Свијет

Путин учесницима форума у Давосу: Нови свјетски рат значио би крај наше цивилизације

НАГЛАСИО ДА СУ РУСИЈА И ЕВРОПА ИСТА ЦИВИЛИЗАЦИЈА, АЛИ И ДА ЈЕ ЗА ЉУБАВ ПОТРЕБНО ДВОЈЕ
  • „Надам се да је данас немогућ глобални конфликт попут Другог свјетског рата. Жарко желим да је тако. Међутим, ситуација се може развијати непредвидљиво и измаћи контроли. Поготово ако се ништа не предузима да се то избјегне… Санкције воде једностраној употреби силе“
  • Постоји ризик да свијет остане без цијелих цивилизацијских и културних континената. Велика опасност долази од нестабилности економије оријентисане на `златну милијарду`. Неријешени и нарастајући унутрашњи социјално-економски проблеми подстицаће на проналажење некога на кога се може свалити кривица за све невоље, на кога се може преусмјерити незадовољство својих грађана“
  • „У историји нема директних паралела, али неки стручњаци – ја поштујем њихово мишљење – упоређују тренутну ситуацију са 30-им годинама прошлог вијека. Видимо кризу претходних модела и инструмената економског развоја, пораст социјалне раслојености како на глобалном нивоу, тако и у појединим земљама. Данас то изазива оштре поларизације, изазива раст популизма, десног и лијевог радикализма“

ВЛАДИМИР Путин је упозорио САД и Европску унију да злоупотреба санкција повећава ризике једностране употребе војне силе.

Учинио је то као учесник онлајн заседања форума у Давосу који ове године за централну тему има „Велико ресетовање“. Притом је упозорио да су једностране санкције „једна од највећих пријетњи у текућој деценији“.      

Путин је у истом контексту критиковао употребу трговинских баријера, санкција и других ограничења од стране држава које на тај начин „покушавају да друге земље окриве за унутрашње проблеме“.

Трећи изазов, додао је, јесте и биће даље погоршање читавог низа међународних проблема:

„Постоји ризик да свијет остане без цијелих цивилизацијских и културних континената. Велика опасност долази од нестабилности економије оријентисане на `златну милијарду`. Неријешени и нарастајући унутрашњи социјално-економски проблеми подстицаће на проналажење некога на кога се може свалити кривица за све невоље, на кога се може преусмјерити незадовољство својих грађана. Ово већ гледамо, осјећамо како све јаче кључа спољнополитичка и пропагандна реторика“.

– Може се очекивати, наставио је руски лидер, и да природа реалних дејстава такође постане агресивнија, укључујући притисак на оне земље које се не слажу са улогом послушних контролисаних сателита, са употребом трговинских баријера, са нелегитимним санкцијама и ограничењима у финансијској, технолошкој и информативној сфер“.

Наступ пред учесницима давоског форума закључио је упозорењем:

„Такве игре без правила до критичних тачака повећавају ризик једностране употребе војне силе. То је опасност, употреба силе под оваквим или онаквим измишљеним изговором. Овакво стање ствари мултипликује вјероватноћу појаве нових врућих тачака на планети, а то не може да не брине и свјетску јавност и лидере“.

Путин  је у Давосу упоредио тренутну ситуацију у свијету са 30-им годинама прошлог вијека:

„Наравно, у историји нема директних паралела, али неки стручњаци – ја поштујем њихово мишљење – упоређују тренутну ситуацију са 30-им годинама прошлог вијека. Видимо кризу претходних модела и инструмената економског развоја, пораст социјалне раслојености како на глобалном нивоу, тако и у појединим земљама. Данас то изазива оштре поларизације, изазива раст популизма, десног и лијевог радикализма“.

Посебно је нагласио и упозорио:

„Надам се да је данас немогућ глобални конфликт попут Другог свјетског рата. Жарко желим да је тако јер би такав рат био крај наше цивилизације. Међутим, ситуација се може развијати непредвидљиво и измаћи контроли. Поготово ако се ништа не предузима да се то избјегне“.

Русија, нагласио је Путин, жели да успостави дијалог са Европом, али љубав мора бити обострана“:

„Знате, Русију и Европу повезују ствари апсолутно фундаменталне природе. Ми имамо заједничку културу. Заправо, ми смо једна цивилизација. Русија и Европа су апсолутно природни партнери у економији и науци. Али, односи и дијалог морају бити искрени“.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар