Чешки европосланик: И сам назив „Европска унија“ је чиста превара – то је други Стејт департман

• У државама са којима се преговара о могућем уласку у ЕУ, људи из наивности сматрају да их позивају међу богате и да ће бити богати, да ће им стандард бити виши. То је потпуно наивно, јер је све потпуно супротно… Хајде да се не лажемо, од самог почетка то је био пројекат транснационалних корпорација. Те корпорације контролишу Европску комисију која има монопол
• Интерес ЕУ је у томе што сиромашне земље у Унију уносе сировине, јефтине пољопривредне производе. ЕУ из њих исисава висококвалификовану радну снагу преко „одлива мозгова“. Једноставно речено, такве земље доживљавају пад
• Украјина је потенцијално богата земља која се граничи са Русијом, а има могућности да нанесе штету Русији на рачун сопственог самоуништења. Смисао је у томе да се нанесе што већа штета Русији, а Украјина при том нема никакав значај. То је, на жалост, суштина сукоба
• Раније су тврдили да је предност Европске уније у томе што у Европи нема рата и што је управо ЕУ обезбедила одсуство конфликата међу европским државама, посебно између Француске и Немачке. Питао сам: а шта је са бомбардовањем Србије? Рекли су ми: то није у Европи. Сам назив Европска унија је превара, као и све овде
• Украјина има ресурсе и има могућности да се супротставља Русији. Тиме се други користе, Мајдан је успео, Американци ликују, државни удар је успео, режим се држи, а Украјинци пате и патиће управо из тих разлога. Та потенцијално богата земља има могућности да нанесе штету Русији на рачун сопственог самоуништења

Извор: Факти

Разговарала: Ленка ЗЛАТЕВ, Словачка

ИВАН Давид је посланик Чешке Републике у Европском парламенту од 2019. године. Из партије је Слобода и директна демократија (SPD).

Члан је посланичке групе „Идентитет и демократија“, члан Комитета за пољопривреду и развој сеоских региона (AGRI), резервни члан Комитета за животну средину, здравство и прехрамбену безбедност (ENVI).

Давид је и члан делегације ЕУ за Народну Републику Кину, као и делегација ЕУ за Казахстан, Киргистан, Узбекистан, Таџикистан, Туркменистан и Монголију, док је заменик члана делегације ЕУ за Русију.

Током 1998. и 1999. године био је министар здравља Чешке Републике.

* У последње време много се говори о погоршању словачко-чешких односа након одлуке чешке владе да прекине међувладину сарадњу са Словачком Републиком. Какви су, по вама, ови односи и како оцењујете изјаве које су последњих недеља дали политички лидери?

– Мислим да су активности премијера Петра Фијале на парадоксалан начин натерале многе да се присете традиционолано добрих односа са Словачком и Словацима. На крају крајева, у Словачкој и Чешкој има много мешаних бракова. Многи су волели да путују у Словачку. И ја сам често тамо путовао. Односи су веома интензивни.

– Убеђен сам да тај бесмислени и глупи поступак нашег премијера ни на који начин није наштетио односима. Напротив, сматрам да је позив Михала Шимечкија, председника покрета „Прогресивна Словачка“, још више погоршао ситуацију за премијера и доживљај његовог поступка. Наравно да постоје и присталице његовог става, међутим, сматрам да су наши међусобни односи исто толико добри као међу разумно разведеним људима.

* Чешка пружа значајну помоћ кијевском режиму. Какав је ваш став о томе?

– Не бих да говорим генерално о Чешкој јер државе не чине ништа, то раде њихови лидери. Такође не говорим о Украјини, јер правим веома јасну дистинкцију између, с једне стране, народа Украјине, који пати због рата и са друге стране, кијевског режима који је прелазни режим, инсталиран да би испровоцирао сукоб чији је циљ очигледно био слабљење Руске Федерације.

– Дакле, мени се чини, да то није неки глупи путински наратив, то је просто проверљива чињеница, тако да не знам шта бих више додао у односу на то… Мислим да је разуман став да се покушају сачувати животи. А план – који је према тврдњи министра иностраних послова чешке Јана Липавског једино прихватљив, план Зеленског да руска армија оде, плати губитке и врати све територије – сматрам да је потпуно нереалан. Ако поставимо нереалне циљеве, ми их наравно нећемо достићи, што ће довести само до наставка сукоба.

* На самом почетку свог мандата, подржали сте резолуцију о значају европске историјске свести ради будућности Европе која је, поред осталог, озаконила уклањање совјетских меморијала. Да ли бисте у садашњој ситуацију подржали тај предлог?

– Треба имати у виду општу слику и како је тај предлог изгледао. Он је, и то је веома важно, био опозиција фашизму и нацизму, док су на нас качили нацистичке етикете. Ако бисмо одбацили опозицију нацизму, неко би то тако окренуо и рекао да смо ми фактички штитили нацизам. Друго је питање борба против комунизма. Даље не желим да дајем коментаре.

