- Написао му: „Господину амбасадору САД се не свиђају односи предсједника Републике Српске Милорада Додика са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином. Можда би желио да се предсједник Републике Српске оријентише према предсједнику Сједињених Америчких држава који је сам понекад у проблему по питању просторне оријентације“
- „Господин амбасадор критикује Милорада Додика због непоштовања одлука Уставног суда БиХ, али прећуткује да предсједник САД изазива и прозива Врховни суд САД по питањима укидања права на абортусе, укидања „позитивне дискриминације“, укидања компензације трошкова за студенте. Али ево нас: заборавили смо да је у САД „демократија!“ док је у Републици Српској – „тоталитаризам“
АМБАСАДОР Русије у БиХ Игор Калабухов осврнуо се на изјаве америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија о снабдијевању БиХ гасом и односима предсједника Републике Српске Милорада Додика и руског предсједника Владимира Путина, те на критике Марфија упућене Додику због „непоштовања одлука Уставног суда БиХ“.
Коментар руског амбасадора преносимо у цјелости:
Желио бих укратко да се дотакнем неколико тема које у задње вријеме узнемиравају мог америчког колегу.
О гасним интерконекторима. Немамо ништа против диверсификације снабдјевања гасом Босне и Херцеговине, али сматрамо очигледним да сва та питања морају се рјешавати прагматично, дакле, на тржишној основи, управо како нама о томе држе предавања западни ментори, али то су за нас лицемјерна предавања, јер сами за себе бирају начин насилног наметања јединственог модела – америчког.
Видимо куда је то довело Европу. Довољно је споменути „Сјеверне токове“.
Сматрамо да Амбасада САД у БиХ, гурајући на силу јужну опцију, у суштини „продаје маглу“.
БиХ има уникалну могућност да досљедно промовише гасификацију земље, рјешавајући енергетске те еколошке проблеме, ослањајући се у тим процесима на постојеће дугорочне уговоре са руским испоручиоцем природног плина, који не само одговорно испуњава преузете обавезе током више година већ и показује разумијевање у вези дуговања за испоручени још у 90-им годинама прошлог вијека гас.
Ко зна какав ће гас ићи преко конектора? Али грађани у БиХ ће плаћати гас вишеструко скупље. Да ли ће то издржати њихов буџет? Али ће трљати руке те профитирати од тога управо Американци. Бизнис као обично.
Управо овако се објашњава изванредна активност Амбасаде САД у вези са овом темом. Али све то чине под параваном бајке о „енергетској независности“, о стварању „хиљада радних мјеста“ и тако даље.
Господину амбасадору САД се не свиђају односи предсједника Републике Српске Милорада Додика са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином. Можда би желио да се предсједник Републике Српске оријентише према предсједнику Сједињених Америчких држава који је сам понекад у проблему по питању просторне оријентације.
Према предсједнику САД чији је рејтинг код својих грађана у слободном паду.
Господин амбасадор критикује Милорада Додика због непоштовања одлука Уставног суда БиХ, али прећуткује да предсједник САД изазива и прозива Врховни суд САД по питањима укидања права на абортусе, укидања „позитивне дискриминације“, укидања компензације трошкова за студенте. Али ево нас, заборавили смо да је у САД „демократија!“ док је у Републици Српској – „тоталитаризам“.
А има ли у саставу Врховног суда (САД) странаца које доносе овакве „антидемократске одлуке“? Или конзервативни представници у Врховном суду ризикују да се претворе у антиамериканце, како је то био случај у доба макартизма?
Господин амбасадор пише о одсуству слободне штампе у Републици Српској. Нисмо схватили онда – да ли је штампа, која захваљујући америчком новцу пише гнусне ствари о Русији, стварно слободна?
Управо Русија, коју подржава огромна већина становништва планете, данас – као и увијек – налази се у авангарди борбе ради постизања праведнијег свјетског поретка, ради обезбјеђења истинског суверенитета, а против неоколонијализма, неонацизма и диктата. И спремни смо да јачамо односе са свима онима који дијеле ове – праве општељудске – вриједности.
И да заокружим. Јуче су у САД прослављали редовну годишњицу стицања независности. Али историјска чињеница јесте да је управо императорска Русија прогласивши неутралност, фактички поклонила младој држави независност од британске империје, али је то већ друга прича.
Господине амбасадоре, сретан празник!
Додај коментар