- Српски члан Предсједништва БиХ Милорад ДОДИК: Договор који није финализован никаквим потписом, али похваљујем напоре представника Брисела и надам се да ће БиХ ускоро добити статус кандидата. Значајно је што је уклоњено 14 приоритета Мишљења Европске комисије као услов за кандидатуру, то је добро јер се олакшава добијање кандидатског статуса
- Открио: „Прва верзија документа писана је пером политичког Сарајева. Била је пуна нетачних формулација неусклађених са Дејтоном. Видјело се да су је писали Муслимани из канцеларије ЕУ у Сарајеву. Документ нам је предочен тек на почетку самог састанка“
- „Република Српска није изгубила своју позицију, већ их је одбранила на састанку у Бриселу и политичким споразумом о кредибилној и снажној мапи пута за реформе БиХ ка заједничкој европској будућности“
- „Потврђено право Српске на вето уколико су јој угрожени витални интереси. Неће бити спроведена жеља бошњачке елите да се укине Дом народа, а није прошла ни њихова прича о имовини у БиХ. Нема разговора о имовини Српске на нивоу БиХ – ту су стране ентитети. Овим смо реафирмисали Устав БиХ у складу са политиком Српске о очувању надлежности“
НА састанку у Бриселу ништа није потписано, али је начелно договорено на којим питањима у БиХ треба радити након избора с циљем стицања кандидатског статуса.
Поручио је ово српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци, на којој је говорио о јучерашњем састанку лидера парламентарних странака из БиХ са представницима ЕУ на челу са предсједником Европског савјета Шарлом Мишелом.
– Ово је договор који није финализован никаквим потписом, али похваљујем напоре представника Брисела и надам се да ће БиХ ускоро добити статус кандидата – рекао је Додик.
Појаснио је да је значајно што је уклоњено 14 приоритета Мишљења Европске комисије као услов за кандидатуру, те да је то добро да се олакша добијање кандидатског статуса.
Додик је подвукао да је неколико пута мијењан формат састанка и да је документ писан пером политичког Сарајева.
Истакао је да је документ који је предложен по доласку у Брисел био пун нетачних информација.
– Видјело се да су га писали Муслимани из канцеларије ЕУ у Сарајеву. Много је било мистерија око тога како ће се састанак одржати и неколико пута је мијењан и његов формат, али исто тако могло доћи до документа који је нама предочен тек на почетку самог састанка који је у себи садржао много нетачних формулација неусклађених са Дејтоном – рекао је Додик.
Навео је да је у првим дијеловима споразума била и „веома конфузна прича о БиХ, која би значила да се судбина БиХ стави у руке непостојећем високом представнику“.
– Наш захтјев је био да се у тај дио стави уставна одредба према којој се БиХ састоји од два ентитета и Брчко дистрикта, те три конститутивна народа и да се ти народи наведу – појаснио је Додик.
Истакао је да је битно да су сачувана дејтонска овлашћења Републике Српске, да није дат значај пресудама Уставног суда БиХ јер ће се о земљишту и имовини разговарати као и до сада.
– Република Српска није изгубила своју позицију, већ ју је одбранила на састанку у Бриселу и политичким споразумом о кредибилној и снажној мапи пута за реформе БиХ ка заједничкој европској будућности – рекао је Додик.
Прецизирао је да је у Бриселу потврђена уставна структура БиХ у складу са Дејтоном – два ентитета, дистрикт Брчко и три конститутивна народа – Срби, Бошњаци и Хрвати.
– Изнијели смо тешку борбу у којој смо битно поправили позицију Српске – рекао је Додик.
Он је навео да то подразумијева ентитетско гласање, те да Српска у том смислу има право на вето уколико су јој угрожени витални интереси.
Додик је рекао да неће бити спроведена жеља бошњачке елите да се на том плану укине Дом народа, те да није прошла ни њихова прича о имовини у БиХ.
– Нема разговора о имовини Српске на нивоу БиХ и ту су стране ентитети. Овим смо реафирмисали Устав БиХ у складу са политиком Српске о очувању надлежности – поручио је Додик.
Он је у изјави новинарима у Бањалуци констатовао да овај документ обавезује на политичком и моралном нивоу, с обзиром да није потписан.
– Ја ћу поштовати тај споразум. Дакле, спреман сам да политички и морално, поштујући однос према предсједнику Европског савјета Шарлу Мишелу и високом представнику Европске уније за спољне послове и безбједносну политику Жозепу Борељу. Поручујем им јавно да је оно што је изнесено тамо наша морална и политичка обавеза – рекао је Додик.
Он је појаснио да се не ради о правној обавези, јер нема потписа на споразум.
– Овај споразум има смисла ако снага ЕУ буде толика да инсистира код свих учесника разговора политичких представника из БиХ да се он поштује. И ја се залажем да се поштује. Добро би било да на бази овога Европски савјет да статус кандидата БиХ. Када БиХ добије статус, то је тренутак када нестаје високи представник и стране судије Уставног суда – рекао је Додик.
Он је рекао да поједини лидери опозиције у Српској прихватају споразум, попут ПДП-овог Бранислава Бореновића, али да неће да га потпишу.
– Био би цинизам да СДС-ов Мирко Шаровић ово коментарише, а ако је такав јунак, што није био јуче у Бриселу – рекао је Додик и поновио да је то све битно ослабило позицију Српске, јер је бошњачка делегација била више него комплетна, уиграна и хомогена, посебно у критици према Српској.
Додик тврди да су лидери СП-а и Уједињене Српске Петар Ђокић и Ненад Стевандић и он штитили интересе Српске и тражили да буде јасно видљива у оквиру БиХ.
– Мој наступ у Бриселу, као и наступ лидера СП-а и Уједињене Српске је био јединствен, координиран и јасан – истакао је Додик на конференцији за новинаре.
Додао је да сви представници Републике Српске нису били јединствени на састанку у Бриселу, што је велика штета.
За лидера ПДП-а Бранислава Бореновић рекао је да је „отишао тамо да води изборну кампању“ те да није желио да заједно наступа са осталим представницима из Републике Српске на састанку са Мишелом. Рекао је да је лидер ДНС-а Ненад Нешић био коректан, а да је највећи губитник предсједник ДФ-а Жељко Комшић јер је усвојен концепт конститутивних народа.
Резолуција УН о Украјини се само прима к знању
Милорад Додик је рекао да се са аспекта БиХ не прихвата постојећа резолуција УН о сукобу у Украјини, већ „има у виду“, односно прима к знању.
Он је додао да је на том плану издвојено мишљење Српске која тражи да се о том одлучује у Предсједништву БиХ, чиме је јасно да нема такве одлуке БиХ.
– О томе смо имали прилику да у институцијама ЕУ кажемо како се то десило, односно да је неодговорни дипломата БиХ дао неку сагласност која нема пристанак Предсједништва – рекао је Додик .
Појаснио је да он, Ђокић и Стевандић нису прихватили преамбулу документа предоченог на почетку састанка у Бриселу да ће се БиХ придружити резолуцији Савјета безбједности УН која је утврдила агресију на Украјину.
– То је било једно од тежих питања и нас тројица смо се усагласили да то нећемо да прихватимо. Реферирали смо се тако да Република Српска тражи да се одржи расправа и донесе одлука о ставу БиХ о украјинској кризи и никакве обавезе нису преузете – рекао је Додик.
Ђокић: Више нико се не може односити према Српској као према врећи
Лидер СП-а Петар Ђокић је подвукао да настављају да дјелују у складу са одлукама и ставовима Народне скупштине.
– Овај пут у Бриселу није било притисака. То је велика промјена, тако да је ауторитет Српске далеко другачији и захвалан сам на томе. Предлагали смо рјешења која су постала дио документа – рекао је Ђокић.
Потврдио је да ништа није потписано, те изразио задовољство што је показано поштовање према ставовима које Република Српска заступа.
Ђокић је навео да су представници странака које су на власти у Српској имали одређене примједбе на почетну верзију документа, која се значајно разликује од коначне верзије.