– У тој резолуцији је било око 50 тачака, наравно и оних које су давале историјске оцене. Сматрам то глупошћу, јер историју не можемо да променимо. То су догађаји који су се одиграли, свугде су били различити, и не може се гласањем одлучити да ли је нешто било или није. Тамо су Совјетски Савез оптужили за изазивање Другог светског рата. Ако желимо ствар да доведемо до апсурда, онда можемо рећи да је Совјетски Савез био крив јер су се на његовој територији налазили веома важни ресурси за које је била заинтересована фашистичка Немачка.

Да имам данашње искуство, уздржао бих се од гласања, јер, поштено речено, не можете се сагласити са тим што тамо пише јер тамо има противречних и неспојивих ствари које не представљају јединствену целину.

– Али, бриселска демократија је својеврсна, јер се гласови оних који су уздржани не узимају у обзир. Зато бива тако да се предлог прихвата чак ако је за њега гласало мање чланова парламента. У Чешкој тако нешто не постоји и мислим да је то чудно, сматрам да и је у Словачкој исто. Ево, на пример, данас… у Комитету за пољопривреду усвојена је одлука о повећању квоте за увоз млека у праху из Новог Зеланда. Десет чланова је било за. Осам против, а једанаест се уздржало. Предлог је био усвојен иако је за њега гласала само трећина присутних чланова. То је једноставно апсурд. На тај начин, кад сте уздржани, ви сте одговорни за оно што је на крају усвојено. Фактички кад сте уздржани ви гласате за. То је чудан систем, али тада, сигурно би било боље да сам се уздржао. Међутим, ја сам то доживео као напад, потенцијални напад на нашу посланичку групу.

– Уверени смо да одлуке треба да доносе народи сваке конкретне земље, а да Европска унија и њени органи не смеју у то да се мешају. Ми се залажемо да се расправља о нашим стварима и да се резолуције не доносе силом и да трају вечно.

* Можете ли да замислите Украјину као пуноправног члана Европске уније?

– То је питање маште. Не могу да замислим то у садашњим условима, осим ако се не стекну у скорије време. Другим речима, у условима који сада постоје, не могу то да замислим. То је једноставно апсурд. У многим државама са којима се преговара о могућем учлањењу у ЕУ, Европска унија има позитиван имиџ у Јерменији, у Грузији, Казахстану, Молдавији, посвуда ћете видети плаве заставе са жутим звездицама, јер људи из наивности сматрају да ако их позивају у ЕУ, да их позивају међу богате и да ће бити богати, да ће им стандард бити виши, и да неће видети ништа осим позитиве. То је потпуно наивно, јер је све потпуно супротно.

– У свему интерес има само ЕУ зато што сиромашне земље које су ступиле у ЕУ, уносе сировине, јефтине пољопривредне производе. ЕУ из њих исисава висококвалификовану радну снагу преко „одлива мозгова“. Једноставно речено, такве земље доживљавају пад.

– Као пример бих истакао да је, пре рата, код оцене спремности Украјине за улазак у ЕУ било наведено да су у тој земљи многи медији забрањени и затворене независне телевизије, да је забрањено једанаест политичких странака, да је употреба руског језика била забрањена и слично. Дакле, оне ствари које би у другој европској земљи биле потпуно неприхватљиве. Ипак, у случају Украјине ово није предмет критике из ЕУ.

– Критика је да Украјина засад није спремна да продаје пољопривредно земљиште свима који су спремни да га купују. Другим речима, она није спремна да прода све што је чини потенцијално богатом земљом. Да није спремна да приватизује своја индустријска предузећа. Углавном су то основне критичке примедбе на рачун Украјине. Зато је неопходно говорити шта чека такву државу кандидата, шта све мора да учини пре него што постане члан ЕУ, тј. да та нација, имам у виду политичку нацију, грађане те земље, изгуби све што је вредно у тој земљи, а затим постане јефтина радна снага и потрошач вишкова на Западу, дакле, да апсорбује све оно што не може да купи Запад. Управо је то судбина свих држава које се спремају за чланство у Европској унији.

– Осим тога, Украјина је аграрна земља, тј. има искључиве услове за организовање пољопривредне производње, па би њена производња брзо уништила европску пољопривреду. ЕУ не би могла да субвенцијама компензује ниске увозне цене; то се не би могло исправити повећањем цена на фармерску робу или увођењем увозних ограничења. То би имало негативан ефекат за друге државе у ЕУ.

– Украјина има ресурсе, и налази се тамо где се географски налази, тј, она има могућности да се супротставља Русији. Тиме се други користе, Мајдан је успео, Американци ликују, државни удар је успео, промена владе која је данас актуелна потпуно је успела, режим се држи, а Украјинци пате и патиће управо из тих разлога.

