Прослава „Олује” у Книну
- Осим у егзодусу као посљедици рата, узроци су у селективном повратку српског становништва (враћа се углавном биолошки и радно нерепродуктивно становништво), националистичким послијератним ексцесима и застрашивањима као и у државнум онемогућавању повратка
БРОЈ Срба у Далматинском залеђу за 20 година смањио се за 60.218, односно – за 82,1 одсто.
Ово је показало истраживање у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)“.
Подаци су утврђени на основу поређења пописа из 1991. и 2011. године у том дијелу Хрватске, у коме су до 1991. године Хрвати чинили 61 до 64 одсто становништва, а Срби 31. до 35, преноси информативни портал Срба у Хрватској „П-портал“.
Како се наводи, демографски трендови кретања укупног становништва Хрватске, посебно српског становништва, поражавајући су када се анализирају на нивоу регија које су традиционално у значајном броју насељавали Срби – Бенковац, Обровац, Книн, Дрниш, Сињ и Имотски.
Већ на попису, обављеном 2001. године види се да се број број Срба смањио за 63.024, односно 85,93 одсто, а 2011. године за 60.218, односно за 82,1 одсто, у односу на 1991. годину, а разлог за то је, наводи се у анализи, ратно стање током 90-их година прошлог вијека.
„Узроке оваквог драстичног пада броја становника српске народносне припадности треба тражити, осим у егзодусу као посљедици рата, у селективном повратку српског становништва (враћа се углавном биолошки и радно нерепродуктивно становништво), националистичким послијератним ексцесима и застрашивањима као и државним онемогућавањем повратка (дискриминирајући закони, њихово спровођење, и сл.), наводи се у анализи.
Истраживање је спровело Вијеће српске националне мањине Града Загреба, а урадили су га професори Владимир Цвјетићанин и Никола Лунић са сарадницима.
(Танјуг)
Додај коментар