- Спремамо се да поништимо сагласности за пренос надлежности, а докле год те надлежности нису постале дио Устава БиХ – а нису! – оне су још у фази преноса. У фази преноса имамо могућност да донесемо такву одлуку. Можда је не можемо спровести, али је можемо донијети да буде на снази!
- Додик мисли да нисмо подјељено друштво, али мислим да може доћи до подјеле не само политичким путем на изборима, него и демонстрацијама и нападима на институције или чак и преко немира послије којих би услиједиле санкције, фискална нестабилност, блокада институција РС, блокада међународних споразума
- За шест мјесеци би било блокирано седам министарстава, онемогућила би се фискална стабилност (исплата зарада), а оптужба би била да смо сви ми криминалци јер смо све уништили
- Сигурно је да улазимо у озбиљно убрзање. Током посљедње посјете Палмера, рад наше ад хок групе за изборни закона су посјетили и Палмер и Нелсон и Сатлер и делегација Оебса, а ми смо само ад хок група. Е, толико им је битно да они детерминишу Изборни закон, јер би на тај начин контролисали изборни процес – било скенерима или нечим другим. Иде јако убрзање!
У БАЊАЛУЦИ је одржана конференција „Унитаризација и исламизација БиХ – узрок нове кризе“ на којој је лидер Уједињене Српске др Ненад Стевандић упозорио да се догађаји у БиХ згушњавају и могу бити непредвидљиви и опасни.
Ево његовог излагања:
„Од Дејтонског споразума, паралелно са губитком позиција и институција Републике Српске развијала се свијест о потреби чувања самосталног наступа и доношења самосталних одлука, па и најтеже одлуке о самоопредјељењу по праву УН.
На Дан УН, покушаћемо да закажемо сједницу Народне Скупштине и да самоопредјељење промовишемо кроз права која даје Повеља УН.
Једини проблем против кога нисмо могли да се изборимо јесу Уставни суд и Високи представник – то су једине двије институције гдје не постоји заштита виталног интереса, која је укорењена у Уставу БиХ и подразумијева сагласност народа.
Те двије институције су, дакле, противне Европској конвенцији о људским правима и Повељи УН.
У овим оквирма дејстава се креће наш покушај повратка надлежности.
У посљедњих десетак дана смо почели да говоримо о могућности да поништимо сагласности за пренос надлежности, а докле год те надлежности нису постале дио Устава БиХ – а нису! – оне су још у фази преноса.
У фази преноса имамо могућност да донесемо одлуку. Можда је не можемо спровести, али је можемо донијети да буде на снази!
Алија Изетбеговић је шест дана пред смрт рекао да су Хрвати направили државу тако што су почели 1941. кад је најјача сила онога свијета, Трећи Рајх, стајао иза њих, а довршили 1995, када је тадашња најјача сила тадашњег свијета стајала иза њих.
Поручио је Бошњацима да су обавили пола посла, а да је друга половина остала обавеза. Кроз насиље Бакира Изетбеговића, наставља се мисија са обавезом да ми једног дана прођемо као Срби у Хрватској.
Та политика је оснажена и медијском и интелектуалном подршком у Сарајеву. Ми то не можемо промијенити осим креирањем такве ситуације да не будемо жртве тога процеса.
Хрватска политика никада није пребољела укидање Херцег-Босне, Вашингтонским споразумом који су потписали Изетбеговића и Туђман.
Бошњаци су као бројнији надвладали у институцијама, а Хрвати постали поданици. Немају шансе да изаберу хрватског члана Предсједништва као представника свог народа, него су упали у процес у коме им то бирају Бошњаци (то се десило са Жељком Комшићем). Жеља Хрвата је да прво поврате могућност да сами бирају своје официјелне представнике, јер би тако спријечили рапидан пад испод 15 одсто и приближавање националној мањини.
Са тог принципа, Хрвати нису гледали благонаклоно ни развлашћивање Републике Српске.
На затвореним политичким састанцима се често буним зашто подилазимо хрватском политичком фактору, али дубоко разумијем да Република Српска не смије имати два противника и да некада треба попуштати.
С тим да не мислим да им треба дати медијско преимућство, односно, треба им дати онолико простора колико је то стварно потребно, а не више, јер ћемо имати контраакцију са друге стране.
Нова гополитичка стварност, у којој сва три народа имају своје тежње, у многоме је промјењена.
Данас је немогуће увести санкције ЕУ, пошто су и Мађари и Пољаци рекли да неће подржати санкције против Додика. Све се заснива на појачавању америчких санкција, што је најавио Ескобар и на евентуалним санкцијама Њемачке и Велике Британије.
Ако оне то ураде, а не подрже их друге земље Квинте, то ће значити да се распала Квинта!
Зато не можемо рећи да се није указао наш стратешки простор. Наш проблем је што га не користимо.
У нашем политичком амбијенту недостаје дио геополитичког знања. Зато имамо ову конференцију.
Када је ријеч о политичком јединству, друштво је подјељено. Видјели смо најављене митинге. С једне стране је заштита интегритета приватне телевизије, а са друге испуњавање жеља америчкој политици на Балкану, која у посљедњих мјесец дана невиђено вјежба мишиће притискајући папучицу гаса.
Никада се није десило да се амбасадор и Палмер два дана пред деминстрације сликају са лидерима који организују демонстрације, а истовремено упућују најгору могућу пријетњу Додику и свима осталима у РС.
Тако радикалних притисака никада није било. Долазила је Кетрин Ештон, али није било овако.
Мислим да је на дјелу убрзање историје, људима се импутира бијес. Нисам могао да вјерујем да ће афера око кисеоника направити оволико зле крви.
Додик мисли да нисмо подјељено друштво, али мислим да може доћи до подјеле не само политичким путем на изборима, него и демонстрацијама и нападима на институције или чак и немира после којих би услиједиле санкције, фискална нестабилност, блокада институција РС, блокада међународних споразума.
За шест мјесеци би било блокирано седам министарстава, онемогућила би се фискална стабилност (исплата зарада), а оптужба би била да смо сви ми криминалци јер смо све уништили.
Сигурно је да улазимо у озбиљно убрзање. То се видјело када су на сједнице радне групе за Изборни закон, чији сам члан, почели да долазе амерички амбасадор, Сатлер и директорка Политичког одјела ЕУ Елизабет Томшинац.
Током посљедње посјете Палмера, рад наше ад хок групе су посјетили и Палмер и Нелсон и Сатлер и делегација Оебса, а ми смо само ад хок група. Е, толико им је битно да они детерминишу Изборни закон, јер би на тај начин контролисали изборни процес – било скенерима или нечим другим.
Иде јако убрзање!
Додај коментар