Фото: Горан Шурлић/РАС Србија
- Радован КОВАЧЕВИЋ: То што је Република Српска у БиХ, то нама не доноси никакав бенефит већ нам је то отежавајућа околност. Другачије речено, све успјехе постижемо упркос чињеници да смо у БиХ, а не захваљујући чињеници да смо у БиХ
- „Како буде јачала жеља да Републике Српске буде мање и да српски народ у Србији и Српској буде слабији, односно да утицај Српске и Србије у региону буде мањи – тако ће јачати и приче о руском утицају“
- (Америка и Русија имају закон о `страним агентима`, Британија може да прислушкује свакога, просто га осумњичи за тероризам…) На жалост, у Републици Српској је веома тешко регулисати такве ствари на тај начин! Зато што се, било ко, ко делује у Српској а покушате да га означите на тај начин – једноставно пререгиструје у Федерацији БиХ и настави да потпуно слободно дјелује на територији цијеле БиХ
- „Најбољи институционални одговор на све атаке на национални интерес Србије и Српске, најбоља одбрана су – избори и подршка онима који на најбољи начин воде рачуна о националним интересима, а не о жељама било које стране силе“
ОПАСНОСТ од сценарија који се називају обојеним револуцијама увијек постоји. Али, најбитније је да постоји подршка руководству у Српској и Србији и да систем функционише на правни начин. Да имамо стабилну полицију и стабилан државни апарат – нагласио је у разговору за Све о Српској Радован Ковачевић, портпарол СНСД и савјетник Милорада Додика.
* Република Српска је по економском развоју одмах иза Србије. Међутим, тај се развој стално покушава спречити оптужбама да Српска економским одлукама увози српски и руски – како се тврди – малигни утицај у БиХ. Хоће ли се нешто мењати у вашој привредној стратегији (са којом излазите пред бираче у наредној години)?
– Република Српска има солидне, можемо рећи и добре, економске показатеље, иако је у оваквом, апсолутно немогућем, оквиру какав је Босна и Херцеговина. Овде је сваки успјех вишеструко теже остварити него у било каквим нормалним околностима.
Морам да подсјетим јавност да смо недавно одбили кредитни аранжман са ММФ јер је тај аранжман (који је требало да послужи као помоћ БиХ у периоду корона-кризе) условљавао преносом надлежности Републике Српске, односно – централизацијом БиХ и смањивањем аутономије Републике Српске. Тражили су три реформе које ми сматрамо да су пренос надлежности и централизација.
Зато смо одбили договор са ММФ, иако је он имао максимално повољне економске услове. Између повољних економских услова и државе, ми смо изабрали – државу.
Успјели смо да пронађемо алтернативу на међународном финансијском тржишту и обезбједимо средства која су потребна Српској. Иначе, то су средства којима она наставља да санира дуговања која су настала у периоду прије 1992, или послије, али настављамо и актуелни развој Републике у свим сегментима.
На оптужбе о „малигном руском утицају“ смо навикли, али нас то неће поколебати у националним и државним интересима Републике Српске.
Руска Федерација ни на који начин не врши било какав утицај у Републици Српској, поготову не малигни.
Од руководства Руске Федерације сваки пут чујемо да они подржавају дејтонску БиХ и све оно што је договор три конститутивна народа.
На жалост, постоје они којима такав став смета и сматрају да треба да се подржавају и поштују жеље и интереси само једног конститутивног народа – бошњачког.
Ми из СНСД и Републике Српске на то не пристајемо!
Ми смо довољно реални: желимо сарадњу са свим озбиљним силама у свијету, па тако и са Руском Федерацијом.
* Српској се из Сарајева не замера само сарадња са озбиљним силама, већ и са Србијом. И не само да се замера, већ се економски развој Републике Српске директно зауставља тако што се блокирају пројекти у којем учествује капитал Србије. Један од примера су хидроелектране у горњем току Дрине. Да ли ће Српска успети да одблокира тај пројекат? И које механизме Бањалука има на располагању да се не би понављали овакви „клипови у точковима“?
