- Босни и Херцеговини сада у великој мери одузет статус суверене и независне државе. Искрено говорећи, тешко ми је да разумем да у 21. веку, у центру Европе, у присуству демократски изабраних институција, коначну реч о свим дешавањима у овој земљи има држављанин СР Немачке, који се представља као „високи представник“
- Де факто, он наступа у име мале групе страних држава, у чијем интересу се не либи да користи тзв. „Бонска овлашћења“. Уз њихову помоћ, он може укинути било који закон или, обрнуто, учинити његову примену обавезном. Једном речју, понаша се као апсолутни монарх, а западни борци за демократију у случају БиХ га не обуздавају, већ, напротив, охрабрују
- Уставни суд Босне и Херцеговине и даље има стране судије арбитрарно именоване из иностранства. Током 2023. године, грубим манипулацијама и кршењем релевантног закона, измењен је статут Уставног суда, који је захтевао учешће у доношењу одлука најмање једног судије из сваког конститутивног народа. Сада тамо заседа само шест судија, а не девет. Срба тамо уопште нема, а Хрвате представља један члан. Tакво спољно старатељство над сувереном државом личи на најгоре колонијалне праксе
- Потребан је јасан сигнал да је судбина Босне и Херцеговине искључиво у рукама њених народа. Они, а не западне земље или од њих именовани “гаулајтер Босне” морају доносити одлуке о својој будућности. Морамо учинити све да им дамо прилику да се договоре и створе све потребне услове за то, а не да потпаљујемо противречности имеђу њих и сукобљавамо их
Извор: srbratstvo.ru
СТАЛНИ представник Руске Федерације Василија Небензје на ванредној седници Савета безбедности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини, одржаној на захтев Москве 30. априла 2024, позвао је западне земље да нелагалном „резолуцијом о Сребреници“ не потпљују БиХ.
Апеловао је и на све остале земље да помогну да БиХ престане да буде протектората Запада.
Преносимо цео Небензјин говор.
Г-ђо председавајући,
Захваљујемо се помоћнику генералног секретара УН Мирославу Јенчи на брифингу.
Поздрављамо учешће на седници члана Председништва БиХ из Републике Српске Жељке Цвијановић, као и специјалног изасланика председника Србије Марка Ђурића.
Г-ђо председавајући,
Разлог зашто је Руска Федерација затражила данашњу седницу је нагло погоршање ситуације у Босни и Херцеговини. Ионако крхка ситуација у тој земљи ризикује да се још више погорша у блиској будућности.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић обратила се писмом чланицама Савета безбедности, укључујући и Русију, са захтевом за сазивање хитног састанка Савета безбедности, пошто се у њеној земљи, чији део она представља, дешавају критични догађаји, који могу угрозити функционалност и стабилност БиХ.
То писмо уопште није обичан догађај, јер Цвијановић сада није шеф државе. Али необична је и политичка структура Босне и Херцеговине, у којој је за будућност земље одговорно Председништво земље, које се састоји од три члана, и где се шеф државе ротира сваких осам месеци. Очигледно је да је писмо госпође Цвијановић знак посебне забринутости за српско становништво у земљи и покушај да се спречи негативан развој ситуације.
Ми, као чланови Савета безбедности, не можемо остати равнодушни на овакве вапаје за помоћ.
У овој сали често чујемо да Савет безбедности мора да спречи сукобе, многе државе ту тему проглашавају главном у својим активностима. Генерални секретар УН често говори о томе. Ситуација у Босни и Херцеговини је, по нашем мишљењу, управо случај у којем се Савет може доказати на плану превенције.
Босански рат је однео животе 100 хиљада људи и био је једна од најконтроверзнијих страница у погледу реакције међународне заједнице, укључујући и у вези са неприхватљивим и злочиначким понашањем снага УН на терену.
У том рату су, с једне стране, били само „дивни и ружичасти“, а са друге само крволочни и зли. Свака страна има своје рачуне са другом, а догађаји у Сребреници нису једина крвава епизода тог рата.
Сматрамо да УН не треба да понавља своје грешке, а Савет безбедности треба да одговори на ситуацију.
Русија, као један од гараната Дејтона, члан Управног одбора за његову имплементацију и чланица Савета безбедности УН, нема право да на то затвара очи. С тим у вези, захвални смо малтешком председавајућем на сазивању ове седнице.
