- Кина краде нашу интелектуалну својину путем сајбер активности, приморава америчке компаније које послују у Кини да врше трансфер технологије, хакује наше компјутере, дампингује цене на нашим тржиштима како би изгурала америчке компаније, субвенционише предузећа у државном власништву која се надмећу са америчким фирмама…
- Си мора одлучити да ли је спреман да прекине своју тактику вођења трговинског рата против Сједињених Држава, која је трајала током Клинтонове, Бушове и Обамине администрације
- Сједињене Државе купују пет пута више робе од Кине него што јој продају. Ако се будемо држали своје позиције – велики губитник у овом сукобу, неће бити Америка
- Није спорно да је Русија амерички ривал. Али Путинова економија је величине италијанске, док кинеска економија за нашу представља изазов. Осим тога, кинеска популација је десет пута већа од руске и четири пута већа од америчке. Очигледно је да Кина представља већу претњу
Аутор: Патрик БЈУКЕНЕН
ДЕСЕТ недеља протеста, од којих су неки били огромни, а неки насилни, кулминирали су у понедељак затварањем аеродрома у Хонгконгу.
Пекинг је забринуто насилне демонстрације описао као „поремећене“ активности које представљају „прве знаке тероризма“, и обећао немилосрдну борбу против починитеља.
Кина се гура према доношењу одлуке коју она не жели да донесе: да употреби војну силу, као што ју је употребила на тргу Тјенанмен пре 30 година да би сломила тадашњу побуну. То би оголило карактер комунистичке диктатуре председника Сија Ђинпинга и открило дугорочне планове Пекинга за овај полу-аутономни град од скоро 7,5 милиона становника.
СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА
Па ипак, ово није једина унутрашња брига (или брига око граница) коју има Сијев режим.
Милиони муслиманских Ујгура на западу Кине се налазе у концентрационим логорима у којима су подвргнути „поновном образовању“ како би променили свој начин размишљања о лојалности, сецесији и стварању новог Источног Туркестана.
У јуну је кинески брод гађао и потопио филипински рибарски чамац, оставивши 22 члана посаде да се подаве. Рибаре је спасио вијетнамски брод.
Невољност председника Родрига Дутертеа да се супротстави кинеским утврђењима на стенама и гребенима у Јужном кинеском мору, за које Манила тврди да се налазе унутар њених територијалних вода, претворила је филипински национализам у антикинески.
Кинеском полагању права на Тајван пркоси Тајпеј, који је управо купио 2,2 милијарде долара вредну америчку војну опрему, укључујући и тенкове Абрамс и ракете „стингер“.
Било каква тајванска декларација о независности, упозорила је Кина, значиће рат.
Иако захтев Тајвана за куповину америчких ловаца Ф-16 још увек није одобрен, тајванска председница Цаи Инг Вен је, у једној од својих ретких посета, недавно свратила у САД, пре него што је отпутовала у карипске земље које негују дипломатске односе са Тајпејем.
Пекинг је изразио своје незадовољство због америчке продаје оружја и незваничне посете Цаијеве.
Хваљена кинеска економија расте, у најбољем случају, половином двоцифрене стопе раста од пре десет година, што није довољно за стварање радних места потребних за стотине милиона људи са села који траже посао. Осим тога, обустављени су разговори око америчко-кинеског трговинског спора, у чијем средишту се, према речима помоћника (за трговину) у Белој кући Питера Навара, налазе „седам смртних грехова“ Пекинга у односу према Сједињеним Државама.
Кина краде нашу интелектуалну својину путем сајбер активности, приморава америчке компаније које послују у Кини да врше трансфер технологије, хакује наше компјутере, дампингује цене на нашим тржиштима како би изгурала америчке компаније, субвенционише предузећа у државном власништву која се надмећу са америчким фирмама, манипулише својом валутом и, упркос нашим протестима, у Сједињене Државе отпрема синтетичку дрогу фентанил која је постала главни убица Американаца.
Такве праксе су омогућиле Кини да оствари годишње трговинске вишкове у износу од 300 до 400 милијарди долара на нашу штету, а то је, каже Наваро, проузроковало губитак 70 хиљада фабрика и пет милиона радних места у Сједињеним Државама.
Штавише, Кина је своје нагомилано богатство из огромних трговинских вишкова користила да финансира поход на статус хегемона у Азији и шире.
ХОЋЕ ЛИ ТРАМП ИСТРАЈАТИ?
Након претње председника Доналда Трампа о увођењу десетопроцентних царина укупне вредности од 300 милијарди долара на преосталу робу коју Кина извози у САД, Си мора одлучити да ли је спреман да прекине своју тактику вођења трговинског рата против Сједињених Држава, која је трајала током Клинтонове, Бушове и Обамине администрације.
Ако одбије да то учини, мораће да прихватити раздвајање наше две економије.
Једино Трамп је ушао у сукоб са Средишњим краљевством (један од синонима за кинеску државу, коју многи Кинези сматрају „центром света“, прим. прев.). Ако су амерички народ и Конгрес спремни да се чврсто држе своје позиције и поднесу жртву, ми можемо да победимо у овом обрачуну.
Сједињене Државе купују пет пута више робе од Кине него што јој продају. Ако се будемо држали своје позиције, велики губитник у овом сукобу, неће бити Америка.
Већ три године амерички естаблишмент не престаје да завија због руског хаковања мејлова Деморатског националног комитета током кампање Хилари Клинтон. Ипак, највећи сајбер злочин овог века починио је Пекинг, када је, 2014. године покрао 22 милиона досијеа подносилаца пријава и запослених у америчкој влади, од којих су многи имали ознаку строге поверљивости.
Огорчен због ове крађе, тадашњи директор ФБИ Џемјс Коми рекао је да је реч о „ризници информација о свима који су радили, покушали да раде или раде за владу Сједињених Држава“.
„То је веома важна ствар из национално-безбедносне… и контраобавештајне перспективе“, рекао је Коми.
А Сијева Кина, а не Путинова Русија, починила је тај злочин. Ипак, изгледа да су америчке елите заборавиле на овај далеко озбиљнији акт сајбер агресије.
Није спорно да је Русија амерички ривал. Али Путинова економија је величине италијанске, док кинеска економија за нашу представља изазов. Осим тога, кинеска популација је десет пута већа од руске и четири пута већа од америчке.
Очигледно је да Кина представља већу претњу.
Да ли су Американци спремни да поднесу неопходне жртве како би приморали Кину да се придржава правила реципрочне трговине? Или ће политичке реалности приморати Трампа да у односу на Кину прихвати дугорочан и погубан курс који следимо још од 2001. године када смо јој доделили трајни статус најповлашћеније нације (MFN; статус који регулише трговинске односе две државе; прим. прев.).
Ово питање ће вероватно одредити судбину наших односа и будућност Азије, ако не и читавог света.
Превео Радомир Јовановић
https://www.standard.rs/2019/08/13/kina-je-najveca-pretnja-za-sad/
Извор Buchanan.org
Додај коментар