Азербејџан објавио да је преузео контролу над Шушијем – Пашињан: „Борбе се још воде“

Азербејџанци у Бакуу славе вест да су азербејџанске снаге заузеле Шуши

• Дио града је у рукама Азера и Турака, али видео-снимку војног врха Азербејџана постоје и умонтирани стари кадрови
• Директор московског Центра за проучавање Блиског Истока и Централне Азије Семјон Багдасаров указује да је у нападу на Шуши учествовало и око 5.000 турских командоса, а да на страни Азербејџана ратује и до 2.000 туркоманских џихадиста са сјевера Сирије које финансира Анкара
• Пад Шушија и Карабаха не би одговарао ни Русији ни Ирану. Јер, у том случају НАТО са Турском фактички излази на Каспијско море. Због тога Иран већ 35 сати пребацује елитне војне јединице према граници са Азербејџаном

МИНИСТАРСТВО одбране Азербејџана објавило је видео-снимак из „ослобођеног Шушија“.

На снимљеним кадровима виде се потпуно пусте градске улице, азербејџански војници са скривеним лицима и са градско0м управом над којом се вијори азербејџанска државна застава.

Снимака се завршава радосним ускликом предсједника Азербејџана Илхама Алијева.

Предсједник владе Јерменије, Никол Пашињан, убрзо потом је изјавио да се борбе за Шуши „још воде“.

Борбе за тај стратешки важан град за Карабах – коју неки називају и „срцем Карабаха“ – трају већ неколико дана.

У видео су, међутим, укључени несумњиво стари кадрови на којима су тврђава Шушија и локална џамија. Пада у очи и да ни на тврђави ни на џамији нема застава Азербејџана.

Нејасно је: да ли то значи да борбе још трају и да Азери држе само дио града који се сматра и капијом која води ка 11 километара удаљеном Степанакерту.

Директор московског Центра за проучавање Блиског Истока и Централне Азије Семјон Багдасаров указао је да је у нападу на Шуши учествовало и око 5.000 турских командоса, а да на страни Азербејџана ратује и до 2.000 туркоманских џихадиста са сјевера Сирије које финансира Анкара.

Други војни експерти указују да азербејџанском офанзивом командују турски официри, а да дронове на циљеве у Карабаху такође наводе – Турци.

Ако је све ово макар у основи тачно, ово значи Карабах и Јермени (званични Јереван тврди да његова армија не ратује Карабаху већ само добровољци) против себе имају и Азербејџан, који има три и по пута више становника, и Турску.

Руски војни аналитичар Евгениј Крутиков је стратешки положај Шушија описао овако:

„Град се налази на литици која гледа на Степанакерт. У почетку је то био главни град Ханства Карабах, а у равници се развијало насеље из којег је настао данашњеи Степанакерт. У првом рату за Карабах, све док Јермени нису заузели Шуши, азербејџански вишецјевни бацачи ракета `Град`били су у близини старе џамије и пијаце и одаткле су тукли Степанакерт. Зато је Шуши  стратешка тачка која предодређује цјелокупну одбрану Карабаха: без ње се рат може завршити. Али, одатле се топовима ракетним бацачима Степанакерт може сравнити са земљом“.

Крутиков додатно указује: „Шуши је велики камени плато са тврђавом на највишој тачки. Од тог града води само један пут – до Степанакерта. Јермени су успјели да заузму Шуши 1992. године само уз учешће професионалних алпиниста и специјално обучених група. Сада одбрану Јермена разарају азербејџански дронови. Баку их има много и то му доноси превагу“.

Јермени су Шуши ослободили од Азера 9. маја 1992. године под командом Аркадија Тер-Тадевосјана, који је имао надимак Командос. Он је ратне вештине усавршио у совјетском војном контигенту у Авганистану.

Према ријечима Крутикова, Азери ће заузимањем Шушија доћи у прилику да опколе Степанакерт. Као какву средњевековну тврђаву.

Војни врх Азербејџана тврди да његове снаге „ломе одбрану непријатеља“ и испред града Мартуни.

Пад Шушија и Карабаха не одговара ни Русији ни Ирану.

Јер, у том случају НАТО са Турском фактички излази на Каспијско море.

Због тога Иран већ 35 сати пребацује елитне војне јединице према граници са Азербејџаном.