Свијет

Ђукановић: Србија се ни под Милошевићем није оволико мијешала у унутрашња питања Црне Горе

„ОДНОСИ СА СРБИЈОМ НИСУ ДОБРИ, АЛИ МИ ТОМЕ НИЧИМ НЕ ДОПРИНОСИМО“
  • Ријетка су друштва данас у свијету гдје вјерске организације и њихови лидери имају тако видљиву политичку улогу. Можда би се то на неки начин могло поредити са Ираном. Предизборни амбијент је данас битно другачији, то јест значајно неповољнији у односу на 2016. Црква није тада била прешла политичку црту, без обзира на то што се знало ко су њени фаворити, и у чијем интересу ради
  • Москва је сада тиша, али вјероватно нема ни потребе да буде гласнија код толике галаме њених српских експонената, и у Србији и овдје
  • Ко је икада рекао да партија оснива цркву? То је измишљотина протагониста идеологије великосрпског монопола у Црној Гори. Не ради се уопште о идеји оснивања него о канонској обнови наше аутокефалне цркве, утемељене 1485. И насилно укинуте након 1918. Осим тога, идеја о обнови аутокефалије није уопште нова, нити је моја – она је присутна деценијама

ПРЕДСЈЕДНИК Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је да се још од времена некадашњег предсједника Србије Слободана Милошевића званични Београд није толико мијешао у унутрашња питања у Црној Гори као што то ради данас.

Ђукановић у интервјуу за Побједу оцјењује да односи Црне Горе и Србије нису добри, али да званична Подгорица ничим томе не доприноси.

„Свакако, нису добри“, каже Ђукановић, „али Црна Гора ничим томе не доприноси. Осим што истрајава на одбрани својих националних и државних интереса. Још од времена Милошевића, званични Београд није више био умијешан у унутрашња питања Црне Горе него што је данас. Без обзира на то што се са врха чују другачије тврдње. Кључни српски министри готово свакодневно, а често и непримјереним језиком, коментаришу процесе код нас, с намјером да на њих директно утичу, доказујући ваљда тако колико је Србија јака. А то у ствари свједочи о нечем другом“, сматра он.

Ђукановић у том контексту каже да је предизборни амбијент у држави данас битно другачији, значајно неповољнији у односу на 2016. годину, јер СПЦ тада није прешла политичку црту, нити је званична Србија тада била отворено умијешана у унутрашње ствари Црне Горе.

„Ријетка су друштва данас у свијету гдје вјерске организације и њихови лидери имају тако видљиву политичку улогу. Можда би се то на неки начин могло поредити са Ираном. Предизборни амбијент је данас битно другачији, то јест значајно неповољнији у односу на 2016. Црква није тада била прешла политичку црту, без обзира на то што се знало ко су њени фаворити, и у чијем интересу ради. Није ни званична Србија тада била тако отворено умијешана у унутрашње ствари Црне Горе. Москва је сада тиша, али вјероватно нема ни потребе да буде гласнија код толике галаме њених српских експонената, и у Србији и овдје“, тврди Ђукановић

На констатацију да је много критика упућено поводом његове идеје о стварању Православне цркве у Црној Гори и да су неки у томе препознали и тајни договор с митрополитом Амфилохијем којим се елиминише Црногорска православна црква, Ђукановић каже да су те критике произвољне, као и да не оснива политичка партија цркву.

„Ко је икада рекао да партија оснива цркву? То је измишљотина протагониста идеологије великосрпског монопола у Црној Гори. Не ради се уопште о идеји оснивања него о канонској обнови наше аутокефалне цркве, утемељене 1485. И насилно укинуте након 1918. Осим тога, идеја о обнови аутокефалије није уопште нова, нити је моја – она је присутна деценијама. ДПС-у се импутира да се бави црквеним питањима. А шта раде друге партије које подржавају СПЦ? Погледајте њихове страначке програме, или праксу њиховог дјеловања. Нашом партијом се отворено бави и СПЦ Амфилохијевим позивом, који све чешће понавља, да се на изборима гласа за наше политичке конкуренте“, рекао је Ђукановић.

„Ми се залажемо да се током дугорочног процеса Православна црква у Црној Гори прилагоди традицији и канонском поретку. Црква треба да литургијски уједињује Црну Гору, и Црногорце и Србе, и све православне, а не да дијели и завађа народ по нецрквеним и етнофилетистичким критеријумима нације или политиканства, како то ради Српска православна црква“, закључује Ђукановић.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар