- Споро приближавање континената кулминираће незамисливим сударом: Африке са Европом, Америке са Азијом, док ће једино Аустралија остати са стране
- Огромна копнена маса Пангеа Ултиме биће без благотворног утицаја океана. А то ће довести до екстремних температура и појаве огромних пустиња, где ће дневне температуре константно достизати 40-50°C, а у неким подручјима и до 70°C
- Вођа истраживања климатолог Александар ФАРНСВОРТ: „Сисари хладе своја тела првенствено знојењем. Али његова ефикасност ће на високим температурама околине бити нагло смањена. Дневне температуре ће премашити терморегулациони праг већине сисара. То ће довести до њиховог масовног изумирања“
Извор: Факти
ПЛАНЕТА Земља није вечна, као ни живот на њој.
Наука поуздано зна да ће се за пет милијарди година Сунце проширити, претворити се у црвеног џина и спалити површину наше планете.
Али, постоје и много конкретнији сценарији „смака света“. Један од њих објавили су научници са Универзитета у Бристолу у часопису Nature Geoscience.
Тврде да ће за 250 милиона година нама данас познате континенталне контуре нестати, уступајући место гигантској, немилосрдној пустињи – суперконтиненту Пангеа Ултима.
На њему ће се развити тако екстремни климатски услови да ће сисарима, укључујући и људе, бити практично немогуће да живе.
Континенти ће се спојити и поново постати једно.
Померање континената није хипотеза, већ чињеница коју су научници већ регистровали.
Литосферске плоче се крећу брзином од неколико центиметара годишње (упоредиво са брзином којом расту нокти), а за четврт милијарде година, то споро кретање требало би да кулминира незамисливим сударом: Африке са Европом, Америке са Азијом, док ће једино Аустралија остати са стране.
То ће створити нову копнену масу — суперконтинент Пангеа Ултима.
Њен настанак није питање ‘да ли’, већ ‘када и како’“, објашњавају аутори студије. И наводе:
„Тај процес се циклично понавља кроз Земљину историју. Последњи суперконтинент, Пангеа, распао се пре око 175 милиона година. Сада се планета спрема да се поново састави.“
Суперкомпјутерске симулације су показале да је такво „спајање копна“ препуно катастрофалних последица по климу. Научници то називају „троструким ударцем“.
Прво, појавиће се ефекат мегаконтинента, а добро је познато – што даље од обале, то је клима непријатнија, са изузетно врућим летима, стално хладним зимама и са мало падавина.
Огромна копнена маса Пангеа Ултиме биће без благотворног утицаја океана. А то ће довести до екстремних температура и појаве огромних пустиња, где ће дневне температуре константно достизати 40-50°C, а у неким подручјима и до 70°C.
Друго, вулканска активност ће се повећати. То ће бити изазвано сударима плоча на континенталним спојевима, а довешће до великих емисија угљен-диоксида (CO₂) у атмосферу, са хипертрофираним ефектима стаклене баште.
Треће, до тада ће се соларна активност природно повећати за приближно 2,5% – наша звезда ће, како стари, постајати светлија. То може изгледати као мала величина, али ће за већ врућу планету бити значајно повећање.
Вођа студије климатолог Александар Фарнсворт тим поводом указује:
„Сисари хладе своја тела првенствено знојењем. Али његова ефикасност ће на високим температурама околине бити нагло смањена. Дневне температуре ће премашити терморегулациони праг већине сисара. То ће довести до њиховог масовног изумирања“.
Према прорачунима, само 8-16% површине суперконтинента ће остати потенцијално настањиво. Ти уски делови ће се налазити на обалама, где ће морски ветрови ублажавати температуре у поларним регионима, где ће топлота бити мање интензивна, и на великим надморским висинама, где температуре опадају са надморском висином. Остатак територије ће постати негостољубива пустиња, лишена сложеног живота.
Додај коментар