Лес: Пичово именовање је доказ да ће Лондон појачано бранити границе наметнуте 90-их

• Тимоти ЛЕС: Британија удвостручује своју дугогодишњу политику одржавања територијалног интегритета Балкана
• „Након што је напустила ЕУ, Велика Британија више не може да врши утицај у БиХ преко Брисела, што значи да мора именовати свог представника који може да заузме своје мјесто поред постојећих изасланика из Вашингтона и Брисела. Именовање сопственог изасланика, такође је потврђивање националне моћи, након изласка Британије из ЕУ“

БИВШИ британски дипломата и професор на универзитету Кембриџ Тимоти Лес, именовање главног маршала Ратног ваздухопловства Велике Британије Стјуарта Пича за специјалног изасланика те земље за Западни Балкан, види првенствено као „израз забринутости Лондона да је у опасности територијално решење наметнуто Балкану 90-их, прије свега у БиХ“, али и као „недостатак повјерења у ЕУ и САД да то спријече“.

– За Лондон који је својим интервенцијама одиграо важну улогу у обликовању рјешења за БиХ, на Косову и Метохији и у Сјеверној Македонији – то је проблем. Осим тога, Лондон не жели сукоб због кога би можда морао да интервенише – рекао је Лес за Танјуг.

Он истиче да је одлука Велике Британије да именује изасланика за Балкан у извесној мјери и израз недостатка повјерења у ЕУ и САД да саме спријече, како каже, „колапс територијалних рјешења наметнутих 90-их на Балкану“.

– Бајденова администрација је растрзана на међународном плану, а америчка јавност се противи насилној интервенцији у периферним регионима попут Балкана, а ЕУ је такође интерно подијељена око тога како да одговори на изазове у региону – додаје Лес.

Именовање Стјуарта Пича, наводи Лес, одражава и нови геополитички статус Британије.

– Након што је напустила ЕУ, Велика Британија више не може да врши утицај у БиХ преко Брисела, што значи да мора именовати свог представника који може да заузме своје мјесто поред постојећих изасланика из Вашингтона и Брисела. Именовање сопственог изасланика, такође је потврђивање националне моћи, након изласка Британије из ЕУ, а када је ријеч о циљевима, именовање изасланика је знак да Велика Британија удвостручује своју дугогодишњу политику одржавања територијалног интегритета Балкана – каже Лес.

Он подсјећа да Лондон не одобрава промјене граница и да настоји да појача притисак на сваку групу која тражи да их ревидира – другим ријечима, на Србе.

Он каже да то важи и за БиХ, гдје Срби, према његовим ријечима, „оспоравају политичко рјешење и пријете независношћу“, и за Косово „гдје је Србија запријетила да ће распоредити своју војску на сјевер, што би довело до његове анексије“.

– Што се тиче тактике, британски изасланик ће вјероватно покушати да се позиционира као посредник између САД и ЕУ, покушавајући да премости позиције Вашингтона и Брисела и одржава равнотежу снага између њих. У том процесу, специјални изасланик Уједињеног Краљевства такође може спровести сопствену политику. Изасланик ће такође покушати да учврсти позицију Кристијана Шмита чији је ауторитет споран – наводи Лес.

Додаје да остаје да се види да ли ће Британија успјети у свом циљу, јер, упозорава, именовањем изасланика, Лондон је показао своју рјешеност да подржи регионално рјешење, али је упитно колики утицај има Велика Британија.

– Моћ изасланика лежи у његовој способности да мобилише САД и ЕУ да предузму неопходне кораке да подрже регионално рјешење, али њихова посвећеност није загарантована, с обзиром на њихову равнодушност према региону у прошлости и продубљивање политичких проблема у садашњости – закључује Лес.