– Не вјерујем да ће то бити крај пројекта, јер је то сарадња која је дефинисана споразумом између Електропривреде Србије и Електропривреде Републике Српске.
Нико неће имати утицај на тај пројекат. Али се овде показало комплетно лицемјерје које постоји у БиХ. Јер, Република Српска је раније потписала сличан аранжман са једном компанијом из Њемачке. Нико са бошњачке стране није доводио у питање тај посао када је он био са Њемцима. Али, када Република Српска треба да сарађује са Србијом, то је црвена линија за људе у Сарајеву и бошњачком политичком руководству.
Бањалука и Београд на те ствари гледају потпуно другачије: пружамо руку сарадње свима у цијелом региону, а и Сарајеву. Република Српска никада и никако није блокирала ништа што може да донесе корист било коме у БиХ укључујући и Федерацију БиХ.
Али, погледајте овај примјер: постојала су повољна кредитна средства из Холандије за реконструкцију клиничких центара у БиХ. Република Српска је одобрила да се ради КЦ Тузле, а када је дошао ред на Клинички центар Бањалуке, из Сарајева је стављен вето, ми нисмо добили средства и Бањалука је морала на потпуно другачији начин, у отежаним условима, да рјешава проблем.
Ми смо на то навикли… то што је Република Српска у БиХ, то нама не доноси никакав бенефит већ нам је то отежавајућа околност. Другачије речено, све успјехе постижемо упркос чињеници да смо у БиХ, а не захваљујући чињеници да смо у БиХ.
* У таквим условима се Република Српска изборила за прикључивање на гасовод Балкански ток који, заједно са Северним током-2 од којег Немачка не одустаје ни под Бајденовим притиском, заокружује енергетску – и не само енергетску – слику Европе. Американци су у званичној националној стратегији дефинисали да Русија шири малигни утицај преко енергетских пројеката, а Британци су у Сарајеву пре две године формирали центар за борбу против „руског малигног утицаја“. Председник Додик је на то више пута упозорио. Да ли очекујете да ће тај центар појачати своје активности?
– Када год неко отуда жели да ради против Србије, Српске и интереса српскога народа уопште, увијек се са западне стране користи аргумент наводног „малигног“ руског утицаја. Иако нико нема апсолутно никакве доказе таквог утицаја ни у Србији ни у Српској. На сваком састанку на којем Додик учествује са члановима Предсједништва БиХ, на којем се разговара са представницима западног дијела међународне заједнице, од друга два члана се увијек чују поруке о тзв. “руском малигном утицају“.
– Морам да вас подсјетим и да је приликом посјете Лаврова, Републици Српској и БиХ, друга два члана Предсједништва су одбили да се сретну са Лавровом, иако су раније потврдили да ће присуствовати састанку. Направили су дипломатски скандал који се ријетко виђа.
Ми смо свјесни да, како буде јачала жеља да Републике Српске буде мање и да српски народ у Србији и Српској буде слабији, односно да утицај Српске и Србије у региону буде мањи – тако ће јачати и приче о руском утицају.
* Ваша странка, СНСД и председник Додик, виђени су као главни протагонисти сарадње са Србијом и Русијом. У последње две недеље, у Србији се, уз учешће безбедносних експерата из Републике Српске, поново много говори о британској агентури и њеном раду на сузбијању руског утицаја. Образац рада подразумева и отварање односно фабриковање разних афера са циљем да се дискредитују непожељни политичари, што се чини путем медија и активацијом тзв. невладиног сектора. Да ли у Српској и БиХ постоји институционални одговор? Америка и Русија имају закон о `страним агентима`, Британија може да прислушкује свакога (просто га осумњичи за тероризам),а Србија је недавно активирала Министарство финансија да истражи донације за НВО сектор од 2019. године…
– На жалост, у Републици Српској је веома тешко регулисати такве ствари на тај начин! Зато што, било ко, ко делује у РС, и кога ви покушате да означите на тај начин, он се једноставно пререгиструје у Федерацији и настави потпуно слободно да делује на територији цијеле БиХ.
