Кина пали економске моторе са амбицијом да до краја 2020. потпуно искорени сиромаштво

24 маја, 2020

ПРОЛЕЋНО ЗАСЕДАЊЕ КИНЕСКОГ ПАРЛАМЕНТА СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈЕ – СВЕТСКИ ДОГАЂАЈ

У Пекингу се окупило неколико хиљада парламентараца, са којима заседају и чланови Народног политичког консултативног савета. Седе углавном са маскама, али раме уз раме што је демонстрација повратка земље у нормалност
Кинески БДП је у првом кварталу пао за 6,8 одсто, а индустријска производња – за 8,4 одсто. Међутим, економија Кине оживљава на експлозиван начин (сви ђаволски желе да раде). Процене приватних економиста (на пример, из China International Capirtal Corporation) говоре да ће Кина на крају 2020-те бити у плусу за 2,6 одсто
Кина је своје финансије поставила овако: дефицит 141 милијарду америчких долара (не више од 3,6% БДП), са обезбеђивањем домаћих кредита на исти износ; плус охрабривање банака да смање пословни дуг кинеског бизниса за 353 милијарди; инфлација не изнад 3,5 одсто. Мало је земаља на свету способно да ове године држи свој економски систем у оваквом реду

Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ

ПРОЛЕЋНО заседање кинеског парламента из године у година постаје све важнији догађај за свет, а сада ће то бити нарочито. Бар из два разлога.

Прво: показаће да ли ће кинеска економија поново, као и 2009-2010. поново постати мотор глобалног раста, односно помоћи другим земљама да превазиђу вирусну кризу.

А друго: сви су заинтересирани да виде колико је Кина спремна за даље суочавање са Сједињеним Државама барем до америчких председничких избора у новембру.

Велике и мале сензације очекују се још од минулог петка (када је заседање свечано отворено), а ишчекивања ће се појачавати све до његовог краја следеће недеље.

Парламент Кине је традиционално преокупиран националном економијом, а спољнополитичке декларације су на другом месту.

У Пекингу се окупило неколико хиљада парламентараца, са којима заседају и чланови Народног политичког консултативног савета. Седе углавном са маскама, али раме уз раме што је демонстрација повратка земље у нормалност.

Кинески БДП је у првом кварталу пао за 6,8 одсто, а индустријска производња – за 8,4 одсто. Међутим, економија Кине оживљава на експлозиван начин (сви ђаволски желе да раде).

Процене приватних економиста (на пример, из China International Capirtal Corporation) говоре да ће Кина на крају 2020-те бити у плусу за 2,6 одсто.

Али, једна сензација се већ догодила. Првог дана заседања, шеф кинеске владе Ли Кећијанг објавио је: ове године смо одлучили да у потпуности одустанемо од постављања стопа раста јер су ризици и изазови, спољашњи и унутрашњи, без преседана.

То се догодило први пут за неколико деценија. То се може разумети на различите начине.

Изазов су и притисак Сједињених Држава и потреба да се схвати шта се генерално дешава са економијом након карантинских губитака.

Генерално, сада поента није у постављању рекорда, већ у стабилизацији. Али, и 2,6 одсто биће сензација. Јер, која крупна светска економија сада може да машта о било каквом плусу?!

Али, Ли је врло јасно изнео параметре саме стабилизације. Нагласио је да је неопходно створити девет милиона радних места у градовима како би се незапосленост одржала испод шест процената. Још је потврдио дугогодишњи циљ: победити екстремно сиромаштво до краја 2020. године. То се односи на преосталих хиљаду заосталихих села.

Улога локомотиве светског развоја може се играти на различите начине. Кина себи већ може дозволити да повећа увоз. Извоз у земље попут Сједињених Држава (које против Кине воде свеобухватни економски рат) ће опасти, али би ионако опао, јер – ко данас очекује било каква достигнућа од Сједињених Држава или Европљана?

Пред Кином нема ни препрека за развој високотехнолошких пројеката са земљама у оквиру пројекта „Појас и пут“, који укључује Русију. Поред тога, Кина има среће и са ценама нафте и гаса.

Кина је своје финансије поставила овако: дефицит од 141 милијарду америчких долара (не више од 3,6% БДП), са обезбеђивањем домаћих кредита на исти износ; плус охрабривање банака да смање пословни дуг кинеског бизниса за 353 милијарди; инфлација не већа од 3,5 одсто.

Мало је земаља на свету способно да ове године држи свој економски систем у оваквом реду.

Војна потрошња Кине је посебна и занимљива тема. С једне стране, њена војска је претрпела додатна оптерећења и трошкове у борби против пандемије. А америчке војне активности у Јужном Кинеском мору су се у току 2020. учетворостручиле. Па ипак, у тешкој години, каква је ова, војна потрошња се може смањити и све усмерити у подизање цивилног сектора.

Војни расходи Кине последњих година никада нису прешли два одсто националног БДП-а. Дакле, ове године могу и не расти. У сваком случају, 2019-те су у доларима износили 177,6 милијарди (друго место у свету), а војни буџет САД је – 732 милијарди (3,4 одсто БДП). Поставља се питање: да ли Кина напаја своју војну потрошњу и преко других ставки буџета? Није искључено, али чак и независне процене, попут Међународног института за истраживање мира у Стокхолму, дају цифру од 261 милијарду. Дакле: Кини је до америчког нивоа војних расхода још далеко.