- „Технат“ подразумева радикално реструктурирање друштва тако да сва моћ треба да припадне инжењерима и научницима, а да енергија буде основа економије уместо новца
- Још почетком прошлог века је постојао план да се Северна Америка (укључујући Канаду, Мексико, Панаму) са припојеним Гренландом учини основом за остварење те утопије. Рачунало се да ресурси региона, људски и природни, могу да обезбеде његово потпуно самодовољно постојање
- Други концепт „техната“ – акцелераторизам – рођен је у 21. веку и широко је распрострањен међу дигиталним стручњацима. Идеју формулисао је енглески филозоф Ник Ланд који је уверен да је опирање напретку узалудно и да уместо тога треба активно промовисати његово убрзање. Његове присталице верују да људе треба претварати у киборге
- Историчарка Џенис Мимура види јачање веза између политичара и лидера високотехнолошке индустрије као појаву технофашизма. А нови поредак се критикује и са деснице. Тако бивши Трампов саветник Стив Бенон користи израз „технофеудализам“. Он сматра да технократија угрожава слободу и претвара људе у дигиталне робове
Извор: Факти
ДОНАЛД Трамп од свог првог мандата је поборник изолационизма и економског протекционизма. Отуда и његова политичка девиза: „Америка на првом месту“.
Утолико је изненађујуће што је већ у инаугурационом говору најавио своје аспирације према суседним земљама. Канади и Мексику, али и према Гренланду и Панами.
Експери претпостављају да ће нови стари председник САД у до краја мандата у Белој кући реализовати вековни концепт познат као „технат“.
Он подразумева радикално реструктурирање друштва тако да сва моћ треба да припадне инжењерима и научницима, а да енергија буде основа економије уместо новца.
Још почетком прошлог века је постојао план да се Северна Америка (укључујући Канаду, Мексико, Панаму) са припојеним Гренландом учини основом за изградњу те утопије. Рачунало се да ресурси региона, људски и природни, могу да обезбеде његово потпуно самодовољно постојање.
Канада има огромне резерве минерала, а Гренланд ретке метале. Панамски канал, опет, гарантује логистичку независност.
Неки процењују да је Трампа на прихватање идеје о самодовољној северноамеричкој економији подстакла пандемија Ковид-19, која је пореметила глобални ланац снабдевања и јасно показала зависност Сједињених Држава од Кине, њеног главног стратешког партнера и противника у исто време.
Трампов најближи савезник, бизнисмен Илон Маск, већ ради на томе да његове компаније, свемирска компанија SpaceX и аутомобилска фирма Tesla, постигну енергетску и технолошку независност.
Други концепт везан за „технат“ је рођен у 21. веку и широко је распрострањен међу дигиталним стручњацима.
Идеју акцелераторизма формулисао је енглески филозоф Ник Ланд. То је својеврсна интерпретација учења Карла Маркса. Главна разлика је у томе што у центру није пролетерска револуција која доводии до радикалне промене у друштву, већ технологије.
Акцелерационисти верују да је опирање напретку узалудно и да уместо тога треба активно промовисати његово убрзање.
Појавио се и ефективни акцелерационизам – не толико концепт колико скуп специфичних радњи.
Његови заговорници предлажу побољшање управљања и ефикасности производње помоћу вештачке интелигенције, обраде великих обима података и аутоматизације. Зато желе да замене традиционалне хијерархијске системе мрежним структурама.
Верују да ће повећати људске способности кроз интеграцију са техником – то јест, претварањем људи у киборге. Маск промовише директно повезивање мозга са рачунаром (пројекат Neurolink).
Трамп је већ предузео важне кораке у том правцу. Маск има задатак да повећа ефикасност владе, а у то је укључио инжењере из својих компанија.
Председник САД је најавио и велика улагања, вишеструко већа од оних у Пројекат Менхетн, у развој вештачке интелигенције – програм Stargate, у коме је водећа улога додељена компанији OpenAI.
На радост „дигиталиста”, Трамп je потписао и указ о формирању стратешке резерве биткоина.
Тако се под Трампом примењују акцелерационистичке методе.
Отац овог учења, Ник Ленд, повезан је са још једном контроверзном фигуром, Кертисом Јарвином који је такође био на Трамповој инаугурацији.
Бивши програмер, Јарвин, сматра се идеологом неореакционарног покрета. У својим делима он се противи широко распрострањеном концепту „историје вигова” који подразумева да човечанство увек иде од горег ка бољем – од ропства ка слободи, од незнања ка просветљењу, а да тај процес кулминира либералном демократијом и уставном монархијом.
Јарвин верује да је демократија показала свој неуспех и да омогућава повратак апсолутној монархији. Један владар, по његовом мишљењу, може изградити ефикаснији друштвени и политички систем – наравно, ослањајући се на најновије технологије и технократе.
Јарвин своју идеологију назива „мрачним просветитељством“.
Потпредседник САД Џеј Ди Венс признао је да је Јарвин имао значајан утицај на њега.
Јарвин има много поштовалаца у републичким круговима. О њему са пијететом говори шеф „пејпал мафије” – капиталиста Питер Тил, кога понекад називају сивом еминенцијом нове Трампове администрације.
Алармисти звоне на узбуну.
Историчарка Џенис Мимура види јачање веза између политичара и лидера високотехнолошке индустрије као појаву технофашизма.
Она повлачи паралеле са јапанским милитаризмом: пре Другог светског рата, у окупираној Манџурији, званичници Земље излазећег сунца покренули су присилну индустријализацију, не обазирући се на жртве међу локалним становништвом.
Нови поредак се критикује и са деснице. Тако бивши Трампов саветник Стив Бенон користи израз „технофеудализам“. Он сматра да технократија угрожава слободу и претвара људе у дигиталне робове.
Чак и међу великим технолошким лидерима који су подржали Трампа, постоје фундаментално различити погледи на технологије акцелератора.
Маск је један од главних критичара неконтролисаног развоја вештачке интелигенције јер представља реалну претњу човечанству, посебно када је створена на основу левичарске, „анти-људске” идеологије (успут, ове оптужбе се односе и на мега-пројекат Звездана капија).
Маск уверава да прави неуронске мреже које су пријатељске према људима.
Међутим, многи ИТ босови – посебно суоснивач Гугла Лари Пејџ – не виде ништа лоше у томе да вештачка интелигенција постигне супериорност над људима. Он је уверен да је то само још један круг еволуције на Земљи.
Још није јасно на коју ће страну Трамп стати у овом спору. Ипак, шта год да изабере, очигледно је да му ускоро неће бити досадно.
(Извор: РИА Новости)
Додај коментар