- БЕЋИРОВИЋ: Дејтонски споразум нису реализирале Русија, Кина и Турска, односно заустављање рата на Балкану су осмислиле и спровеле Сједињене Америчке Државе са својим еуропским савезницима. Тако да увјетно можемо говорити само о покушајима утицаја Русије, Кине и Турске на регион Балкана
- „САД ће увијек имати идентичну вањску политику, само се мијењају приоритети. БиХ долази у фокус управо због руског мијешања у региону, почевши од Македоније, Црне Горе, па до БиХ“
- Прича о 30.000 наводних демонстраната је теоретски могућа са Милорадом Додиком, али Милорад Додик мора бити свјестан – тврди Бећировић – да својим поступцима угрожава регионални односно европски мир, али и постојање саме Републике Српске
НАЈБОЉИ илустратор утицаја Русије или Турске је да популација са Балкана хрли према ЕУ и САД и Канади тражећи боље животне увјете и просперитет. Осим српских добровољаца који иду у Русију да ратују против Украјине, сви други не иду за бољим животом нити у Турску или Руску Федерацију, а камоли Кину, каже за Vijesti.ba Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) Љубљана.
У студији америчке Херитеџ фондације наведено je да за америчко лидерство на Балкану изазов представља растући утицај Русије, Кине и Турске. Утицај те три државе није исти. За разлику од Русије, која има ,рекло би се, контролу над властима РС-а, Кина и Турска такав утицај немају. Због чега се онда то у студији ставља у исти контекст. Ипак постоје битне нијансе?
Дејтонски споразум нису реализирале Русија, Кина и Турска, односно заустављање рата на Балкану су осмислиле и спровеле Сједињене Америчке Државе са својим еуропским савезницима. Тако да увјетно можемо говорити само о покушајима утицаја Русије, Кине и Турске на регион Балкана.
Балкан је под контролом НАТО-а и државе Балкана су или чланице ЕУ и НАТО-а или су у приступним процесима са ЕУ, односно са НАТО-ом. Не видим да је иједна држава Балкана у неким политичко-војним организацијама или алијансама са Русијом, Кином или Турском, иако је Србија проматрач Организације уговора о колективној сигурности (ОДКБ) од 2013. године, војне организације под контролом Русије, неког новог покушаја „руског Варшавског пакта.“
Везе Србије са Руском Федерацијом су јаче него ли са Западом, али најбољи илустратор утицаја Русије или Турске је да популација са Балкана хрли према ЕУ и САД и Канади тражећи боље животне увјете и просперитет. Осим српских добровољаца који иду у Русију да ратују против Украјине, сви други не иду за бољим животом нити у Турску или Руску Федерацију, а камоли Кину. Србија због свог великодржавног концепта је идеалан партнер Руској Федерацији и подсјетит ћу да је током свједочења пред Одбором америчког Сената, командант НАТО снага у Европи генерал Куртис Скапароти рекао да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем и да је „највећи проблем“ на Балкану управо Србија због омогућавања руског утицаја.
Што се тиче Турске, она је чланица НАТО-а и наступајући период ће бити веома важан у профилирању Турске као значајне чланице НАТО-а и партнера ЕУ и Турска није и неће бити држава која ће спречавати државе Балкана да постану чланице НАТО и ЕУ.
У студији се такођер истиче забринутост „написима њемачке безбједносне агенције” у вези са пријетњом од исламистичких терориста, а превиђа се извјештај Бундестага који је недавно дао потпуно супротну оцјену. Како то коментирате?
Ја бих извјештај о којем говорите назвао трендовским и генералним. Свака ситуација, па и геополитичка има различита тумачења, перцепције или анализе. Све зависи ко ради и са којим циљем.
Након свједочења генерала Куртиса Скапаротија нисам примијетио да је у Србији засједао Савјет за националну безбједност, али и да наведена студија говори о свједочењу америчког генерала. Тако и позивања у разним анализама или студијама на неке појаве или акције су увијек у функцији жељеног циља. Ова студија је већим дијелом фокусирана на тзв. исламистичке пријетње на Балкану што није први пут.
Погледајте иступе хрватске предсједнице Колинде Грабар-Китаровић око наводних исламиста у БиХ или извјесне заступнице Европског парламента Маријане Петир из Хрватске, која глорифицира пресуђеног злочинца Дарија Кордића, а у Европском парламенту слиједи политику своје предсједнице. БиХ је постала потенцијални полигон за фрустриране ЕУ и друге званичнике, који се непрофесионално и злонамјерно односе према укупној ситуацији у БиХ. БиХ треба помоћи што брзим прикључењем у НАТО и ЕУ.
Како гледате на препоруку администрацији Доналда Трумпа да се беспотребно не мијеша у домаће односе унутар земаља? Како је уопће могуће остварити било какво лидерство и сузбити утјецај Русије, Кине и Турске, немијешањем? Да ли присталице изолационизма у самој САД увиђају да САД ипак не одустају од своје генералне универзалистичке политике?
САД ће увијек имати идентичну вањску политику, само се мијењају приоритети. БиХ долази у фокус управо због руског мијешања у региону, почевши од Македоније, Црне Горе, па до БиХ. Србија и Додик постају погонско гориво за политику Руске Федерације, нажалост ЕУ је кључ будуће политике Запада спрам Балкана и од ЕУ зависит ће и став САД.
Погледајте глобалну западну акцију у погледу протјеривања руских дипломата због познатих дешавања у Великој Британији. Нико не спомиње ни Бреxит, ни политику Трумпа или политику ЕУ. Најјаче западне силе су јединствене. Реално више никада не постоји могућност да се најјаче силе баве само својим интерним интересима и сви односи су уствари производи опће глобализације, од политичке, војне, финанцијске, сигурносне итд. Тако и политика САД никада неће бити редуцирана у вањском представљању. Опет напомињем, ради се о питању приоритета.
Како коментаришете изјаву Милорада Додика који је казао да је спреман мобилизирати 30 хиљада људи да спријечи војну вјежбу НАТО-а на Мањачи?
Увијек се треба подсјећати на формалне и законске одредбе. Милорад Додик, Небојша Радмановић и СНСД су потписали и изгласали све потребне законе, одлуке и споразуме према којима се БиХ налази на најбољем путу према НАТО-у. Парламентарна скупштина БиХ је два пута једногласно подржала упућивање припадника Оружаних снага БиХ у саставу НАТО за мисије широм свијета. Нисам примијетио да се Додик или неко из СНСД-а побунио. Таквим одлукама Додик је допринио да су Оружане снаге БиХ у многим сегментима више оспособљене и стандардизиране него неке војске и самих чланица НАТО-а.
Оружане снаге БиХ су једно лијепо лице БиХ управо захваљујући Милораду Додику и његовом СНСД-у. За такве Оружана снаге процентуално, у БиХ, најзаинтересиранији су управо младићи српске националности и о томе постоји прецизна евиденција. Прича о 30.000 наводних демонстраната је теоретски могућа са Милорадом Додиком, али Милорад Додик мора бити свјестан да својим поступцима угрожава регионални односно европски мир, али и постојање саме Републике Српске.
Додај коментар