Јоаникије: Рушиоци капеле на Ловћену хтјели су да Његоша одвоје од Цркве

• Не можемо да се отмемо утиску да постоји историјска паралела између рушења капеле од аустроугарске окупационе силе и њеног рушења у вријеме комунистичкох власти
• Намјера била иста – ставити Његоша у други и другачији контекст, одвојити га од Цркве, одвојити га од његовог дјела и то дјело протумачити на другачији начин. То је открио и сам Иван Мештровић, како свједочи његов син. Кад су га питали што се он толико био ангажовао око подизања Његошевог маузолеја, рекао је да је хтио да помогне Црногорцима као младој нацији да утврде свој идентитет

ЊЕГОВО високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је данас у бесједи у Херцег Новом на отварању Духовно-културне манифестације „Његошеви дани“ да је намјера рушилаца капеле на Ловћену била да Његоша одвоје од Цркве.

– Кад покушамо да прозремо у тајну великог зла које се догодило приликом рушења Његошеве капеле, гроба Његошевог и завјештања просто не можемо да се отмемо утиску да постоји историјска паралела између рушења капеле од аустроугарске окупационе силе и њеног рушења у вријеме комунистичкох власти – рекао је митрополит Јоаникије.

Он наводи да је намјера била иста – ставити Његоша у други и другачији контекст, одвојити га од Цркве, одвојити га од његовог дјела и то дјело протумачити на другачији начин.

– А то је открио и сам Иван Мештровић, како свједочи његов син. Кад су га питали што се он толико био ангажовао око подизања Његошевог маузолеја, он је рекао да је хтио да помогне Црногорцима као младој нацији да утврде свој идентитет – подсјетио је митрополит Јоаникије.

Он је подсјетио да је Мештровић то изјавио у моменту кад је већ био утврдио своје везе са усташком емиграцијом и кад је „пљувао“ на свог највећег добротвора, који му је све дао – краља Александра Карађорђевића.

– То би значило да се Црногорци раздухове и постану неки други народ који до тада нису били. Дакле, зла намјера и једних и других. Ови су хтјели да подигну споменик Фрањи Јосифу, а ови други су тобож Његошу подигли споменик – истакао је митрополит на округлом столу „Сумрак Ловћена“.

Митрополит Јоаникије је подсјетио да су сви умни људи тог доба чији текстови се налазе у „Сумраку Ловћена“ тада устали у одбрану капеле и да су у „Сумраку Ловћења“ сабрани текстови и присталица и противника рушења капеле.

– Први су заправо власт и њени пропагандисти, а други писци, сликари, књижевни и ликовни критичари, ствараоци… Надмоћ аргумената је, наравно, на страни ових других. Ко прочита „Сумрак Ловћена“ биће му јасно зашто је ова публикација била забрањена двадесет година – рекао је митрополит Јоаникије.

Манифестација „Његошеви дани“ трајаће до 2. новембра.

(Срна)