- Нико не може знати шта ће се догодити у Сједињеним Државама сутра или кроз шест месеци. Не постоји чак ни увереност да ће се амерички председнички избори у нормалном смислу одржати 3. новембра
- Левичарске радикалне групе накупиле су превише моћи, а њихови спонзори су у њих уложили превише да би све оставили на пола пута. Транснационалним корпорацијама, глобалној финансијској олигархији и евроатлантским званичницима потребна је „јасна победа“. Покушаће не само да Трампа лише другог мандата, већ и да сузбију евроскептике, закрпе начету глобалну економију и осигурају да демократске процедуре убудуће не доносе изненађења
- „Револуционарне масе“ намеравају да иду до краја, не осврћући се на законе, а још мање на безбедност суграђана. Њихови савезници из редова либералних конгресмена спремни су да уличној победи дају легитимитет
- Момци са полуаутоматским пушкама и пиштољима, а са Трамповим симболима, појавили су се 2020. године прво у центру Детроита у Мичигену. Потом у многим градовима САД. Сам Трамп се нигде не може повући. Предаја би значила да ће, у најбољем случају, постати политички избеглица у некој од оних земаља које је често називао ревизионистичким и гангстерским
Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
У АМЕРИЦИ се – због слабости власти, а одлучности демонстраната – још увек може свашта догодити.
Последњих дана било je мање погрома и уличних сукоба, али захтеви покретача нереда постају све радикалнији. Један од таквих је: лишити полицијске службе финансирања или их чак укинути. А то САД прети ширењем потпуне анархије.
Међутим, хаос се може појачавати и без било каквих радикалних одлука..
Шерифи и шефови општинских полицијских управа увелико напуштају своје функције.
Конгрес SAD је већ припремио закон о „дубокој реформи“ полиције, који ће, ако буде усвојен, професију заштите закона учинити опасном и очигледно срамотном.
Огромни урбани простори већ су остали потпуно без представника власти.
Шта је то ако не демонстрација јаке паралелне моћи у земљи? Појава такве моћи уопште не говори о „врховима“ и „нижим класама“ знак је стварне револуционарне ситуације.
Да ли ће то резултирати државним ударом или ће се завршити поразом побуњеника, зависи од многих фактора. Али, само тако, она се не решава.
Демонстрације и нереди у Сједињеним Државама и Европи се по правилу смирују.
Хиљаде људи ће отићи кући. Али, левичарске радикалне групе накупиле су превише моћи, а њихови спонзори су у њих уложили превише да би све оставили на пола пута.
Транснационалним корпорацијама, глобалној финансијској олигархији и евроатлантским званичницима потребна је „јасна победа“. Они ће покушати не само одузети Доналду Трампу његов други председнички мандат, сузбити евроскептике и закрпити начету глобалну економију, већ и осигурати да демократске процедуре убудуће не доносе изненађења.
Ово им је посебно важно данас, када је коронацриза поткопала поверење у све наднационалне институције. И економске и политичке.
У сваком случају, било би чудно да либералне елите то не покушају. Награда у случају победе биће фундаментална. А трошкови и ризици? Па, изгледа да их сматрају прилично умереним.
„Револуционарне масе“ су такође осетиле своју снагу и нису спремне да тек тако препусте постигнуто.
Кад ће ултра левичари поново имати прилику да политичаре, полицајце, па и случајне људе на улици, поставе на колена?! Кад опет моћи да се од непознатих маргиналаца претворе у представнике моћне политичке силе?!
Зато су и постиндустријски пролетаријат и транснационалне масе одлучни да „наставе журку“.
Наравно, проблеми остају. На пример, увређена и одсад заувек узнемирена и накострешена Кина. Остаће и Русија, чији грађани вероватно никад неће веровати у модерне либералне идеале и западну свеобухватну организацију и високе технологије. Али, чак ни обуздавање Москве и Пекинга неће моћи да буде организовано док се ткиво Pax Americana и даље распада.
По мом мишљењу, тај распад је незаустављив, ко год да се (од јануара 21021-ве) нађе на челу Сједињених Држава. Међутим, глобална елита мисли другачије. Њена ситуација постаје очајна и она зато предузима очајничке мере да поново освоји Белу кућу – пре него што буде касно.
Стога, и ако масовни протести у Сједињеним Државама јењају наредних недеља – то ће бити само тактичка пауза.
Најесен, ближе председничким и конгресним изборима, наставиће се револуционарни притисак на бираче, политичаре, људе у америчком правосуђу и садашњег домаћина Беле куће.
Цело питање је у овоме: када ће почети борба „за фер изборе“ – пре 3. новембра или одмах после?
Међутим, постоји још једно питање: како ће Трамп и његово нуклеарно бирачко тело одреаговати на све што се догађа? Да ли ће остати пасиван, надајући се само изборима, упркос очигледној претњи са стране леве радикализоване улице?
Засад се чини се да се одлучни и добро наоружани гласач Доналда Трампа негде скрива и не жури да спаси свог вођу, окружен ватреним прстеном милитантне Антифе.
Ово је погрешан утисак. Већ у Шарлотсвилу 2017. године постало је јасно да се полиција не суочава са активистима из Black Lives Matter и Антифе. А онда су се у граду појавили наоружани зрели мушкарци, чије је присуство на крају зауставило немире и сукобе.
Наоружани људи са Трамповим симболима појавили су се 2020. године у центру Детроита у Мичигену.
Момци са полуаутоматским пушкама и пиштољима виђени су у многим градовима у Сједињеним Државама и након избијања расних немира.
Они су углавном штитили продавнице и складишта, као и улазе у поједине стамбене просторе.
Поред тога, у америчким насељима су почеле да се појављују оружане формације чији припадници нису ни полицајци ни борци Националне гарде.
Није јасно ко су. У сваком случају, то нису униформисани полицајци који пред демонстрантима падају на једно колено.
Укратко, Трамп има резервне снаге (поред војске) које су у стању да преузму иницијативу на улицама. Али, увођење те резерве у битку означиће почетак грађанског рата који председник САД покушава да избегне.
Од 30. маја до 1. јуна у Вашингтону је била веома алармантна ситуација. Демонстранти су били опколили Белу кућу и покушавали да пробију њену ограду. Први пут за више деценија, струја је потпуно нестала у резиденцији председника САД.
Трампови непријатељи тврде да он покушава да заведе војну диктатуру.
Колико су моћни и брзи „други људи“ из његове `резерве` – никада нећемо сазнати. И Трамп се томе такође нада.
Он се нигде не може повући. Предаја би значила да ће, у најбољем случају, постати политички избеглица у некој од оних земаља које је често називао ревизионистичким и гангстерским.
У међувремену, „револуционарне масе“ намеравају да иду до краја, не осврћући се на законе, а још мање на безбедност суграђана.
Њихови савезници из редова либералних конгресмена спремни су да уличној победи дају легитимитет. Срећом, постоји искуство таквих „демократских корака“ у Југославији, Грузији и Украјини.
Све у свему, нико не може знати шта ће се догодити у Сједињеним Државама сутра или кроз шест месеци. Не постоји чак ни увереност да ће се амерички председнички избори у нормалном смислу одржати 3. новембра.
Наредна недеља или две показаће: да ли је решење „америчког питања“ одложено за јесен.
Додај коментар