- Мајк ПОМПЕО: САД су се надале да ће се у Кини, са њеним уласком у међународни систем, појавити отвореније и толерантније друштво. Али, нису се оствариле наде у кинеску демократију
- Кина му са нивоа своје амбасаде у Вашингтону одговорила: „Ко год да покушава да застрашује народ Кине, или да му држи моралне лекције – неће имати успеха. Без значаја је у чије се име то чини!“
- О чему ово говори? О томе да је Америка и даље она стара, а да је Кина постала друга и другачија. И о томе да трпљење Пекинга није бескрајно, а да ће Америка све чешће налетати `на зид` и све чешће испадати смешном
Пише: Дмитриј КИСЕЉОВ
ВАРНИЧИ између Америке и Кине.
Увек први почињу Сједињене Државе. Чак се стиче утисак да Вашингтон користи сваки могући повод да удари чвргу Пекингу.
То је урадио и поводом 30-годишњице трагичних догађаја на пекиншком тргу Тјенанмен.
Тада су кинеске власти сурово угушиле студентски бунт. Кина је на ту ствар ставила тачку и уверена је да би у земљи – да та побуна није била угушена у повоју – наступио хаос који би онемогућио Кину да оствари резултате које је отада остварила.
А Америци је, изгледа, криво што ствари стоје управо тако. У сваком случају, државни секретар САД Мајк Помпео је иступио са специјалном изјавом поводом те годишњице. Грубо и недипломатски.
„Догађаји од пре тридесет година вређају, као и досад, наше сећање, као и савест свих људи који воле слободу. САД су се надале да ће се у Кини, са њеним уласком у међународни систем, појавити отвореније и толерантније друштво. Али, нису се оствариле наде у кинеску демократију. Кинеска једнопартијска држава и даље је нетрпељива према другачијем мишљењу и крши људска права увек када је то у служби њених интереса“.
Позивамо Кину – изговорио је Помпео без имало устезања – да из затвора ослободи све који су се у њима нашли зато што су хтели да искористе своја своја права и слободе.
Помпео је државни секретар у земљи која је ради својих интереса газила сва права и слободе сваког народа у свету и била спремна да пролије туђу крв ако је противник слаб, а да уводи санкције ако би примена својне силе (за Американце) била страшна.
Кина је одговорила без преседана ошторо, језиком којим се пекинг досад није служио, мада са најнижег дипломатског нивоа.
Анонимни званичник кинеске амбасаде у САД обратио се директно Помпеу, речима:
„Суочили смо се са предубеђењима и охолошћу. Са изјавом која се као изговором служи заштитом људских права, а у суштини је грубо мешање у унутрашње ствари Кине, испад против њеног система и оцрњивање њене унутрашње и спољне политике. То је увреда за цео кинески народ и озбиљна повреда међународног права и основних норми односа у свету“.
Исти кинески представник је изразио јако незадовољство и чврсто неслагање поводом самог документа, на наставио:
„Ко год да покушава да застрашује народ Кине, или да му држи моралне лекције – неће имати успеха. Без значаја је у чије се име то чини!“
О чему ово говори?
О томе да је Америка и даље она стара, а да је Кина постала друга и другачија.
И о томе да трпљење Пекинга није бескрајно, а да ће Америка све чешће налетати `на зид` и све чешће испадати смешном.
Ово је сведочанство и да нису успешни преговори између Америке и Кине о новом трговинском споразуму. У супротном, зашто би се Америка понашала овако грубо?
Сведочи испад Помпеа и о томе да Кина у преговорима о новом трговинском спору има чврсте позиције. Да није тако – због чехга би Пекинг одговарао овако оштро?
http://fakti.org/quo-vadis-orbi/pompeo-udario-na-kinu-povodom-tjananmena-i-naleteo-na-kineski-zid
Додај коментар