Свијет

Ђукановић у Женеви тврдио да је Црна Гора под вишеструким ударима – изнутра и извана

ТВРДИО И ДА СУ МОЛЕБАНИ И ЛИТИЈЕ СПРЕГА ЦРКВЕ И ВАНСИСТЕМСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА
  • У говору на 43. сесији Савјета за људска права која се одржава у Палати нација у Женеви рекао и да је `спрега` усмјерена на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана
  • Пожалио се да се његова власт већ у припреми, а посебно након усвајања закона о слободи вјероисповијести „суочила са оптужбама од стране само једне вјерске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вјештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намјерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевјековну намјену   

ЦРНА Гора се суочава са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана, рекао је данас Мило Ђукановић.

Како је саопштено из Службе за информисање предсједника Црне Горе, он је одржао говор на 43. сесији Савјета за људска права која се одржава у Палати нација у Женеви.

Ђукановић је казао да му част да се обрати у име Црне Горе у Савјету за људска права по први пут на нивоу предсједника државе.

„И да тиме потврдим нашу снажну приврженост заштити, унапређењу и испуњавању људских права и слобода. Као и подршку дјеловању и мандату Савјета. Исто тако и раду, интегритету и независности Канцеларије Високог комесара. Дубоко вјерујемо и у допринос невладиних организација и бранитеља људских права, и одлучно подржавамо њихову партиципацију и простор за дијалог и интеракцију“, истакао је Ђукановић.

Он је додао да је Црна Гора посвећена универзалним вриједностима на којима почивају модерне демократије.  

Нагласио је да користи прилику да укаже на једно важно унутрашње питање за Црну Гору, а тиче се новоусвојеног Закона о вјерским слободама, којим се на либералан начин, у складу са најсавременијим легислативним стандардима, учвршћује слобода вјероисповјести, уређује правни положај вјерских заједница и гарантује уставни принцип одвојености цркве од државе.

„Поступак израде закона трајао је пет година, уз инклузиван дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући све вјерске заједнице у земљи и релевантне међународне организације, у првом реду Венецијанску комисију чије су препоруке у потпуности прихваћене. Овим законом је замијењен закон из 1977. године из периода комунистичке Југославије. Међутим, већ у припреми, а посебно након његовог усвајања Црна Гора се суочила са оптужбама од стране само једне вјерске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вјештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намјерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевјековну намјену. Уз то, у међународним форумима, укључујући и овај дом, могле су се чути оптужбе да Црна Гора спроводи политику дискриминације и крши вјерске слободе“, поручио је Ђукановић.

Казао је и да све то има своју типично балканску предисторију, о чему нажалост нема времена да их упозна.

„Зато данас и у Савјету за људска права, желим да потврдим да је усвајањем овог закона Црна Гора потврдила да је грађанска држава, мултиетничка демократија и друштво које жели да кроз реформе и модернизацију буде саставни дио савремене европске цивилизације. Због тога се суочавамо са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана“, саопштио је Ђукановић.

Предсједник Црне Горе је поручио да стабилност земље није угрожена.

„Црна Гора ће, као и 2006. када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање ријешити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све вјерске заједнице, имају иста права и равноправан положај. Овим ми чинимо добро не само за себе и своје грађане, већ шире потврђујемо да је концепт грађанске, мултиетничке демократије на Западном Балкану могућ и одржив; да је једини гарант стабилности овог рањивог региона. Једнако тако, указујемо колико је опасно пренебрегавати реалност, играти се осјећањима вјерника и бити објекат или оруђе у реализацији опасних великодржавних пројеката, што би све заједно требало да нас забрињава, закључио је Ђукановић.

1 коментар

  • Ништа Милу неће вредети празне речи. Кад западњаци буду оценили да је он „потрошен“ згазиће га као бубу. Тако су и до сада радили, и нема разлога да са Милом буду другачији.

Кликни овде да поставиш коментар