- Композиција је била дугачка 754 м кренула је из Цариграда 4. децембра и за двије недјеље прешла два континента, два мора и пет земаља, односно – укупно 8693 км
- Односи ове двије земље су током посљедње деценије достигли ниво стратешког партнерства па „Анкара постаје прозор Пекинга на Медитерану“
- У оквиру пројекта Пут свиле Турска је од Кине добила 5 милијарди долара. Пекинг подржава инфраструктурне пројекте турског лидера: кинеске компаније држе 65% контејнерског терминала Kumport у Цариграду, као и 51% акција моста Султан Селим Јавуз
- Удио кинеских технолошких система компаније Хуавеј на турском тржишту од 2017. до 2019. порастао је са 3% на 30%. Друга кинеска технолошка компанија, ЗТЕ, стекла је 48% акција Netaş, компаније која управља телекомуникационим системима на цариградском аеродрому и дигитализацијом националних здравствених података
ПРВИ теретни воз из Турске стигао је у Кину жељезницом Пут свиле, односно – Средњим коридором.
У Анкари са гордошћу тврде да је то „историјски догађај“ јер се ради о најкраћој и најповољнијој жејезничкој рути између Азије и Европе.
Воз је кренуо из Цариграда 4. децембра и за две недјеље стигао до кинеског Сиана, прешавши два континента, два мора и пет земаља, односно укупно 8693 км.
Композиција је била дугачка 754 м, а довезла је у Кину турске апарате за домаћинство.
„Ово је наша побједа у жељезничком саобраћају“, изјавио је турски ресорни министар Адил Карајсмајилоглу. – Турска ће наставити да јача везе између Истока и Запада и своју централну позицију у региону“.
Кинески филозоф Тан Ситун у 19. вијеку је у свом дјелу „Учење човјечности“ позвао на стварање паназијског савеза од Турске до Кине. А у другој половини 20. века, у теорији Мао Цедуна о „три свијета“, Турска је добила важно мјесто у стварању безбједоносног појаса против СССР.
Међутим, током деведесетих година су се односи између Пекинга и Анкаре закомпликовали због „ујгурског питања“: готово све турске владе подржавале су ујгурски сепаратизам.
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган често је јавно критиковао кинеске власти због „угњетавања Ујгура“, а неке од њихових сепаратистичких организација налазе се у Турској.
Упркос томе, односи ове двије земље су током посљедње деценије достигли ниво стратешког партнерства и „Анкара постаје прозор Пекинга на Медитерану“.
Тако је Кина постала други увозни партнер Турске, одмах послије Русије.
Пекинг активно улаже у турску економију. Током протекле три године кинеске власти уложиле су 3 милијарде долара и планирају да удвоструче овај износ.
Када је турска лира 2018. године изгубила 40% вриједности (због кризе у односима са Вашингтоном), Пекинг је Турској обезбједио зајам од 3,6 милијарди долара.
У оквиру пројекта Пут свиле Турска је од Кине добила 5 милијарди долара.
Пекинг подржава инфраструктурне пројекте турског лидера: кинеске компаније држе 65% контејнерског терминала Kumport у Цариграду, као и 51% акција моста Султан Селим Јавуз.
Кина је донирала 1,7 милијарди долара електрани на угаљ Hunutlu на Медитерану која је планирана да задовољи 3% турских потреба за електричном енергијом.
Анкара преговара са Кинеском државном компанијом за нуклеарну енергетску технологију о изградњи треће нуклеарне електране у земљи.
Кинеска војска је учествовала у турској вјежби у Ефесу 2018. године.
Удио кинеских технолошких система компаније Хуавеј на турском тржишту од 2017. до 2019. порастао је са 3% на 30%.
Друга кинеска технолошка компанија, ЗТЕ, стекла је 48% акција Netaş, компаније која управља телекомуникационим системима на цариградском аеродрому и дигитализацијом националних здравствених података.
Активно зближавање Пекинга и Анкаре забрињава Сједињене Државе. Амерички институт за Блиски Исток објавио је извјештај у којем се наводи да би кинески економски утицај у Турској могао да порасте након завршетка пандемије коронавируса.
Још конкретније: да ће Кина и Турска почети да јачају везе у одбрамбеној сфери.
Турска војна компанија Рокетсан произвела је ракету Yildirim на бази кинеске ракете Б-611.
Турска и Кина већ имају трговинску размјену на нивоу 23 милијарде долара.
Трећина укупног спољнотрговинског дефицита Турске отпада на Кину – преко 55 милијарди долара.
http://fakti.org/kina/turska-i-kina-se-povezale-zeleznickim-putem-svile
Додај коментар