То је чињеница. Међутим, мислим да је суштинско питање: постојање институционалног одговора и о томе да ли било ко, и на који начин, има утицаја на политику руководства Републике Српске и Србије.
Мислим да највећи утицај и у Србији и у Српској имају грађани Србије и Српске. Најбољи институционални одговор на све атаке на национални интерес Србије и Српске, најбоља одбрана су – избори и подршка онима који на најбољи начин воде рачуна о националним интересима, а не о жељама било које стране силе.
* Да ли је увек довољна подршка грађана? Додик је пред претходне изборе упозоравао на опасност од разних сценарија у том смислу – да ли прети опасност од обојене револуције, без обзира на вољу грађана?
– Опасност од таквих сценарија увијек постоји. Не треба то никада одагнати. Најбитније је да постоји подршка руководству у Српској и Србији и да систем функционише на правни начин: да имамо стабилну полицију и стабилан државни апарат.
То је суштина онога што нам је потребно да бисмо се од таквих ствари одбранили.
* СНСД се залаже за европску будућност БиХ. То подразумева укидање ОХР, јер са том канцеларијом БиХ не може постати члан ЕУ. Како видите то што је немачки министар спољних послова Хајко Мас пре месец дана рекао да није главно питање да ли ће нови ОХР бити њихов кандидат Шмит, већ да ли Босна уопште жели задржавање функције Високог представника? Да ли се из ЕУ чују гласови који су другачији од англосаксонске подршке ОХР-у?
– Тренутни мејнстрим став већине западних земаља је подршка дејтонској БиХ са два ентитета и три конститутивна народа. Наравно, кад уђете у то дубље – они желе да постоји одређена врста реформи. Кад кажу реформе – то значи одређену врсту централизације БиХ, смањивање надлежности које имају ентитети, а када је ријеч о Федерацији БиХ – чак и надлежности кантона.
Кључно за ОХР је да је његова позиција дефинисана Анексом 10, без обзира шта о томе други мисле. Тамо пише да се Високи представник бира споразумом страна потписница Анекса 10. Оне су: такозвана Република Босна и Херцеговина, која више не постоји, и могли бисмо о њој говорити као о заједничким институцијама БиХ, и ентитети Република Срспска и Федерација. Без страна потписница не може доћи до именовања новог Високог представника. Послије споразума страна, релевантном резолуцијом се избор потврђује у Савјету безбједности УН.
– С обзиром да није предвиђена другачија процедура за избор високог представника, а да очигледно постоје одређене чланице СБУН које не пристају да се бира нови представник – то је тренутно на чекању.
Чињеница је да је Европска комисија у свом извјештају о БиХ написала 14 приоритета који су потребни да би Бих напредовала ка ЕУ и да је међу тим приоритетима затварање канцеларије Високог представника и његов одлазак из БиХ, као и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ, што је још један велики проблем за функционисање БиХ...
* Има ли дуализма у ЕУ поводом БиХ?
– Постоје многа различита мишљења у ЕУ. Поводом питања недјељивости БиХ, на примјер, Њемачка подржава недјељивост, али се у нон-пејперу који се појавио у Бриселу говори о потреби да се доврши распад Југославије и да Република Српска треба да добије право на самоопредјељење. Тако да, постоји много струја и виђења.
Најважније је да ми имамо испред себе националне циљеве Републике Српске и да се не понашамо авантуристички него да увијек тежимо да максимално одговорно у складу са Дејтонским споразумом водимо политику Српске и тражимо уважавање за њу. Ако тог уважавања у будућности не буде, тражићемо други пут за Републику Српску.
Диана Милошевић
Додај коментар