас да вам представљам само Србију, оснивача УН, њене успехе, високу стопу раста, јер да се хвалим резултатима које смо постигли имам и имаћу прилику да то чиним у својој земљи. А, узгред, знам да све вас овде то много и не интересује.

– Србија је мала земља која не може да се надмеће са великим силама, али малима је остало само да буду поносни, посвећени, као Србија, свом економском напретку, убрзаном расту, да гледамо у будућност и да чекамо тренутак када ће принципи поштовања међународног права бити враћени на политичку сцену.

– Говорићу данас о томе како је почело рушење модерног света, када и како је срушена Повеља УН и када смо престали да верујемо у право и почели да се додворавамо сили. Испричаћу вам то на примеру моје земље; за мене најлепше на свету, Србије. Како је рушена и гажена, и како и данас, због своје истрајности и слободарске традиције, представља камичак у ципели великих и моћних.

– После великих победа које је бољи део човечанства остварио у Првом и Другом светском рату, а Срби су као народ имали највеће губитке, пропорционално својој величини у Великом рату, као и у Другом светском рату, где су били један од ретких народа у Југоисточној Европи који су се од почетка сукоба нацистима супротставили, и зато је Београд можда и једини град који је брутално бомбардован и уништаван већ почетком 1941. године.

Ми Срби нисмо припремали цвеће за нацистичке тенкове и за то смо платили високу цену. Ипак, ни кукњава, ни жалопојке из далеке прошлости ни селфвиктимизација нису тема мог данашњег обраћања. Желим да вас све упозорим, драги пријатељи, на оно што се догодило Србији, преседан који се данас и употребљава и злоупотребљава у различитим деловима света, на Пандорину кутију која није отворена ни пре две, ни пре пет година, већ много година раније, а о којој сви гласно ћуте.

– Потпуна доминација западног капиталистичког начина производње, његова научно-технолошка супремација, убедљива победа над источним такмацима, пре свега Совјетским Савезом, у оквирима Треће индустријске револуције, довела је свет до, како би неки рекли, краја историје и потпуног овладавања западних идеја у свим сферама друштвеног живота. Осим, свакако добрих ствари које је то човечанству донело, таква доминација непостојања баланса и политичког мултилатерализма истовремено је срушила и Совјетски Савез и Југославију.

– Разуме се, то се није догодило случајно, свакако не само од себе, већ уз пресудно учешће западних обавештајних служби, које су имале подршку домаће корумпиране елите, како у Совјетском Савезу, тако и у Југославији.

– Зашто све ово помињем? Зато што смо и данас чули од многих да је нападом на Украјину отворена Пандорина кутија, рушење међународног права; да је то преседан какав Европа није запамтила од Другог светског рата. Реч је о ноторној неистини. Да не буде нејасноћа, Србија подржава Повељу УН, територијални интегритет Украјине и ниједног секунда то није доводила у питање, нити ће. Међутим, када овде велики лидери горљиво и запаљиво говоре о потреби украјинске слободе, о поштовању УН и њене Повеље, резолуција, питам се а што не поштују Повељу УН и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије, коју су у налету сопствене моћи у тренуцима када су мислили како хоће, колико хоће и докле хоће да руше норме међународног права, јер су, коначно победиле све супарнике, па је могуће да искале бес на једном малом народу и незаустављиво су хрлили у гажење свих норми, чак се и не трудећи да то посебно образложе и објасне.

– Тако су 1999. године, овде у УН покушавали да донесу одлуку о нападу и агресији на Србију, па пошто сагласности није било, они су ипак донели одлуку да Србију нападну, бомбардују и изврше агресију, јер тада их ни најмање није било брига за Повељу УН, њене резолуције и међународно право. Били су неоспорна сила која никога ни за шта није питала, и мислила да ће то тако да траје још стотинама година. Случајно смо ми, грађани Србије, ти који смо платили високу цену. Могао је да буде било ко други.

– Не пада ми напамет да говорим да смо ми били анђели и да у свему томе није било наше одговорности. Али, суштински, о судбини једног малог народа, без права и правде, одлучиле су велике и моћне западне силе. Интересантно је да су прво помогли да се поцепа велика Југославија, по линијама унутрашњих комунистичких граница. Интересантно, када су то завршили, мислили смо да је крај, али није било краја. Тада су кренули у цепање Србије, самосталне, демократске и међународно признате Србије, чланице УН и ОЕБС. И само Србије.

