„Клинтонов план“ оперисао и са могућношћу да Срби на референдуму иступе из БиХ

• Према документима из љета 1995. године које је објавила „предсједничка библиотека“,  али и изјавама званичника из тог периода, Бил Клинтон је желио да се рат у Босни оконча прије почетка кампање за предсједничке изборе одржане 1996. године на којима се он борио за други мандат
• Спровођење плана почело је неколико недјеља прије пада Сребренице и укључивало је постизање мировног споразума којим би Босна била подијељена на два приближно једнака ентитета. У случају да то пропадне, план је био да се повуку мировне снаге УН, прекине ембарго на испоруку оружја БиХ и пружи иницијална ваздушна подршка муслиманско-хрватским снагама у борби против Срба

БИВШИ амерички предсједник Бил Клинтон, уочи почетка кампање за изборе на којима се борио за други мандат, тражио је од владе у Сарајеву 1995. године да начини уступке Србима у БиХ како би се окончао рат, стоји у повјерљивим документима који су недавно објављени и садрже Клинтонов тајни план за БиХ.

Документи које је објавила предсједничка библиотека потичу из љета 1995. године, непосредно у вријеме сукоба око Сребренице и неколико мјесеци прије склапања Дејтонског споразума, пише лондонски Гардијан.

Према тим документима, али и изјавама званичника из тог периода, Клинтон је желио да се рат у Босни оконча прије почетка кампање за предсједничке изборе одржане 1996. године на којима се борио за други мандат.

У транскриптима телефонских разговора Клинтона са другим свјетским лидерима, стоји како је он више пута поновио да је разочаран што снаге босанских муслимана нису успјеле да сачувају Сребреницу.

Главни Клинтонов оперативац за спровођење тајног плана који би окончао рат у БиХ био је његов савјетник за националну безбједност Ентони Лејк. Спровођење плана почело је неколико недјеља прије пада Сребренице и укључивало је постизање мировног споразума којим би Босна била подијељена на два приближно једнака ентитета.

У случају да то пропадне, план је био да се повуку мировне снаге УН, прекине ембарго на испоруку оружја БиХ и пружи иницијална ваздушна подршка муслиманско-хрватским снагама у борби против Срба.

Клинтонов план предвиђао је да се прво одрже разговори америчке администрације са представницима Сарајева, како би их убиједили на уступке послије пада Сребренице.

Према том плану, федерација муслимана и Хрвата требало је да добије нешто мање од половине државе, док би Американци размотрили и притисак на муслиманску страну да пристане на могућност да Срби у БиХ у року од двије до три године по окончању рата одрже референдум за издвајање из БиХ.

„Уколико босански муслимани не могу да убиједе босанске Србе да њихова будућност лежи у реинтеграцији у БиХ, нема смисла блокирати мирно раздвајање заједничке државе, по чехословачком моделу“, предвиђао је Клинтонов план.

Како стоји у објављеним документима, неки чланови Клинтонове администрације нису били задовољни оваквим планом.

Дејвид Шефер, савјетник тадашње амбасадорке САД у УН Медлин Олбрајт, написао је да су „Срби заузели велики дио територије захваљујући етничком чишћењу и сада им омогућавамо демократски референдум да то потврде, то је веома клизав терен“.

Он је касније у својим мемоарима тврдио како је могуће да је Лејков наступ заправо само био провокација да се више разговара о БиХ у Бијелој кући.

Александер Вершбоу, који је био задужен за Европу у Савјету националне безбједности, навео је да је стратегија за излазак из рата била резултат компромиса више америчких нивоа власти.

(Спутњик)