- Указао да то што се законодавац опредијелио да законом уреди одређено нематеријално културно насљеђе са којим се у потпуности идентификује један од конститутивних народа, те што је пропустио да истовремено и у оквиру јединственог законског рјешења уреди и одговарајуће нематеријално културно насљеђе са којим се идентификују друга два конститутивна народа, не представља, само по себи, повреду виталног националног интереса тих народа
УСТАВНИ суд Републике Српске утврдио је да су одређеним одредбама Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма повријеђени витални национални интереси хрватског и бошњачког народа.
Из Уставног суда је саопштено да је наведеним законом предвиђено да се културне и друге манифестације, које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава одређује облигаторно коришћење ћириличког писма, као и да су предвиђене казне уколико се поступи супротно, чиме се фаворизује употреба ћириличног у односу на латиничко писмо.
„С обзиром на то да конститутивни хрватски и бошњачки народ национални идентитет не повезују са ћириличким писмом, те како им је оваквим прописивањем ускраћена слобода у избору начина испољавања ове идентитетске одреднице, законодавац је поступио супротно обавези да, на Уставом утврђен начини под једнаким условима, обезбиједи гаранције очувања националног идентитета припадника свих конститутивних народа“, појашњава се у саопштењу.
У саопштењу се додаје да прописивање казни за непоступање у складу са законским одредбама доводи хрватски и бошњачки народ у неравноправан положај у уживању права гарантованих Уставом, чиме су нарушене уставне гаранције којима се обезбјеђују национална равноправност и заштита виталних интереса конститутивнох народа.
„Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске је утврдило да остали наводи из достављених образложења Клуба делегата хрватског народа и Клуба делегата бошњачког народа не указују на повреду ниједног права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа посебно“, наводи се у саопштењу.
Вијеће је становишта да чињеница што се законодавац опредијелио да оспореним законом уреди одређено нематеријално културно насљеђе са којим се у потпуности идентификује један од конститутивних народа, те што је пропустио да истовремено и у оквиру јединственог законског рјешења уреди и одговарајуће нематеријално културно насљеђе са којим се идентификују друга два конститутивна народа, не представља, сама по себи, повреду виталног националног интереса тих народа, наведено је у саопштењу.
Додај коментар