– И данас, обратите пажњу на то, они страсно говоре о брањењу тобожњег суверенитета држава од сецесионистичких и сепаратистичких тенденција до следеће прилике, уколико им се буде указала, када ће сецесију и сепаратизам да правдају тобожњим хуманитарним катастрофама и свим другим што никада неће да прихвате као аргумент у неким другим случајевима.

– И да видите последњи пример, поштовани представници земаља и народа широм света. У овом папиру који дружим у руци стоји да нико сем снага под контролом УН – у овом тренутку су то снаге Кфора – са којима имамо коректну сарадњу, не сме да има оружану силу на тлу Косова и Метохије, које је у складу са Резолуцијом 1244 део Србије. А, они који су извршили агресију на Србију, покушали да јој одвоје део територије, покушавају и данас, убеђујући нас да је то једино демократско и смислено решење, покушавају да отцепе КиМ од Србије и свакодневно наоружавају то што се данас назива тзв. косовске безбедносне снаге, а већ сутра прераста у војску Албанаца на територији Србије.

И када их питате: ”По ком то међународном акту ви то радите?”, јер то је све покушај изазивања рата, рушење норми УН, а онда, као смоквин лист, добијете најглупљи могући одговор на свету: ”Па, не прихватамо Повељу УН и Резолуцију УН зато што је за нас промењена ситуација, јер ми смо признали независност Косова.” И шта су нам они тиме, драги пријатељи рекли? ”Ми смо сила, ми смо Бог, баш нас брига за УН, право УН и Резолуцију УН. Можемо шта нам се хоће, како нам се хоће и колико нам се хоће.

– И сад вас ја питам, драги представници, не оних послушничких и сателитских, марионетских држава, већ вас, слободарске народе и земље, шта да радимо, ми као мала земља, како да се боримо? Јер, данас у свету сви говоре о Украјини, нико не сме да прича о Србији. И када говоре, причају како ћемо ми по руском налогу да поведемо рат на Балкану. И лажу све време, дуже од две и по године. Ми нисмо слуге ни Русије и САД. Ми имамо своју политику и своје интересе.

И зато не желим сада да вас питам него да кажем да је једина нада, не само за моју земљу, коју волим највише на свету, већ и за ваше земље, да добро разумете механизме лажи, механизме превара у међународним односима и да покушамо да се окупимо овде, у најважнијој организацији, да покушамо да је мењамо, да покушамо да је поштујемо. Јер само тако ћемо моћи да сачувамо мир – казао је он.

– Овако, свет је на ивици катастрофе, свет у којем сви, тобоже, бране принципе, нико ниједну грешку не признаје, а свима је јасно да нигде и нико никакве принципе нема.

– Ни једни, ни други. Већ само они мали, који немају куд, па су им принципи једино за шта имају да се ухвате. А, великима, кад су згазили све мале, остало им је да се једу између себе, а кад више залогај није тако лак и мали, онда су се сетили принципа и оптуживања оних других за кршење истих принципа.

– Представник моје земље, Владислав Јовановић, изузетни српски дипломата, веома поштован у овом високом дому је 24. марта 1999. године, када је почела агресија над Србијом у Савету безбедности Уједињених нација, у име Владе тадашње СР Југославије, упутио хитан апел свим државама да се категорички супротставе тадашњој агресији на Савезну Републику Југославију. Погледајте како 25 година касније његове речи звуче: “Ако се агресија не заустави, преседан такве некажњене агресије ће, пре или касније, довести до агресије на низ других држава, мањих и средње величине. Право питање је: Која је следећа земља?” .

– О неразумности политике приштинских власти, острашћености и прогону свега што је српско на Косову и Метохији, говори низ узнемирујућих потеза – од забране платног промета у српској валути – динар на Косову и Метохији која траје више од шест месеци и забране поштанских услуга, а што угрожава свакодневни живот Срба и другог неалбанског становништва – до забране посете поглавара Српске православне цркве Порфирија Пећкој патријаршији.

– Може ли се, осим бруталношћу и суровошћу, али и безумљем описати упад наоружане специјалне приштинске полиције, 9. септембра, у просторије Удружења „Подржи ме“, које чине родитељи и деца са сметњама у развоју? „Истински и трајни мир може бити постигнут само путем правде и поштовања људских права“, рекао је Нелсон Мендела. А како може бити мира на Косову и Метохији ако се тамо систематски нарушава правни поредак и елементарна права целог једног народа?