Вучић: Србија Републику Српску никад неће оставити на цедилу

• Пред нама су тешки дани, пре свега због дешавања у Европи и свету, јер када сила удари на силу нико не жели да се повуче. Ако погледате Европу и САД, они не могу да дозволе да Русија победи, а Русија – да изгуби рат. И то нас води у светску катастрофу. Зато је наш витални интерес очување мира
• Србија мора да буде отворена за разговор са свима, зато се у Декларацији јасно говори о европској перспективи. Али, у Декларацији постоји тачка која говори о чувању наших традиционалних пријатељстава, оних која смо увек умели да чувамо и у најтежим могућим временима
• Морамо да сарађујемо са нашим партнерима на Западу, допало се то некоме или не. Је, сутрадан ће сви да траже и своје плате и место у модерном свету, а чудиће се уколико то не будемо били у стању да обезбедимо
• Нема у Декларацији раздруживања. Молим да милион пута размислите колико нам је свима потребан мир. Једино све решавајте мирно и у разговору с другима. И у складу с Дејтоном

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је на заједничкој сједници влада Србије и Републике Српске – одржане у оквиру Свесрпског сабора – да никада није прекршен договор постигнут прије 10 година да њихови односи, без обзира на различита мишљења, никад не смију да трпе.

Вучић је на заједничкој сједници још рекао:

„Тај договор од пре 10 година подразумева се никада у Србији не сме чути лоша реч о Српској и обрнуто, као ни о онима који воде Србију и Српску. А било је и периода када смо постављали зидове на Дрини.

Да вас не подсећам на то да смо се стидели наретко свог народа из Крајине, којима смо затварали прилазе центрима наших градова и давали им само право да се крећу аутопутевима, као и до тога да увек имамо нешто да кажемо онима с оне стране Дрине.

Поносан сам на то што сам рођен у Београду, али никада нисам због тога говорио да сам бољи или већи од неког другог, а имам порекло са друге стране Дрине.

Само за нас Србе користе различите присвојне придеве, као надимке. Па имамо и хрватске Србе и босанске Србе, црногорске Србе, и овакве и онакве. Ми овде имамо у Влади Србије и Хрвате, а јесмо ли некада рекли `српски Хрвати`? Нисте никада могли да чујете такву синтагму или било шта слично. То само за Србе важи. То је ваљда остало још из оног времена Независне државе Хрватске, кад су се поносили неким српским генералима у усташкој војсци.

Вероватно и сада рачунају да таквих добрих Срба има свуда. Имамо ми таквих неколико и на Косову и Метохији, срећом свега неколико, јер наш јуначки народ на Косову и Метохији никада није и никада неће дозволити да остане без свог имена, српског имена и презимена и без своје српске државе. Ма колико тешко било, а пред нама су тешки дани.

У Декларацији се говори о Косову и Метохији, поштовању Резолуције 1244, али се јасно говори и о дијалогу као суштинском решавању дијалога нас и Албанаца и поштовању споразума.

Уважили смо захтеве РС јер је то наша обавеза, постоје тачке у којима ја нисам био сасвим упућен, али сам прихватио заједно са Аном (Брнабић) и Милошем (Вучевићем) и другим члановима владе, јер нисмо ми ти који ће људима из РС говорити да боље разумемо њихове проблеме.

Пред нама су тешки дани, пре свега због дешавања у Европи и свету, јер када сила удари на силу нико не жели да се повуче, али је мир кључни интерес Србије.

Ако погледате Европу и САД, они не могу да дозволе да Русија победи, а Русија да изгуби рат. И то нас води у светску катастрофу. Зато је наш витални интерес очување мира.

Нападани смо и прогањани. У Првом светском рату смо изгубили доста становника, у Другом исто. У антифашистичким покретима у бившој Југославији били су углавном Срби.

Због тога је време да чувајући мир градимо будућност, јер да није било тих ратова било би нас више него Холанђана.

Српски национални интерес је нешто о чему смо овде данас, чини ми се, можда не сасвим довољно говорили, а то је економија. Ми смо то назвали ЕКСПО 27. Економија је суштина и прва тачка националне безбедности. Економски напредак је од виталног интереса и даје нам снагу јер значи и привлачење нових инвеститора.

То је област у којој мора више да се ради са свима у региону – са БиХ, Северном Македонијом, Црном Гором, Албанијом, Приштином у оквиру Цефте, али и са свим европским партнерима.

Србија је била суочена са тешким притисцима по питању чланства Косова у Савету Европе, а Приштина није испунила ништа од предвиђеног ни Бриселским, нити Охридским споразумом.

Истовремено, доношење резолуције о Сребреници, за коју ми не кријемо да је била поприште или место догађања ужасних и језивих ствари, и то на најснажнији могући начин осуђујемо, али на једно питање никада нисмо могли да добијемо одговоре. Ако је 2015. године донета генерална резолуција о геноциду почињеном у свим деловима света, због чега је морало да се доноси специфично осам или девет година касније.

Нисам добио одговор ни на питање да ли је та резолуција о Сребреници донела мир унутар БиХ и у региону. Не, донела је радост једнима, а донела је бес и гнев на другој страни. А онда долазимо до кључног трећег питања, а што сте онда доносили ту резолуцију? Па управо због тога, да бисмо се ми међусобно сукобљавали, а да би онда долазили велики миротворци из Европе и света који ће да нам држе лекције и лупају пацке по сопственом нахођењу, онако како мисле да то њима одговара.

Србија мора да буде отворена за разговор са свима, зато се у Декларацији јасно говори о европској перспективи.

Ми морамо да сарађујемо са нашим партнерима на Западу, допало се то некоме или не, јер сутрадан ће сви да траже и своје плате, али и да траже своје место у модерном свету, а чудиће се уколико то не будемо били у стању да обезбедимо.

У Декларацији постоји тачка која говори о чувању наших традиционалних пријатељстава, оних која смо увек умели да чувамо и у најтежим могућим временима.

Србија ће у понедељак уплатити десет милиона евра намењених за изградњу аутопута Бијељина – Сремска Рача. Надамо се ускоро инвестиционом рејтингу, то би био први пут у историји Србије, али то би био и успех Српске и сваког Србина.

За јединство народа смо се данас изборили и молим вас, не дајмо да нам га ико икада сруши. Сви они који нису присуствовали на данашњој заједничкој седници имају своје представнике у мени као председнику, као и у премијеру Србије.

Нема у Декларацији раздруживања. Само вас молим да милион пута размислите колико нам је свима потребан мир. Ја сам рекао Милету, знам ја за букаче и оне који се заклињу у кафани. Као и оне који су ми држали придике о српству, а кад сам донео заставу у УН тражили су да је изнесем, јер је забрањено носити.

Србија Републику Српску никад неће оставити на цедилу. Једино, покушајте да све решавате мирно и у разговору с другима. И у складу с Дејтоном“.