Украјина успех на харковском фронту платила губитком „Мравињака“

• СИВКОВ: Кијев је остварио оперативни успех који налаже да се неке ствари са наше стране преиспитају и да се уклоне неке црвене линије. Треба, поред осталог, избацити из игре целу украјинску железничку мрежу. Ударима по депоима са локомотивама и по трафо-станицама. Дошло је време и за ударе по тачкама на којима се у Украјини доносе државне и војне одлуке. А и по фабрикама које ремонтују тенкове и артиљерију. По њима би требало истовремено бацити 100-200 фугасних бомби од пола тоне
• КЕДМИ: Харков ни простор око њега за Русију сада нису стратешки важни. Зато Балаклеју није бранила регуларна руска армија већ жандармерија (Национална гарда) појачана са нешто донбаске полиције. То није било довољно за одбијање напада. За руски Генералштаб и даље остају главни Славјанск и Краматорск, са изласком савезничких снага на оперативни простор према Кијеву и Дњепропетровску. Харков, Чернигов и Суми биће ослобађани потом

Извор: Факти

УКРАЈИНСКА армија је повратила контролу на харковском фронту над 500-600 квадратних километара.

То је њен први озбиљнији оперативни успех, али је осетно мањи него је њен командант, генерал Валериј Залужни, тврдио, говорећи о заузетих 3.000 км2.

Поменутих 500-600 км2 – то је само око 5 одсто територија које су досад ослободиле руска војска и армије донбаских република.

За војни врх Русије харковски фронт у овој фази специјалне операције нема примарни значај, па одступање од Балаклеје до реке Оскол не сматра претерано важним. Али, шта се заиста догађало последњих дана и какве се промене могу очекивати на украјинском војишту?

Заменик председника московске Академије ракетних и артиљеријских наука – Константин Сивков, који је у први мах процењивао да је руски војни врх намерно повукао своје снаге северозападно од Харкова да би Украјинце увукао у замку – сада указује:

– Из Кијева тврде да су нападали са 30.000 војника, можда је реалније -20.000. Али, претходних дана су и на херсонском фронту нападали са десетак хиљада војника, што значи да су за те две операције сконцентрисали 30-40 хиљада војника. То је 25 одсто борбено способних јединица које је кијевски режим имао на почетку специјалне операције.

– Претпостављам да је наша шпијунажа процењивала да ће Украјина ударити на харковском фронту са мањим и слабијим снагама које ће бити могуће самлети артиљеријским ударима. То је била погрешна процена, поготово што су ту формацију за напад формирали 2-3 месеца.

– На јужном и херсонском фрону Украјинци су до пре два дана имали 4.000 погинулих и рањених преко 8.000, што су огромни губити. Чак и ако су на та два фронта нападали са 40.000 војника.

– Независно од свега, Кијев је остварио оперативни успех који налаже да се неке ствари са наше стране преиспитају и да се уклоне неке црвене линије. Треба, поред осталог, избацити из игре целу украјинску железничку мрежу. Ударима по депоима са локомотивама и по трафо-станицама. Дошло је време и за ударе по тачкама на којима се у Украјини доносе државне и војне одлуке. А и по фабрикама које ремонтују тенкове и артиљерију. По њима би требало истовремено бацити 100-200 фугасних бомби од пола тоне. Те бомбе наши Су-24 и са осам километара висине бацају на циљ – захваљујући систему за навођење „Гермес“ – са прецизношћу 0-20-30 метара.

– На херсонском фронту 9. септембра са таквих 40 бомби уништена цела украјинска бригада. Тако треба наредних дана уништавати украјинске јединице које су запоселе делове Харковске области. Тим пре што су сада на отвореном, а не у утврђеним тачкама дуж линије донбаског фронта.

Сивков наводи да је кијевска хунта – ради пробоја на харковском фронту – повукла и део гарнизона који брани Авдејевку, што је искористио Први корпус ДНР и преузео контролу над најутврђенијом тачком Авдејевке познатом као „Мравињак“.

Украјински успех на харковском фронту познати изралески војни експерт Јаков Кедми види овако:

– Харков ни простор око њега за Русију сада нису стратешки важни. Ослобађање Харкова доћи ће на ред осетно касније. Зато Балаклеју није бранила регуларна руска армија већ жандармерија (Национална гарда) појачана са нешто донбаске полиције. То није било довољно за одбијање напада, а показало се и да је неко у руској командној вертикали погрешно проценио да ће Украјинце бити могуће зауставити само артиљеријом и авио-ударима.

– За руски Генералштаб и даље остају главни Славјанск и Краматорск, са изласком савезничких снага на оперативни простор према Кијеву и Дњепропетровску. Харков, Чернигов и Суми биће ослобађани потом.

Војни аналитичар Михаил Онуфриенко сматра да неуспех на харковском фронту неће имати наставак у новим победама јер ће Москва морати да пошаље појачања у Украјину и да пређе на совјетску крилатицу: „Све за фронт, све за победу!“

Он је уверен да ће права руска офанзива – са нападима и у дубини Украјине – уследити средином јесени.

Подсећа да је тек трећи напад Црвене армије на Харков (после Курске битке) био успешан.