Цвијановић: За Републику Српску само дејтонска БиХ није спорна

• Стране судије су у функцији прегласавања, мијењања дејтонског уставног аранжмана, ограничавања суверенитета БиХ, продубљивања неповјерења међу народима и неповјерења у БиХ, а тиме и у функцији дисолуције постојеће државе
• Данашња БиХ не почива на договору, међусобном уважавању и сарадњи, већ на покушајима да се воља једног народа наметне  уз помоћ страних држављана
• Дјеловање Уставног суда као инструмента политичког Сарајева нарушило је, темеље на којима БиХ почива и у комбинацији са ранијим мјерама високих представника довело је БиХ у готово безизлазну ситуацију
• Српска је заинтересована за мир, стабилност и очување надлежности и уставног капацитета Републике Српске. То је оквир наше политике. БиХ у којој је могуће истовремено остварити интерес сваког народа, ентитета, али и БиХ – за нас није спорна. Спорна су отимања надлежности под плаштом наводног прављења функционалније државе, а у суштини, она је због таквих интервенција у све горем стању и све болеснија
• Да су представници Српске у Дејтону знали да ће након потписивања споразума отпочети процес његове ревизије и неуставног развлашћивања Српске, сасвим је сигурно да споразум никада не би био ни потписан, што значи да заједничка држава не би била ни формирана

ПРЕДСЈЕДНИЦА Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је данас да за БиХ можемо рећи да је оваква или онаква, али оно што је сигурно тачно је да је у сталној кризи, додавши да су околности, у којима је сазвана посебна сједница Народне скупштине РС, околности политичке кризе.

Њеним уводним говором почела је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на чијем дневном реду је информација у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ.

БиХ, како је рекла, никад није ни добила праву шансу да живи живот нормалне државе. Српски и хрватски народ фрустрирани су јер им се стално покушавају наметати ствари, а Бошњаци због чињенице јер БиХ није цијела – њихова.

– Можда им је обећана, али је нису добили. Истина је да су им многи помагали да је накнадно добију јер се одлукама високих представника раније, а касније одлукама Уставног суда БиХ настојало од БиХ направити државу која би по форми била грађанско друштво, а по својој суштини била би заправо по мјери Бошњака – истакла је Цвијановићева.

За Српску је, како је рекла, посљедња одлука Уставног суда БиХ дио процеса дерогирања постојећег уставноправног поретка, те урушавања дејтонских темеља на којима почива БиХ. Потпуно је јасно, подвукла је, да је Уставни суд БиХ, оспоравајући члан Закона о пољопривредном земљишту РС и наводећи да је то у надлежности БиХ, додатно усложнио ситуацију у погледу имовине и ионако компликоване односе у БиХ.

– Одлука према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре РС је неспроводива. Чули смо изјаве бошњачких политичких првака и функционера о обавезности спровођења одлука Уставног суда БиХ. Ово је прилично лицемјерно знајући да је у ФБиХ остало на десетине неспроведених или тек дјелимично спроведених одлука Уставног суда на федералном и кантоналном нивоу – нагласила је Цвијановићева.

Данашња БиХ је, подсјетила је, формирана захваљујући томе што је Дејтоном успостављена потпуно нова унутрашња структура заједничке државе, начин избора, доношења одлука, те функционисања органа, у складу са Женевским и Њујоршким принципима из септембра 1995. године.

– Сагласност на оснивање такве државе, Република Српска дала је само зато што је као Српска, међународно верификована Дејтонским споразумом као равноправан ентитет и због бројних уставних гаранција које подразумијевају једнакост и једнакоправност конститутивних народа на нивоу БиХ.  Да су представници Српске у Дејтону знали да ће након потписивања споразума отпочети процес његове ревизије и неуставног развлашћивања Српске, сасвим је сигурно да споразум никада не би био ни потписан, што значи да заједничка држава не би била ни формирана – рекла је Цвијановићева.

О суверености БиХ најбоље говори чињеница да у Уставном суду још сједе троје страних судија који у процесу доношења одлука често имају одлучујућу улогу и чине гласачки блок са бошњачким судијама којим се доносе одлуке супротне постојећем уставу.

– Стране судије су у функцији прегласавања, мијењања дејтонског уставног аранжмана, ограничавања суверенитета БиХ, спречавања власништва домаћих органа над домаћим процесима, продубљивања неповјерења међу народима и неповјерења у БиХ, а тиме и у функцији дисолуције постојеће државе. То је слика данашње БиХ, која не почива на договору, међусобном уважавању и сарадњи, већ на покушајима да се воља једног народа наметне свима осталима уз помоћ страних држављана – рекла је Цвијановићева.

Дјеловање Уставног суда као инструмента политичког Сарајева нарушило је, додала је, темеље на којима БиХ почива и у комбинацији са ранијим мјерама високих представника довело је БиХ у готово безизлазну ситуацију. Српска је, како је рекла, заинтересована за мир, стабилност и очување надлежности и уставног капацитета Републике Српске.

– То је оквир наше политике. БиХ у којој је могуће истовремено остварити интерес сваког народа, ентитета, али и БиХ, за нас није спорна.

Спорна су отимања надлежности под плаштом наводног прављења функционалније државе, а у суштини, она је због таквих интервенција у све горем стању и све болеснија – оцјенила је Цвијановићева и додала да је Народна скупштина срце демократског, политичког и институционалног живота РС те да вјерује да ће, у складу са својим уставним надлежностима, заштитити интерес Републике Српске.

У информацији у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ коју треба да размотри Народна скупштина се, између осталог, наводи да Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподјелу територије међу ентитетима у омјеру, 49 према 51 одсто.

На почетку сједнице посланичку заклетву је положио Момчило Антонић из СНСД који ће на тој позицији замијенити страначког колегу Зорана Тегелтију који је преузео функцију предсједавајућег Савјета министара БиХ Зорана Тегелтије.

Сједници присуствују и лидери парламентарних странака у Српској: СНСД Милорад Додик, СДС Мирко Шаровић, Уједињене Српске Ненад Стевандић, СП Петар Ђокић, ПДП Бранислав Бореновић, Демоса Недељко Чубриловић, који је и предсједник Народне скупштине, ДНС Ненад Нешић и НДП Драган Чавић.

На сједници је и премијер Српске Радован Вишковић, те бројни министри у Влади Српске, као и представници Српске у заједничким институцијама БиХ и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

Посебна сједница је сазвана након што је Уставни суд БиХ раније донио одлуку којом се књижење или уписивање својине над пољопривредним земљиштем на Републику Српску забрањује и проглашава неуставним, те којом се поменуто земљиште Српске проглашава БиХ имовином.

Јединствен став Републике Српске је да њени политички представници у заједничким институцијама БиХ обустављају учешће у одлучивању о било којем питању из надлежности органа БиХ док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу не би било страних судија.