Дарко Младић: Отац има изузетно сложене болести

• „Неколико пута без интервенције породице и адвоката не би ни преживео“
• „Став Русије је познат, изнели су оно што је очигледно да се Ратку Младићу ускраћује право на лечење, право да га посете његови лекари, које има по правилнику. Једно је посета, а друго је преглед. Он има право да га лекари прегледају, а не само посете. Лекарима је када су дошли речено да могу да унесу само стетоскоп“
• Генералов адвокат Бранко ЛУКИЋ: Борба за живот Ратка Младића је континуирана, али је проблем што не може све ни да се изнесе у јавност, јер су подаци о нечијем здрављу тајна

ГЕНЕРАЛ Ратко Младић има изузетно сложене болести, али у притворској јединици Хашког трибунала не може да оствари право на лијечење, а неколико пута без интервенције породице и адвоката не би ни преживио, рекао је генералов син Дарко Младић.

Дарко Младић је истакао да се одбрана и породица стално срећу са истом ситуацијом, да у Хагу негирају проблеме, а кад продица „дигне узбуну“ и када све прође, онда примијене оно што су препоручили љекари из Србије да се уради.

Он је навео да је здравствено стање генерала непромијењено, да је природа болести његовог оца таква да иде „горе-доле“, те да тренутно има проблема са притиском, али му се хемоглобин коначно поправио.

Дарко је напоменуо да није први пут да Руси у Савјету безбједности говоре о небризи о стању Ратка Младића, али је први пут да издају званично саопштење тим поводом.

„Став Русије је познат, изнели су оно што је очигледно да се Ратку Младићу ускраћује право на лечење, право да га посете његови лекари, које има по правилнику. Једно је посета, а друго је преглед. Он има право да га лекари прегледају, а не само посете. Лекарима је када су дошли речено да могу да унесу само стетоскоп“, навео је Дарко за Телевизију „Пинк“.

Генералов адвокат Бранко Лукић рекао је да је борба за живот Ратка Младића континуирана, али је проблем што не може све ни да се изнесе у јавност, јер су подаци о нечијем здрављу тајна.

Он је додао да су и раније указивали на различит приступ људима који се налазе у притворској јединици Хашког трибунала зависно од тога које су националности.

„Временом је постало беспредметно указивати на то, јер није било аргумената да се докаже супротно. Наше људе су пуштали само када им умре отац или мајка. Аргументи тамо нису ни потребни. Пресуде се пишу тако што се бирају докази, не мора све да се објасни и анализира. Извади се само оно што одговора“, појаснио је Лукић.