Г-ђо председавајући,
Пре скоро 29 година, Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини окончао је крвави етнички сукоб. Скоро тридесет година он обезбеђује безбедност у региону.
Међутим, догађаји последњих година, а посебно месеци, очигледно сведоче о систематском и бесрамном кршењу основних поставки Мировног споразума. Такви инциденти се дешавају стално, један број њих смо покренули у Савету безбедности, а и данас смо чули од госпође Цвијановић.
Почнимо од чињенице да је Босни и Херцеговини сада у великој мери одузет статус суверене и независне државе. Искрено говорећи, тешко ми је да разумем да у 21. веку, у центру Европе, у присуству демократски изабраних институција, коначну реч о свим дешавањима у овој земљи има држављанин СР Немачке, који се представља као „високи представник“.
Де факто, он наступа у име мале групе страних држава, у чијем интересу се не либи да користи тзв. „Бонска овлашћења“. Уз њихову помоћ, он може укинути било који закон или, обрнуто, учинити његову примену обавезном. Једном речју, понаша се као апсолутни монарх, а западни борци за демократију у случају БиХ га не обуздавају, већ, напротив, охрабрују.
У протекле две и по године успео је да подели државу на начин на који нико до сада није. Занимљиво је, иначе, да су управо САД и Велика Британија тражиле присуство овог самопроглашеног „босанског аутократе“ на састанку, намећући његову експертизу чланицама Савета безбедности.
Више о непријатној ситуацији око господина Шмита говорићемо на другој седници средином маја.
Још један пример.
Уставни суд Босне и Херцеговине и даље има стране судије арбитрарно именоване из иностранства. Током 2023. године, грубим манипулацијама и кршењем релевантног закона, измењен је статут Уставног суда, који је захтевао учешће у доношењу одлука најмање једног судије из сваког конститутивног народа. Сада тамо заседа само шест судија, а не девет. Срба тамо уопште нема, а Хрвате представља један члан.
Колико год стране судије биле квалификоване, такво спољно старатељство над сувереном државом личи на најгоре колонијалне праксе. Позивамо чланове Савета безбедности и све присутне да размотре како би се осећали да се таква шема примени на њихове земље.
Г-ђо председавајући,
Ситуација у Босни и Херцеговини, ионако изузетно напета због тачака које сам навео, ризикује да потпуно измакне контроли због бурних активности које је започео стални представник ове земље при УН.
Сви у овој просторији знају да он и један број његових западних покровитеља сада промовишу нацрт резолуције о догађајима у Сребреници у Генералној скупштини УН. Покренут је без неопходне сагласности Председништва БиХ, што је кршење Устава, а самим тим и Дејтона, чији је део и врховни закон земље. Према Уставу, који је у овој ситуацији бестидно погажен, спољнополитичка питања морају да се решавају консензусом сва три члана Председништва.
Нечувено је и неприхватљиво да су два члана Председништва БиХ, као и министар спољних послова БиХ и стални представник при УН у Њујорку одједном „заборавили“ на потребу да обезбеде сагласност сва три конститутивна народа када су почели да промовишу ову више него провокативну иницијативу. Али, скоро трећина становништва БиХ, како смо данас чули од госпође Цвијановић, категорички је против тога. О томе сведоче и митинзи хиљада Срба у земљи. Нема сумње да су ови поступци чисто политичке природе, намерно кршење мировног споразума и груба узурпација дејтонских функција Председништва БиХ.
Њихове последице по земљу тешко је и замислити, не може се искључити да се оне могу не ограничити само на БиХ и довести до дестабилизације читавог региона Балкана.
Делује крајње цинично да је Немачка, земља која је у 20. веку починила највећи геноцид у читавој историји човечанства, током Другог светског рата, преузела вођство у промоцији овог изузетно опасног документа. Ова монструозна чињеница заувек ће остати у светској историји.
Такође је тешко заборавити да је Немачка активно учествовала у разбијању Југославије. Уосталом, немачки авиони су своје прве борбене мисије извршили после Другог светског рата 1995. године како би бомбардовали Сарајево.
