Сервер: БХ-кантони и ентитети, као и етнички вето и ограничења – нестаће

• На саслушању у спољнополитичком одбору Представничког дома Конгреса САД скупили се они који који претендују да утичу на Бајденову политику према Балкану и Србима:  Елиот Енгел, Медлин Олбрајт, Данијел Сервер и Јанушт Бугајски
• ОЛБРАЈТ:  Косово треба да развија своју државност, а Србија да не стопира тај процес
• СЕРВЕР: Американци и Европљани треба да поздраве могућност новог грађанског устава. Нико изван БиХ не може реформисати њен Устав. Потребан је народни покрет. Сједињене Државе, заједно с Европљанима, треба да заштите тај народни покрет од репресије, док лишавају ентитете финансијских средстава и преусмјеравају их на централну власт и општине

КОСОВО треба да развија своју државност, а Србија да не стопира тај процес, рекла је бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт.

Она је, на „саслушању“ у спољнополитичком одбору Представничког дома Конгреса, са циљем да се новој администрацији Џоа Бајдена дају препоруке по питању политике према западном Балкану и Србији, рекла да би Вашингтон требало да подржи демократски развој држава Балкана.

Као препреку томе види Русију и Кину, које, како је казала, на подручје западног Балкана уносе нестабилност.

„Са њима Србија развија сарадњу“, примјетила је, „успут“, Олбрајтова.

Она је елаборирала стратегију према региону у Одбору ослонила на три стуба:

„Потребно је да успоставимо чвршћу сарадњу са Европском унијом, у којој шест земаља западног Балкана жели чланство. Потребно је појачати борбу против корупције, која значајно штети политичким институцијама и урушава владавину права у региону. Говорим о заробљеним државама према којима је потребно развити регионалније оријентисан приступ. Стратегија треба да помаже појединачним државама у реформама и да их награди, али и да се изврши притисак на оне које то не чине“, сумирала је своје сугестије Бајденовом тиму Олбрајтова.

Она је указала да је прошло више од двије деценије од када је америчка администрација, чији је и она била актер, била укључена у рјешавање отворених питања на Западном Балкану, попут сукоба на Косову и постизања Дејтонског мировног споразума.

По та два питања, Олбрајтова резимира учинак политике од прије двије деценије и констатује:

„Данас је Балкан мирнији него прије 25 година. Земље се нису дезинтегрисале“.

А као проблем види, како је истакла, то што корумпирани лидери користе национална питања да би се одржали на власти, док Русија и Кина дестабилизују регион.

Посебно је нагласила да се Бајден разумије у дешавања на Балкану, те да је његов тим спреман да помогне балканским земљама да крену напријед у интеграцијама.

На саслушању су учествовали стручњаци за западни Балкан који дају препоруке будућној администрацији Бајдена.

„Бајденова администрација мора развити нову регионалну стратегију“, рекла је Олбрајтова.

Саслушање је отворио конгресмен Елиот Енгел, предсједавајући Комитета, који је рекао да је Дејтон зауставио рат, али је и креирао пат–позицију.

Данијел Сервер рекао је да Европа и САД желе „постдејтонску БиХ која се може квалификовати за чланство у ЕУ“.

„Таква БиХ неће се темељити на етничкој подјели моћи, већ на већини грађана који бирају своје представнике. Кантони и ентитети, као и етнички вето и ограничења – нестаће. Американци и Европљани треба да поздраве могућност новог грађанског устава. Нико изван БиХ не може реформисати њен Устав. Потребан је народни покрет. Сједињене Државе, заједно с Европљанима, треба да заштите тај народни покрет од репресије, док лишавају ентитете финансијских средстава и преусмјеравају их на централну власт и општине“, навео је Сервер.

Аналитичар Јануш Бугајски казао је да сталне пријетње интегритету БиХ морају имати посљедице и казне.