- Ставом који је званично саопштио заменик шефа руске дипломатије Сергеј РЈАБКОВ, то јест – одбијањем уласка у орбиту Г-7, Москва је фактички сахранила Трампову иницијативу, иако је амерички председник сам нагласио да то за њега више не био Г-7 већ Г–10 или Г–11
- Ни Путинова иницијатива о Г-5 – самиту пет сталних чланица Савета безбедности УН – није по вољи САД. У Белој кући и Стејт департману подозревају – и не без разлога – да би то био самит 4 против једног, а тај „један“ не би била Русија, чак ни Кина…
ИДЕЈА о одржавању самита Г7 са учешћем Русије погрешна јер јер је немогуће разговарати о било ком питању у савременом свету без Кине, изјавио је заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рјабков.
Подсетио је на руску иницијативу за одржавање самита пет сталних чланица Савета безбедности УН и нагласио:
„То је потпуно другачији формат. И верујемо да је рад у том формату, поводом најактуелнијих и најрелевантнијих савремених теме и изазова, оптималан“.
Додао је да Москва не преговара са Вашингтоном о „прихватљивој улози Русије на проширеном самиту Г7“.
Доналд Трамп је претходних дана објавио да – као домаћин самита – планира да на њега позове Русију, Јужну Кореју, Аустралију и Индију.
Велика Британија и Канада успротивиле су се повратку Русије у формат Г7.
Ставом који је званично саопштио Рјабков, то јест – одбијањем уласка у орбиту Г-7, Москва је фактички сахранила Трампову иницијативу, иако је амерички председник сам нагласио да то за њега више не био Г-7 већ Г–10 или Г–11.
Трампов циљ са позивањем Русије био је једноставан – увући је на страни Запада у решавање проблема САД и (по његовом мишљењу) развијеног света: у обуздавање Кине.
Г7 је у свом тренутном облику за то неспособна јер се трансформисала из планетарног борда директора у клуб џентлмена развијених демократија. У клуб у коме се разговара о светским проблемима, али без снаге и воље за њихово решавање.
Након прошлогодишњег самита у Бијарицу, британски лист The Guardian врло је прецизно описао Г7 као „реликт прошлог времена“ када је амерички председник био поштован, када су глобалне процесе контролисали глобалистички политичари, а не националистички демагози, када су се западне демократије могле договорити о заједничким акцијама и то применити.
На одбијање Москве утицало је сигурно и то што су се „повратку Русије“ успротивиле Велика Британија и Канада. Међутим, много је важније што Русија неће протв Кине и што се жели ни да оставља утисак да се враћа у западни табор.
Вашингтону је јасно да никава поморска блокада Кине није могућа без Русије. Зато неки већ постављају питање: шта су САД и њихови савезници спремни да понуде Москви за прелазак на њихову страну?
Украјину? То је премало јер ће је Русија са временом сама `усисати`.
Укидање санкција? Такође премало јер их данас могу укинути, а већ сутра поново увести.
Москва је одбијањем изабрала, показала да не жели да учествује у обуздавању Кине, чак ни у дебати на ту тему. Тиме је и Трампу олакшала посао јер не мора да повлачи позив Владимиру Путину да дође на наредни самит Г-7.
С друге стране, Путинова иницијатива о Г-5 – самиту пет сталних чланица Савета безбедности УН – није по вољи САД.
У Белој кући и Стејт департману подозревају – и не без разлога – да би то био самит 4 против једног, а тај „један“ не би била Русија, чак ни Кина.
У најбољем случају по Американце, самит по формули 3 против 2, при чему би на страни САД била само Велика Британија…
Додај коментар