- Манабе и Хаселман су награђени јер су створили научну подлогу за западну политизацију „глобалног загријавања“, еколошке самите и прелазак на „зелену енергетику“
СЈУКУРО Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи добили су Нобелову награду за физику 2021. године.
Нобелов комитет је саопштио да им је награда додјељена „за иновативни допринос разумјевању сложених система“.
Манабе и Хаселман признање су добили „за физичко моделирање климе на Земљи, квантификовање њене промјенљивости и поуздано предвиђање глобалног загријавања“.
Паризи је награђен „за откривање интеракције хаотичности и флуктуација у физичким системима – од атома до планета“.
Манабе је јапанско-амерички климатолог који је међу првима почео да проучава глобално загријавање и створио први модел мијењања климе на Земљи.
Нобелов комитет је оцијенио: „Показао је како повећана количина угљендиоксида у атмосфери доводи до повећања температуре на површини Земље“.
Хаселман је њемачки физичар и климатолог. Климатски модел који је створио показао је како вријеме утиче на климу. Користећи методе које је створио Хаселман, научници су доказали да је повећање температуре на површини Земље заиста повезано са повећањем количине угљендиоксида у атмосфери.
Паризи је италијански теоретски физичар. Он истражује сложене системе, статистичку механику и квантну теорију поља. Захваљујући његовим открићима у области сложених система, према Нобеловом комитету, „постало је могуће разумјети и објаснити разне појаве не само у физици, већ и у другим областима – на пример, у математици, биологији и неуронауци“.
Нобелова недјеља почела је 4. октобра у Стокхолму.
Већ су проглашени добитници Нобела у области физиологије и медицине. То су амерички научници Дејвид Џулијус и Ардем Патапутјан.
Награђени су за откривање рецептора топлоте и додира.
Додај коментар