Дугин: Русија, Кина и Индија постепено постају – својеврсне монархије

• Модерна Русија још увек је формално либерална демократија, али се већ ослања на традиционалне вредности и у ствари је технички – монархија. Национални вођа, несмењивост врховне власти и ослањање на духовне темеље, идентитет и традицију већ су предуслови за монархијску транзицију – не формалну, већ управо суштинску
• Особине Девараџе или Чакравартина, светог монарха, све су видљивије код индијског вође Нарендре Модија. Он све више има црте десетог аватара, Калкија, који долази да учини крај мрачном добу, ери пропадања и дегенерације…
• Формално комунистичка Кина под Си Ђинпингом све више показује карактеристике традиционалног кинеског конфучијанског царства

Извор: РТРС

Аутор: Александар ДУГИН

КАКО ће изгледати постлиберална ера?

Ово питање је потпуно отворено. Али, сама идеја да је читав садржај европске модерности – наука, култура, политика, технологија, друштво, вредности и тако даље – само епизода која води до срамног и јадног краја, показује колико је ова постлиберална будућност била неочекивана која ће уследити након краја либералног тренутка.

Хегел нам је наговестио да долази ера монархија.

Модерна Русија још увек је формално либерална демократија, али се већ ослања на традиционалне вредности и у ствари је технички – монархија.

Национални вођа, несмењивост врховне власти и ослањање на духовне темеље, идентитет и традицију већ су предуслови за монархијску транзицију – не формалну, већ управо суштинску. Штавише, не говоримо само о монархији, већ о империји духа, о враћању статуса Катехона, Трећег Рима, престонице православне цивилизације.

Са историјске и геополитичке тачке гледишта, у побројано спада и наслеђе Џингис-кана.

Крај историје ће бити руски, или га засад неће бити. У сваком случају, либерални моменат у руској политици је неповратно прошао, а руска предмодерност ће постајати све актуелнија.

И остале државе цивилизације се постепено крећу у истом правцу.

Особине Девараџе или Чакравартина, светог монарха, све су видљивије код индијског вође Нарендре Модија. Он све више има црте десетог аватара, Калкија, који долази да учини крај мрачном добу, ери пропадања и дегенерације, што тачно одговара либералном тренутку који је Моди позван да превазиђе у својој борби за обнову Хиндутве, сржи идентитета Индије.

Од првог аватара до десетог – опет, као код Хегела – алфа и омега.

Формално комунистичка Кина под Си Ђинпингом све више показује карактеристике традиционалног кинеског конфучијанског царства.

И сам вођа се све више стапа са архетипом жутог цара.

Модерна Кина има све разлоге да се креће ка статусу хегелијанске империје духа.

(део обимнијег ауторског текста написаног за новинску агенцију РИА Новости)