- Процењује се да ће имати 161 европосланика, а да ће `народњаци` и социјалисти заједно изгубити 100 мандата
- Протеклих година је прво место у Европарламенту имала Европска народна партија (European People’s Party), а друго — социјалисти (Party of European Socialists). Од 1999-те до 2014-те прва је стално имала 37 одсто места у Европском парламенту, а социјалисти – 27-28 одсто. Међутим, елите ЕУ су се суочиле са проблемима, а фрагментација политичких снага у Европи довела је и до смањивања броја посланика EPP до 217, а PES — до 189
ЈЕДАН од најзначајнијих догађаја у политичком календару 2019-те биће избори за Европски парламент.
Свих протеклих година су ти избори били досадни и предвидљиви са кандидатима који су, по правилу, били у својим земљама „оборени пилоти“, то јест – остали су у њима без значајнијих државних функција.
Ти избори је требало да су већ фактички расписани, али нису због Брегзита.
Ако Британија напусти ЕУ – бројност Европарламента неће бити смањена за свих њених 73 европосланика, већ за 46, а преосталих 27 поделиће друге земље.
Али, ако британија остане – тада, на пример, Французи неће бирати 79 него 74 европосланика, а Пољаци – 51-ог, уместо 52.
Глобалистичку елиту ЕУ, међутим, много више брине извесно даље јачање евроскептика.
Протеклих година је прво место у Европарламенту имала Европска народна партија (European People’s Party, или EPP), а друго — социјалисти (Party of European Socialists, или PES).
Од 1999-те до 2014-те прва је стално имала 37 одсто места у Европском парламенту, а социјалисти – 27-28 одсто. Међутим, европске елите су се суочиле са проблемима, а фрагментација политичких снага у Европи довела је и до смањивања броја посланика EPP до 217, а PES — до 189.
Чим су 2007-ме евроскептици формирали своју прву групу у Европарламенту – „Идентитет, традиција, суверенитет“ – одмах су били названи ултрадесницом. Потом је, да би било спречено њихово ширење, донета одлука да посланичка група мора имати најмање 25 европосланика из најмање седам држава-чланица.
Ни то није помогло. Евроскептици сада у Европарламенту имју две своје групе – „Европа за свободу и демократију“ и „Европа нација и слободе“. У овој другој је мотор била Францускиња Марин Ле Пен.
У новом саставу Европског парламента неће бити групе британских посланика које је предводио Најџел Фараџ, а ни Ле пен која је за `бојно поље` одабрала паламент своје земље.
Глобалистичке елите у ЕУ ипак су у паници. Због раста популарности евроскептика по целој Европи. Чак их брине и успех шпанске партије Vox на регионалним изборима.
Евроскептици – како тренутно ствари стоје – имају добре изгледе да у новом Европарламенту имају 161 посланика (од укупно 705).
Ако се обједине – а за то се залажу и Алтернатива за Немачку и италијанска Лига – евроскептици ће бити друга по бројности и снази посланичка групација. Да би били прва – требало би да имају 17 посланика више.
Две досад најмоћније политичке групације – народњаци и социјалисти – у новом Европарламенту имаће (заједно) око сто посланика мање него што имају тренутно.
Промене у Европарламенту, дакако, не треба прецењивати. То тело је створено да би било „група за подршку“ бриселској ЕУ-бирократији.
Ако она у првој половини 2019-те досадашњу подршку изгуби – то ипак неће бити мала промена.
Додај коментар