- За разлику од хладног рата, Сједињене Државе и Кина неће моћи да створе блокове који покривају цео свет јер ће се појавити и други центри великих региона
- Немачка ће морати да постане или део Великог Пекинга или да окупи око себе блок од остатака ЕУ. Остале европске земље имаће тежак избор између Кине и Сједињених Држава
- Русија је једноставно осуђена да постане центар великог постглобалног блока, јер је њена суверена будућност тешко спојива са улогом „задњег дворишта“ неке друге велике силе. Неки од западних суседа Русије могу имати жељу да се прикључе руском региону ако таква понуда буде благовремена и атрактивна
Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
НИЈЕ тајна да расправа о „пореклу коронавируса“ и одговорности кинеских власти за пандемију никако није медицинска дискусија. Део је великог инфо–рата између Кине и Сједињених Држава, који је опет – део борбе за светски поредак у посткоронавирусном периоду.
На којој год страни била објективна истина (коју ћемо, бојим се, сазнати кроз 100 година), важно је само чији ће аргументи бити убедљивији у комбинацији са последицама које могу наступити.
Ако верујте Вашингтону – идите даље са САД, ако прихватите становиште Пекинга – с њим се и договорите о свему.
На први поглед: иницијатива је у рукама САД јер се Кина само брани. Али, није тако.
Вашингтон је одлично обрадио своју јавност, а регрутовао је и Немачку, Британију, Аустралију и Нови Зеланд. Неколико европских земаља и даље оклева, а Италија, Шпанија и Грчка радије ћуте, схватајући колико су данас зависни од снабдевања лековима и свакодневном робом из Кине. Поред тога, многе главне трговачке луке у јужној Европи данас заправо контролишу кинеске компаније.
Обавештајна заједница Немачке заузела је анти-кинеску позицију, остављајући политичком руководству земље одређени простор за маневар.
Велика Британија је готово одмах стала на страну САД, што није изненађење. Оштар антикинески ставимају и Аустралија и Нови Зеланд иако Пекинг прети да ће престати дау вози њихову говедину.
Чињеница да су се Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд удружили са Сједињеним Државама и да су спремни да се каче не само са Кином већ и са Европом, тешко да је последица тактичких разматрања. Пре ће бити да је велика стратешка игра.
Вашингтон и Лондон већ су започели преговоре о стварању зоне слободне трговине. Уз учешће преко 300 стручњака ираспоређених у 30 радних група.
Аустралија и Нови Зеланд већ најављују да су спремни да се прикључе тој зони.
Унапред је јасно: биће то зона слободне трговине за оне који су унутра, са протекционизмом на њеним спољним границама.
Како ће Пекинг на ово одговорити?
У почетку су амерички либерални медији завршавали и њему посао, али сада се у Вашингтону више не говоре о „доброј Кини“ већ само о „лошем Трампу““.
Неуспех? По мом мишљењу, не.
Кинеско руководство је свесно да неће успети да на Западу сачува имиџ „ратника глобализације“ и „спаситеља света“. Зато су се и приоритети КПК већ променили.
Обраћајући се 205 партнерских медија из 98 земаља, кинески лист на енглеском People’s Daily 11. маја 2020.објавио је: „Изградња заједнице са заједничком визијом будућности човечанства, промовисање глобалне сарадње у борби против пандемије и одговорно понашање како у очима људи, тако и пред историјом – то су главне вредности које би требало да усмеравају глобалне медије“.
Преведено на нормални људски језик, ово је предлог који многе азијске, афричке и јужноевропске земље неће моћи да одбију. Односно, ово је манифест о успостављању великог кинеског блока.
Наравно, ништа није унапред осигурано. Оба блока се могу суочити са озбиљним препрекма. Али, општа логика развоја посткоронавирусног света је јасна.
Глобализацију ће заменити свет региона са по 30-400 милиона становника и својим индустријским ланцима.
За разлику од хладног рата, Сједињене Државе и Кина неће моћи да створе блокове који покривају цео свет јер ће се појавити и друга тежишта и центри великих региона.
Немачка ће морати да постане или постане део Великог Пекинга, или да окупи око себе блок од остатака ЕУ.
Остале европске земље имаће тежак избор између Кине и Сједињених Држава.
Неки од западних суседа Русије могу имати жељу да се прикључе руском региону ако таква понуда буде благовремена и атрактивна.
Јер, Русија је једноставно осуђена да постане центар великог постглобалног блока, јер је њена суверена будућност тешко спојива са улогом „задњег дворишта“ неке друге велике силе.
Додај коментар