Нацрт резолуције ГС УН о Сребреници је једностран, са политичким набојем и нема никакве везе са наведеним циљем да се овековечи сећање на жртве трагедије 1995. године у циљу постизања националног помирења, како је наведено. Очигледно је да аутори настоје да у формату документа ГС УН потврде класификацију историјских догађаја која задовољава само њихове интересе.
Предложени документ уопште не испуњава циљеве промовисања међуетничког помирења у БиХ. Да не помињемо чињеницу да би, ако се стави на гласање, то могло да изазове „ланчану реакцију“ широм света – само сетите се колико нација има „скелете у орману“, незалечене ране и међусобне претензије.
Позивамо земље које су покренуле и промовишу нацрт поменуте резолуције да размисле о одговорности коју сносе. Ране босанскохерцеговачког друштва су сувише свеже, а проблеми у земљи сувише озбиљни да би се овај пројекат изнео у Генералној скупштини.
Народи БиХ прво морају сами доћи до консензуса у погледу оцене своје историје. Ми смо категорички против овог пројекта и позивамо све разумне државе да заузму исти став.
Г-ђо председавајући,
Очекујемо жестоке критике наше позиције од западних држава данас. Желео бих да верујем да њихови лукави говори и лепе речи неће никога довести у заблуду.
Уосталом, знамо доста примера мешања Запада у послове суверених држава. Подсетимо се да су само на Балкану чланице НАТО два пута бомбардовале територију бивше Југославије: прво 1995. године, што је у директној вези са темом о којој разговарамо, а затим и 1999-те.
Међутим, када је реч о одговорности чланица НАТО-а за почињене злочине, међународно право, по логици западних престоница, као да престаје да постоји. За агресију на суверену Југославију још нико није одговарао. Ипак, ради уверљивости, западне земље кукавички покушавају да избегну чак и дискусију о овој теми. То смо сви могли да видимо у марту, када су наше западне колеге једноставно блокирале одржавање седнице Савета безбедности на иницијативу Русије поводом 25. годишњице агресије НАТО против Југославије.
Да ли је то било процедурално питање? Очигледно да није. То је такође савршена илустрација западног лицемерја. Уосталом, иако су наше француске колеге, игноришући актуелне регионалне последице тих догађаја, позвале да се „историја остави историчарима“, у случају резолуције о Сребреници, која се односи на четири године старије догађаје, не чујемо такве позиве од њих.
Г-ђо председавајући,
Суштина проблема због којег смо данас предложили да се окупимо јесте да су дејтонске постулате о суверенитету и независности Босне и Херцеговине, на које се тако радо позивају у Сарајеву и западним престоницама, управо они одавно погазили.
Они сада дају све од себе да промовишу централизацију ове државе, што је у потпуној супротности са моделом полицентричне структуре вишенационалне Босне и Херцеговине, садржаним у Дејтонском споразуму који је одобрио Савет безбедности УН.
Дејтонски принцип суживота конститутивних народа Босне и Херцеговине, њихова равноправност у одлучивању, темељ је постконфликтног устројства, унутардржавне административне архитектуре и система равнотеже интереса Бошњака, Срба и Хрвата.
Тешко је занемарити чињеницу да је, као резултат западних акција на подривању тих темеља, дошло до невиђеног повећања међуетничких противречности, а постконфликтно решавање је доведено у ћорсокак. У ствари, западни посредници „у јагњећој кожи” раде на заоштравању сукоба, настојећи да остваре сопствене геополитичке интересе на рачун балканских народа. Ово дискредитује мултилатералне напоре да се осигура трајно помирење и угрожава будућност БиХ као државе.
Поштоване колеге,
Савет безбедности УН је дужан да спречи такав опасни развој догађаја. Међународна заједница у целини мора да подстиче и подржава равноправан и уважавајући дијалог народа Босне и Херцеговине, а не да намеће своје приступе и рецепте.
Надамо се да ће наш данашњи састанак помоћи да се заустави процес клизања БиХ у амбис ескалације са непредвидивим последицама за цео Балкан, а можда и целу Европу.
Потребан је јасан сигнал да је судбина Босне и Херцеговине искључиво у рукама њених народа. Они, а не западне земље или од њих именовани “гаулајтер Босне” морају доносити одлуке о својој будућности. Морамо учинити све да им дамо прилику да се договоре и створе све потребне услове за то, а не да потпаљујемо противречности имеђу њих и сукобљавамо их.
Хвала Вам.
Додај коментар