- Саставни дио заокрета – макар и тактичког – је и појава „Кримске декларације“ Стејт департмана којом се непризнавање уласка полуострва у састав Русије претвара у државну политику
СТЕЈТ департман је објавио своју „Кримску декларацију“ којом је непризнавање уласка полуострва у састав Русије прогласио за званичну америчку политику.
Документ је потписао државни секретар Мајкл Помпео, а у њему се, поред осталог, наглашава:
„Заједно са савезницима, партнерима и међународном заједницом – САД одбацују покушај Русије да анектира Крим и објављјују да ће се ове позиције држати све док Украјина не поврати своју територијалну цјеловитост“.
Министарство иностраних послова РФ на ово је већ одреаговало. Његова портпаролка Марија Захарова изјавила је:
„Већ смо се увјерили колико вриједе америчке судбоносне одлуке. Споразум са Ираном и Париски споразум о климатским промјенама донедавно су били америчка политика. Тако је лично био одлучио Барак Обама. А онда је Трамп одлучио другачије. Знамо ми цијену оваквим декларацијама“.
Независно од свега, појава „Декларације“ је нови моменат у америчко-руским односима. И, вјероватно није нимало случајно што је Трампов помоћник за националну безбједност Џон Болтон објавио да већ најављеног вашингтонског сусрета лидера САД и Русије неће брзо бити, да се фактички одлаже на неодређено време.
Болтон је дословно објавио: „Предсједник сматра да његов слиједећи сусрет са предсједником Путином треба да буде организован и одржан када се у Сједињеним Државама заврши лов на вјештице повезан са Русијом. Зато смо одлучили то буде послије Нове године“.
Болтон је имао у виду истрагу коју води специјални тужилац Роберт Милер, а користе је удружене антитрамповске снаге. А она може потрајати још и годину дана, а њени инспиратори би вољели и да траје до краја Трамповог првог мандата.
Протеклих дана је Бијела кућа била спремна за нови самит Трамп-Путин до краја 2018-те.
Додај коментар