- „Без обзира на насртаје који, како је навео, долазе од високог представника и бошњачких политичких функционера, почевши од чланова Предсједништва БиХ, Клуба Бошњака у Вијећу народа, па преко Уставног суда БиХ, на представницима српског народа је да обезбиједе континуитет Републике Српске и њен државотворни карактер у оквиру БиХ, који је потврђен и Дејтонским мировним споразумом 1995. године“
- Скупштина српског народа 9. јануара 1992. године донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине, на основу чега је успостављена Република Српска
ПРЕДСЈЕДНИК Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да Устав Републике Српске, донесен на данашњи дан 1992. године, представља темељ правног поретка Српске и да на њему почивају све вриједности које баштине њено друштво и грађани.
„Наша је дужност да бранимо Устав Републике Српске, јер тиме бранимо будућност нашег народа“, навео је Чубриловић у писаној изјави поводом годишњице доношења првог Устава Републике Српске.
Без обзира на насртаје који, како је навео, долазе од високог представника и бошњачких политичких функционера, почевши од чланова Предсједништва БиХ, Клуба Бошњака у Вијећу народа, па преко Уставног суда БиХ, на представницима српског народа је да обезбиједе континуитет Републике Српске и њен државотворни карактер у оквиру БиХ, који је потврђен и Дејтонским мировним споразумом 1995. године.
„Досљедно поштовање Устава Републике Српске неопходно је, јер само на тај начин можемо одржати и сачувати државноправни поредак у цијелости“, истакао је Чубриловић.
Напоменуо је да на основу одреби које Устав, са накнадно усвојеним амандманима, садржи функционишу републичке институције на објективној основи.
„Устав су једногласно изгласали посланици првог сазива Народне скупштине Републике Српске, бирани од грађана на изборима у јесен 1990. године, чиме је овај највиши правни акт имао сва обиљежја модерног, демократског, народног устава“, напоменуо је Чубриловић.
Чубриловић је указао на чињеницу да је Устав, као највиши правни акт Републике Српске, донесен прије избијања грађанског рата и једностраног проглашења независности тадашње СР Босне и Херцеговине од стране бошњачког и хрватског народа и да прије свега има слободарски и заштитнички карактер.
Он је подсјетио да је прије Устава, Скупштина српског народа 9. јануара 1992. године донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине, на основу чега је успостављена Република Српска.
„На темељима Декларације о оснивању, Устав Републике Српске од тада гарантује пуну равноправност и једнакост свих народа и грађана Републике пред законом, уз заштиту људских права и основних слобода“, навео је Чубриловић.
Он је додао да је улога Народне скупштине Републике Српске у оснивању Републике и доношењу Устава била кључна и одлучујућа, јер од 9. јануара, односно 28. фебруара 1992. године, па до данас, представља уставотворни, а тиме и највиши орган Републике Српске.
Изузетно је важна чињеница, додао је Чубриловић, да је Народна скупштина дугогодишњом праксом обезбиједила заштиту уставноправног поретка Републике Српске и доказала да је најуспјешни законодавни орган у БиХ.
„Ово је велика ствар када се узму у обзир притисци и околности у којима је Народна скупштина све ове године функционисала и радила“, сматра предсједник парламента Српске.
Такође је, навео је, посебно данас потребно истаћи да је Устав усвојен једногласно, чиме су сви српски представници показали потпуно јединство, те сматра да је таква саборност и данас, у овим специфичним временима пријеко потребна, јер изазови и притисци који се стављају пред српски народ у БиХ су једнако тешки, као и 1992. године.
Према његовим ријечима, управо такво суштинско јединство српских политичких представника, без обзира на политичка опредјељења и страначку припадност, сачували су Републику Српску и обезбиједили њен развој готово три деценије.
„Истовјетна, темељна саборност нам је данас пријеко потребна“, оцијенио је Чубриловић.
Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.
Додај коментар