- На нарко-зависност Владимира Зеленског указивали и екс-председник Украјине Петар ПОРОШЕНКО и бивши председник владе те земље (до 2014-те) Николај АЗАРОВ… Сада и бивши командант руских Копнених снага генерал Владимир ЧИРКИН…
НАЈМАЊЕ пола Украјине је уверено да је Владимир Зеленски „на кокаину“.
На то је у време претходне председничке изборне кампање (коју је изгубио јер су против њега били руски и проруски гласови) указивао и екс-председник Украјине Петар Порошенко. Чак је успео да издејствује да и он и Зеленски прођу „проверу на наркотике“, али су Американци – којима је била потребна промена власти у Кијеву – спречили да њени резултати буду објављени.
О Зеленском као о „вероватном наркоману“ јавно је говорио и бивши украјински премијер Николај Азаров.
Само што је проговорио и генерал Владимир Чиркин, бивши командант Копнених снага Русије. Он је био војнички кратак и директан: „Погледајте украјинског храброг врховног команданта Зе(ленског). На њему се види потпуна дезинтеграција личности под дрогом“.
Један професионални нарколог је у видео-клипу – упоредивши понашање, гримасе и „принудне радње“ Зеленског са типичним реакцијама 12 америчких кокаиниста – дошао до закључака поразних по председника Украјине.
Погледајте тај видео. Језик нарколога је руски, али ево превода на српски његових указивања и опсервација:
„Моја анализа понашања и гестова пацијента (Зеленског) изазвала је велико интересовање и у овом тренутку има више од три милиона прегледа и око 20 хиљада преузимања. А оно што је занимљиво, јер ја читам све коментаре, око 12 посто гледалаца брани пацијента. Како они то чине?
Цитирам: «Он је уморан», «СБУ ће наћи доктора», «Ви лажете», «Ви сте агенти Кремља», «Ја такође трљам нос и нисам наркоман». Али, не наводе никакве аргументе.
Постоји још један проценат оних који су сада заузети изучавањем видеа и проверавањем по болницама, гледају како да ме пронађу.
То је Служба безбедности Украјине и добро је што има чиме да се бави. Уместо да траже наркомана, траже оног ко о њему говори. Ипак, нико од њих не може да негира да је понашање на јавним догађајима и приликом наступа мог будућег пацијента изазивало све више питања.
Објавио сам своје мишљење и дијагнозу засновану на мом личном и професионалном искуству и оних пацијената који се налазе код мене на лечењу. Али, у нашој држави, која не живи добро, уврежено је да се оријентише на Запад и на његово мишљење. А људи који улазе у поменуту групу од 12 посто коментатора, по свему судећи, припадају тој оријентацији.
Без обзира што видимо како читав западни свет и САД желе да се одрекну нашег пацијента, ја сам ипак одлучио да искористим западно искуство.
Предлажем да се упореде мимика, гестови и специфичности понашања нашег пацијента са реалним, потврђеним. а може се рећи и клинички потврђеним кокаинским наркоманима из Сједињених Држава.
Анализа која следи може показати да ли је специфично понашање пацијента (Зеленског) изазвано умором или је то нешто особеније.
У овоме ће нам помагати Норман, Ентони, Марија, Кети, Бриџит, Коуки, Кики Ерик, Марлон, Скоутер, Џеси и Габи.
Они су дијагностиковани кокаински наркомани са дугогодишњим стажом. Све их обједињује једно — зависност од те дроге.
Њихова мимика ће бити пример како наркотици мењају понашање пацијента и какве видљиве посебности могу да потврде употребу кокаина.
Прво што можете приметити када видите наркомана, то су његове очи. Измене код очију приликом употребе кокаина доводе до дејства на мишиће зеница и крвне судове. Зенице су проширене до 50-60 минута након употребе. И, не мењају се под дејством светлости.
Проблем је у томе што наш пацијент има смеђе очи. А ефекат проширених зеница боље се види код људи са светлим очима.
Као што можемо да видимо код зависника, очи су уморне и брзо се прелазе са једног предмета на други.
У почетку се кокаинска интоксикација код пацијента може приметити и као бљесак у очима.
Код назалног узимања наркотика долази до иритације слузокоже носа. То доводи до повећане секреције из носа, до шмрцања, сталног додиривања носа, потребе да се нос стално трља. А долази и до тањења носне преграде. Притом нема никаквих знакова да је пацијент прехлађен илида има повишену температуру, да кашље и има црвено грло.
Један од очигледних знакова зависности је стално чешкање по врату, лицу и удовима.
Као што се види, наркомани стално дотичу лице, чешу се и стално нешто желе да поправе око очију и сл.
Узроци могу бити различити као и тактилне реакције исцрпљеног нервног система. То је повезано са коришћењем високе дозе кокаина који изазива психичка растројства.
У датом случају, може се говорити о психичкој опијености. Она може да се окарактерише и тактилним халуцинацијама и то је само једна врста, осим тога могу се јавити халуцинације слуха и вида.
Период акутне кокаинске интоксикације прате соматски и неуролошки поремећаји, као што су: сува уста, знојење, дрхтање, свраб, стискање очију, проширене зенице, главобоља и тд.
Због сувих уста зависник често лиже усне.
Као што можемо да видимо, сви наши пацијенти регуларно прелазе језиком преко својих усана.
Кокаин има стимулишуће дејство на централни нервни систем. У том периоду болесници су добро расположени, осећају да имају повећане могућности, да немају никаквих стега, хиперактивни су.
Штавише, понашање зависника може да се оцени и као манијакално. То се испољава у поремећају расуђивања, импулсивности, у наглом преувеличавању значаја сопствене личности, могућности, у компулсивним и понављајућим активностима.
Често се може приметити психомоторно узбуђење.
Код узимања исувише великих доза или код дугих епизода – еуфорија може бити у комбинацији са узнемиреношћу и раздражљивошћу.
Нису ретке ни психозе, кокаински делиријум, параноја и психоза који имају транзиторни карактер.
Све то нестаје када се заврши кокаинска епизода. Овај дефект нестаје након ноћног сна. Понекад су присутне психотичне епизоде које трају по неколико дана и више.
Дуготрајне кокаинске параноидне нападе треба диференцирати од аутономног психичког обољења испровоцираног употребом кокаина.
Код кокаинске интоксикације типична су два супротна афективна стања.
Еуфорија и дисеуфорија.
Код дуготрајне употребе кокаина једно стање прелази у друго тако што поништава и побућује ефкат претходног. Пацијент пати од тзв. емотивног стреса. То траје све док прогресивна толеранција не засмета еуфорији и не наступи стабилни дисеуфоријски статус. Тај статус се мења са сном и завршава – депресијом.
http://fakti.org/gloria-mundi/pola-ukrajine-a-i-strucnjaci-uvereni-zelenski-je-na-kokainu
Додај коментар