Хантер и Џозеф Бајден
- Млађи син Џоа бајдена – Хантер – избачен је из војне службе због алкохолизма и зависности од дрога. Нигде никада није радио. Увек је добијао неку синекуру, а његове пијанке са пријатељима окретале су наглавачке Њујорк, Мајами, Лос Анђелес и читаву државу Делавер. Ступао је у интимне односе са свиме што се креће, па и са женом свог смртно болесног брата Боа, а прославио се тиме што је оца увалио у неколико корупционашких скандала
- Све се у лажној аутобиографији своди на ово: ја, несрећни Хантер Бајден, направио сам много грешака, повредио своје најмилије и готово сигурно бих осрамотио свог дивног оца да није тако сјајан, моралан и мудар човек, спаситељ Америке и готово светац
- Хантерова књига је нашминкана прича о размаженом детету из елите, које је увек могло да чини све због чега хиљаде обичних Американаца сваке године бивају осуђене на деценије затвора. Њене читаоце већ подстичу да са Бајденовим сином саосећају. Амерички медији већ захтевају да се америчка јавности окрене „заиста важним стварима“. На пример, „расизму“ републиканских бирача. Још боље: „агресивним дејствима Русије“. А нарочито клими. Клима је веома важна! Оставите на миру старину Бајдена и његовог дечака! Њима је тешко. Они спасавају планету…
Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
„GALLERY Books“ објавио је књигу сина председника Сједињених Држава – злогласног Хантера Бајдена.
Његове мемоаре је тај издавач назвао „Предивним стварима“. Књига се одмах нашла међу 10 бестселера Amazon-а.
Ни новинске критике не недостају и – углавном су повољне. Наравно! Отац несрећног аутора је „лидер слободног света“.
Није то неки Трамп, већ и старина Бајден лично!
У Сједињеним Америчким Државама се нон-фикшн књиге пишу о буквално свему. А имају вишемилионске тираже. Зато није могла оманути ни ова о председниковом сину, који је избачен из војне службе због алкохолизма и зависности од дрога.
Хантер Бајден нигде никада није радио. Увек добијао неку синекуру, а његове пијанке са пријатељима окретале су наглавачке Њујорк, Мајами, Лос Анђелес и читаву државу Делавер.
Он је ступао у интимне односе са свиме што се креће, па и са женом свог смртно болесног брата, а прославио се тиме што је оца увалио у неколико корупционашких скандала.
Стога је било сасвим разумно са стране породице Бајден, руководства Демократске партије и менаџера медија који су им наклоњени да преузму иницијативу и напишу лепу причу о паду и покушајима успона представника „златне младежи“ Сједињених Држава, да понуде своју верзију авантура Бајденовог сина у Украјини и Кини. Притом да заобле неке оштре углове. Још и да корупцију, разузданост, нерад и безакоње утопе у рекама суза, све доводећи у везу са „болестима друштва“.
Међутим, нова књига има још један задатак.
Не зове се џаба „Прелепе ствари“, а не „Грозне ствари“ дела или „Погубна зависност“.
Не, није реч о Хантеру, наравно, већ о некоме ко је неупоредиво бољи и величанственији не само од посрнулог аутора, већ и свих људи које амерички читалац уопште зна. Реч је о Хантеровом оцу и „оцу нације“ Џозефу Бајдену, баш о оном политичару који је спасио Америку од омраженог Трампа.
Посебан акценат стављен је у књизи на светли лик Бајдена-оца. Уредници (и, очигледно, књижевни робови) трудили су се да та светла слика буде стално присутна у нарацији.
Чак и насловна страна књиге наговештава величину и недостижну моралну висину 46. председника Сједињених Држава.
Наслов „Предивне ствари“ постављен је преко фотографије на којој веома висок мушкарац (толико висок да му лице није стало ни у оквир) држи за руку дечака од око три или четири године, обученог у белу мајицуи шортс, невиног и лепог, као што сва деца у том нежном узрасту.
Све се своди на ово: ја, несрећни Хантер Бајден, направио сам много грешака, повредио своје најмилије и готово сигурно бих осрамотио свог дивног оца да није тако сјајан, моралан и мудар човек, спаситељ Америке и готово светац.
Зато су „Предивне ствари“ повезане са Бајденом председником. Све остало је играње на емоцијама.
У Америци воле приче о људима који су подлегли пороку. И о онима који су победили своје пороке и онима који су покушали, али нису успели.
Симптоматично је што у „Предивним стварима“ нема (Хантеровог) греха корупције. Наводи се: можда постоји нека врста младићке неразумности, али нема подмићивања, нема уцењивања нити обезбеђивања заштите криминалцима.
Оваква дрскост Хантера и свих укључених у објављивање његовог дела напросто изненађује. Читав свет зна да је он, „заувек млад и заувек пијан“, постављен на врло високу, али необавезујућу функцију у украјинској гасној компанији Бурисма Холдингс, са безобразно високом платом деноминованом у америчким доларима.
То се догодило у априлу 2014. године, чим се нова влада након државног удара мање-више устоличила у Кијеву. А Хантеров отац, тадашњи потпредседник Сједињених Држава Џо Бајден, био је у тај удар, заједно са заменицом државног секретара Викторијом Нуланд, директно укључен.
А када су се над топ-менаџцерима Бурисме згуснули тамни облаци – Џо Бајден је лично инсистирао на смени тужиоца Украјине који је водио истрагу.
Међутим, није све у Украјини.
Банду америчке „златне младежи“, која је ординирала и у Кини, Западној Европи и у неколико офшора, чинила су – поред Хантера бајдена – још четворица: Џон Пелоси Млађи (син спикера Представничког дома САД Ненси Пелоси), кристофер Хајнц (усвојени син бившег државног секретара Џона Керија) и Девон Арчер који је сам успео да стигне до Беле куће и Капитола.
Он је суоснивач неколико десетина компанија, укључујући Rosemont Seneca Partners, LLC која није радила ништа осим што је примала новац од корпорација широм света за децу високих званичника Обамине администрације.
Остали оснивачи Seneca били су Хантер Бајден и Кристофер Хајнц.
Арчер је неколико пута био оптужен за превару, а један од његових кривичних случајева још увек је на суду.
Сав „посао“ је одрађивао он. Управо је он зазвонио на узбуну када се Бурисма нашла под шапом украјинског тужилаштва.
Упркос томе што је за време Трампове владавине ФБИ вршио притисак на Арчера – он није издао саучеснике. Децу лидера Демократске партије.
Међутим, „деца“ су имала још једног партнера – Бевана Кунија који није имао рођаке ни у Капитолу ни уБелој кући, нити везе у лобистичким круговима. Али, био је вешт у финансијама. Тачније, умео је са финансијским шемама. Такође је знао где набавити дрогу и како дискретно позвати девојке на „приватну забаву“. Све у свему, незаменљива особа.
Он је 2016. године већ био осуђен за превару, а тада јерекао федералцима: „Па и Џон Кенеди је имао оваквог помоћника“.
Фрустриран тиме што су га партнери „одбацили“, што нису платили ни трошкове његовог адвоката, Куни и отцинкарио целу компанију. Предао је „кључеве“ својих мејлова иследнику Питеру Швајцеру који је све предао ФБИ-у.
А шта је урадило америчко правосуђе?
Затворило је очи пред Пелосијем, Хајнцом и Бајденом. Провере су сторниране, а истраге није ни било. Упркос чињеници да су њихови мејлови објављени и да су сведочили – свакоме ко зна да чита енглески- да су и Хантер Бајден и његов отац Џо били умешани у корупционе шеме широм света.
Ништа од овога нема у књизи Хантера Бајдена.
Постоји само лепа прича да он под дејством алкохола и дрога „није био у стању да озбиљно процени своју улогу у управном одбору Бурисма Холдингс.
А а потом у Хантеровој књизи следи – права песма!
Наводи да му се чинило да је име `Бајден` у украјинској гасној компанији – показивање средњег прста Путину. Тобоже: он се преко тога „борио са тиранином“ и наставља ту своју борбу до данас.
Једном приликом је Хантер заборавио свој лаптоп код мајстора за рачунаре, а пошто није вратио поњега, тај мајстор је `провалио лозинку` и у лаптопу пронашао пуно докумената о пословима породице Бајден у Украјиниј. Ти документи су такође објављени, али се сада називају „могућим деловањем руских обавештајних служби“.
Према књизи, управа Бурисме знала је за Хантерову зависност и охрабривала је. Чак му је плаћала и дрогу.
Овде је син председника САД погубио конце своје `исповести`.
У причи се појављује и нека бескућница по имену Рија, која се чак преселила у један од његових станова у Лос Анђелесу и свакодневно га снабдевала кокаином.
Хунтер наводи да је у то време пушио крек на сваких 15 минута.
Генерално, Хантер Бајден тврди да није учинио ништа лоше, незаконито или неморално. Ни у Украјини, ни у Кини нити другде. Да, пио је даноноћно, да, дрогирао се … Али није било корупције – то је клевета!
Прича о љубавној вези између Хантера и његове снахе Холи Биден такође је искривљена у корист „светле слике“ о првој породици Америке.
Наводно је Хантера и Холи зближила заједничка туга због Хантеровог старијег брата Боа, који је умро од рака мозга.
Међутим, амерички таблоиди су писали о њиховој љубавној вези и заједничким наркотичким забавама много пре Боове смрти. А породица је на то затварала очи.
Можда само Бо Бајден, који се борио за живот, није ништа сумњао.
Још једном рехабилитовани син председника Сједињених Држава, сада даје интервјуе на све стране и рекламира своју књигу. Он ништа није схватио и, наравно, ни за шта се није покајао.
Жали, можда, једино што је превише био под рефлекторима јавности, па сада мора да говори о „болести нације“, уместо да се греје под зрацима очеве славе и да и даље прима „плату“ у Украјини или некој другој држави.
Хантерова књига није аутобиографија зависника од дроге из обичне породице, човека који је победио своју болест па сада око себе сеје семе добра и упозорава млађу генерацију. Не, то је нашминкана прича о размаженом детету из елите, које је увек могло да чини све због чега хиљаде обичних Американаца сваке године бивају осуђене на деценије затвора.
Читаоце још подстичу да са Бајденовим сином саосећа.
Апел да се са Хантером саосећа има врло прагматичну намену.
Амерички медији већ захтевају да се једном заувек затвори историја корупције још једног либералног клана САД. Да се америчка јавности окрене „заиста важним стварима“.
На пример, „расизму“ републиканских бирача.
Још боље: „агресивним дејствима Русије“.
А нарочито клими. Клима је веома важна!
Оставите на миру старину Бајдена и његовог дечака!
Њима је тешко.
Они спасавају планету…
http://fakti.org/globotpor/predivne-stvari-knjiga-koja-pere-poroke-i-prljavstine-porodice-bajden
Додај коментар