У Италији само 0,8 одсто умрлих није имало прије короне неку озбиљну болест

• Више од 75 одсто умрлих имало је висок притисак, 35 одсто имало је дијабетес, а трећина је боловала од неке срчане болести
• Доктор Ђорђо ПАЛУ, бивши предсједник и европског и италијанског удружења виролога те професор вирологије и микробиологије на Универзитету у Падови: „Алтернативе драстичним мјерама нема, а права грађана у овом су тренутку мање битна. Драстичне мјере требало је увести раније. Било је грешка затварање само 11 жаришта заразе“

ВИШЕ од 99 одсто Италијана преминулих од заразе вирусом корона имало је већ неку другу или више озбиљних болести.

Како преноси агенција Блумберг, позивајући се на истраживање Института јавног здравства у Риму, до 17. марта само 0,8 одсто умрлих од вируса корона није боловало од неке болести.

Показало се да је 25,1 одсто већ имало једну озбиљну болест, 25,6 одсто је имало двије болести, а скоро свака друга умрла особа (48,5 одсто) већ је имала три или више болести прије него што су добиле вирус.

Претходно је саопштено да је просјечна старост умрлих од вируса корона у Италији 80 година.

До 17. марта умрло је 17 људи млађих од 50 година. Све те жртве били су мушкарци са озбиљним здравственим проблемима.

Након што је број смртно страдалих Италијана прешао 2.500, са 150-одстотним растом прошле седмице, италијанска државна здравствена организација проучила је податке о умрлима како би дошла до нових сазнања потребних у сузбијању болести.

Више од 75 одсто умрлих имало је висок притисак, 35 одсто имало је дијабетес, а трећина је боловала од неке срчане болести.

Италија још не види позитивне посљедице драстичних мјера сузбијања ширења вируса корона које су на снази, а јуче је забиљежен највећи број преминулих особа у 24 часа откако је избила пандемија COVID-19. Умрло је чак 475 особа, што је број жртава повећало на готово 3.000.

Укупни број заражених вирусом порастао је са 31.506 на 35.713, што је пораст од 13,35 посто, објавила је италијанска Цивилна заштита.

Како јавља CNN, велики број љекара заражен је због неадекватних мјера заштите у готово нељудским условима рада по пољским болницама, претрпаним установама, ходницима…

„Суочени смо с колапсом здравственог система. Опреме једноставно нема довољно, љекари бирају кога ће уопште да лијече. Једино што би нас могло спасити је огромна финансијска инјекција, али на све се то требало мислити пуно прије“, рекла је за CNN љекарка Кијара Бонини, и сама заражена вирусом корона.

Тренутно је у самоизолацији, но добила је први негативни налаз. Чека још један па ће назад на посао.

Доктор Ђорђо Палу, бивши предсједник и европског и италијанског удружења виролога те професор вирологије и микробиологије на Универзитету у Падови рекао је CNN да се након увођења оштријих мјера друштвеног дистанцирања кроз десетак дана очекивао пад броја заражених, али да је резултат и њега разочарао. Тврди да је у овом тренутку тешко рећи кад ће се кривуља пораста броја заражених ублажити. Ипак сматра како су ове мјере једино рјешење.

„Алтернативе нема, а права грађана у овом су тренутку мање битна од сигурности“, упозорио је тај виролог који је увјерен да је драстичне мјере требало је увести раније и да је било је грешка затварање само 11 жаришта заразе.