– Дакле, та потенцијално богата земља која се граничи са Русијом, има могућности да нанесе штету Русији на рачун сопственог самоуништења. Смисао је у томе да се нанесе што већа штета Русији, а Украјина при том нема никакав значај. То је, на жалост, суштина сукоба.

* Како оцењујете политику ЕУ према Блиском Истоку?

Вероватно имате у виду сукоб између Израела и сектора Газа или између Израела и Палестинаца. У једном од телевизијских наступа рекао сам да је напад ХАМАС-а на израелску територију био потпуно неправедан и ужасан, и нека се нико на мене не љути, не желим да поредим два геноцида и да ли је један геноцид прави, а други није. Геноцид је увек неприхватљив.

– Геноцид против Палестинаца неколико пута премашује последице напада на Израел. Ни једна држава, посебно она окружена непријатељима, не сме себи да дозволи стални сукоб са суседима јер се они лако могу окренути против ње. Наравно, Израел има велику подршку, посебно Сједињених Држава, али и то има своје лимите, јер су за САД односи са муслиманским државама такође важни. Не знам да ли је заиста премијер Нетањаху размислио о свим последицама. Плашим се да ће то имати веома негативне последице не само за Палестинце, већ и за Израел.

* Да ли је неопходно извршити промене и реформисати функционисање Европске уније?

– На почетку своје политичке активности такође сам сматрао да то, пре свега, треба да буде организација заснована на споразумима и да размишља у првом реду о економској сарадњи. Ипак сумњам да је у самом старту циљ био стварање неке суперсиле која би у крајњој линији контролисала сву Западну Европу. У њој су мале државе, њихови лидери и грађани требало да имају ништавни утицај на све што се дешава у самој Европској унији. У овом тренутку се јстварање суперсиле убрзава, снажно се подстиче и веома им се жури. Мислим да се то дешава јер се у исто време распламсавају разне борбе.

– Знамо да ће се у јуну одржати избори за Европски парламент и да ће то много да промени. Што се тиче реформи, према њима сам веома скептичан јер у оваквом саставу парламента било какве реалне реформе нису оствариве. Али, ако у парламент уђе већина посланика са критичким ставом, који размишљају о будућности Европе, ситуација ће се мењати. Међутим, за сад нема никаквих знакова да ће се тако нешто догодити.

– Плашим се да се ЕУ неће променити. Пре свега морамо бити свесни ко је за кормилом ЕУ. Хајде да се не лажемо, од самог почетка то је био пројекат транснационалних корпорација. И данас је то још увек дело транснационалних корпаорација. Те корпорације контролишу Европску комисију која има монопол. Европску комисију чине државни чиновници, а они се награђују у зависности како обављају своје послове. Другим речима, наређено им је да чине оно што је корисно за транснационалне корпорације. А оне Европску унију баш и не воле јер су људи овде захтевнији и мање трудољубиви, а и непопустљиви јер су навикли да имају свој бизнис. Зато је много боље позивати мигранте из држава где је друштвени стандард низак, где је јефтина радна снага, где се животна средина уништава без ограничења и сл. Тако да им ЕУ није по мери.

Мислим да су државе ЕУ биле бачене на вољу судбине с идејом да ће доћи до пада привредне активности, а она је већ ту, све је више људи, благо речено, који тешко плаћају своје рачуне. Расте број бескућника, све је више отуђених места (места окупљања миграната) и то је својерврсна социјална патологија.

– Плашим се да је Европска унија пројект који спречава развој. Мислим да ће државе које буду спремне да регулишу ове услове у свету, бити боље од оних које дозвољавају бившим колонијалним државама и корпорацијама да одлучују у њихово име.

– Овде не говорим о веома значајном утицају Сједињених Држава које се тренутно на светском нивоу боре за доминацију коју све више губе. То су фактори који су основни за развој и које је тешко променити.

– Раније су тврдили да је предност Европске уније у томе што у Европи нема рата и што је управо ЕУ обезбедила одсуство конфликата међу европским државама, посебно између Француске и Немачке. Зато питам: шта је са бомбардовањем Србије? Рекли су ми: то није у Европи. Сам назив Европска унија је превара, као и све овде. Зато што то није Унија која обухвата сву Европу. То је Унија која има своје амбиције. И то је организација створена на основу споразума, али се она понаша тако као да је Стејт департмент. То је једноставно неприхватљиво.

* Да ли ћете се кандидовати на следећим изборима за Европски парламент и који су ваши приоритети?

Наша политичка партија или покрет SPD ме је кандидовала, тј. „Слобода и директна демократија“. На последњим изборима смо добили два места. Сматрам да имамо шансе да добијемо три места. А вероватноћа да ћу бити изабран је веома висока.