- Седамдесетих година прошлог века, у Сједињеним Државама је грађено пет одсто светских океанских комерцијалних бродова. Сада се све променило. Највећи играч је Кина, која држи 46,59% глобалног тржишта. На другом месту је Јужна Кореја (29,24%), а на трећем Јапан (17,25%). Удео САД је само 0,13%
Извор: Факти
АМЕРИЧКА бродоградња – и војна и цивилна – озбиљно је деградирала. Тамо као да су заборавили не само да граде, већ и да поправљају бродове.
Добра илустрација стања је фијаско са модернизацијом ракетних крстарица Ticonderoga, која је почела још 2012. године.
У почетку је тај програм обухватао једанаест крстарица, а затим је списак сведен на седам.
На крају су модернизоване само три, а остале су – отписане. Али, пре него што се то догодило, на њих су потрошене 1,84 милијарде долара.
Један од разлога оваквог исхода је и то што у Вашингтону нису успели да се договоре – ко треба да надгледа ток радова.
Укупна производња бродова у САД пала јена историјски минимум, за више од 85% у односу на 1950-те. А број бродоградилишта способних да граде велике бродове опао је за више од 80 одсто.
Седамдесетих година прошлог века, у Сједињеним Државама је грађено пет одсто светских океанских комерцијалних бродова. Сада се све променило.
Највећи играч је Кина, која држи 46,59% глобалног тржишта. На другом месту је Јужна Кореја (29,24%), а на трећем Јапан (17,25%).
Удео САД је само 0,13%.
Кинеска бродоградилишта имају капацитет од око 23.250.000 тона, а америчка – мање од 100.000 тона у САД. Односно 232 пута мањи.
Американци имају мање од две стотине бродова океанске класе, а само 80 њих учествује у међународној трговини.
Кина их има пет и по хиљада.
Ова наизглед чисто комерцијална достигнућа такође имају важну војну димензију: постојеће способности Кине омогућавају јој да брзо и јефтино гради војнее и помоћне бродове.
Према извештајима Пентагона, кинеска ратна морнарица тренутно има више од 370 бродова, док америчка има око 300.
Овај јаз ће се само повећавати у наредним годинама.
Додај коментар