– То је резултат наше одлучности да не можемо прихватити оцјене и формулације које су изван Дејтонског споразума и изван опште политике Републике Српске, која је садржана у јасним ставовима који су више пута разматрани и усвајани на сједницама Народне скупштине Републике Српске – рекао је Ђокић на конференцији за новинаре.
Он је навео да јучерашњи састанак није био сличан неким ранијим, на којима је вршен јак притисак на Српску да прихвати рјешења која су требала да се нађу у том документу.
– Јуче је био разуман дијалог о свим важним питањима, а увјерен сам да је наша политика претходну деценију допринијела томе да се више нико не може односити према Српској као према врећи коју ће „бубати“ како ко хоће, него као са политичким фактором који се поштује и са којим се само можете договарати, а никако наређивати или наметати своје захтјеве које неко мора да прихвати – рекао је Ђокић
Он је истакао да је ауторитет Републике Српске и њених институција данас значајно другачији, те да је захвалан Мишелу и високом представнику ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепу Борељу што су управо на такав начин разумјели овај састанак и разговор о важним питањима.
– Кренули смо од питања о којима се нисмо могли сложити, предлажући одређена рјешења која су коначно и ушла у документ, што значи да смо на овај начин изградили и одрешено партнерство које може да буде корисно. Као представници владајућих партија у Републици Српској прихватили смо да будемо партнери у дијалогу о томе да ли је и како могуће да БиХ добије статус кандидата за пријем у ЕУ – рекао је Ђокић.
Он је навео да је планирано и да ЕУ 24. или 25. јуна одржи састанак да озбиљно разматрају питање давања статуса Украјини, Грузији и Молдавији.
-Да овог састанка није било, БиХ би опет остала са стране, а наши грађани то нису заслужили. БиХ је далеко испред ове три државе када је ријеч о напретку који је учињен у протеклих 26 година, који би требало да буде валоризован добијањем кандидатског статуса – истакао је Ђокић.
Он је додао и да прича о санкцијама није била ни на столу.
– Иако је било неког очекивања да бисмо се требали придружити и усвојити неки акт или став који говори да желимо увести санкције Русији. У дискусијама смо говорили да руско-украјинску кризу доживљавамо као трагичан сукоб, те смо предлагали да заједно упутимо апел свим странама да се заустави рат и да престану страдања – рекао је Ђокић.
Стевандић: Изборили смо се за доста важних ствари
Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић је истакао да су се у Бриселу изборили за доста ствари, важних за Српску, од имовине до Устава.
– Било је доста притисака, пауза, али је Република Српска изашла из овога боља и поштованија – рекао је Стевандић и нагласио да су пристали само на измјене које се тичу изборног законодавства.
Стевандић је истакао да је питање имовине скинуто из предложеног документа.
– Имовину смо скинули из документа, не постоји више термин јавна имовина коју су покушали да вежу за ниво БиХ. Потврдили смо да је уставна дефиниција БиХ у том документу неспоран основ за будуће преговоре, а поништили смо и намјеру да се уставна структура мијења ради преговора – рекао је Стевандић.
Он је навео да се на састанку позвао и на одредницу по којој ЕУ поштује ентитете у државама, као и да је делегација коју су чинили представници владајућих партија једина која је спомињала високог представника.
– Поносан сам на то и нисмо добили ниједно противљење, јер смо једини који смо дефинисали високог представника као неког ко није добио подршку ЕУ – навео је Стевандић.
Он је рекао да је током разговора било много пауза, усаглашавања, те да су имали много подршке од политичког аналитичара Обрада Кесића, те од професора уставног права који су говорили шта је уставно, а шта није.
Стевандић је истакао да су се изборили за дејтонске принципе, да нема мијењања ентитетског гласања, вета српског члана Предсједништва БиХ и гласања у Народној скупштини Српске, нити приче о имовини БиХ.
Нагласио је да су стављени ад акта захтјеви за промјеном Устава Српске, а да су дозволили да за уставне промјене вежу промјене везане за Изборни закон БиХ гдје је ту проблем у ФБиХ у вези са представљањем Хрвата.
Додај коментар